Нови костур, под именом Shanidar Z, пронађен је пећини Шанидар у Ираку и састоји се од горњег дела торза и здробљене лобање одрасле особе. Прва ископавања на овој локацији почела су још током педесетих и шездесетих година 20. века, када су пронађени делимични остаци десеторо неандерталаца – мушкараца, жена и деце. Пре откића Shanidar Z, последњи артикулисани неандерталски остаци откривени су на југоистоку Шпаније 2006/2007. и 2010. године.

Др Ема Померој са Универзитета у Кембриџу, која је и главна ауторка студије о „новом“ костуру, каже да је Shanidar Z значајнији и потпуно артикулисанији од претходних налаза.

„Много истраживања на тему тога како су се неандерталци понашали према својим преминулима захтева враћање налазима од пре 60 или чак 100 година, када су археолошке технике биле ограничененије“, каже др Померој, и додаје:

„Квалитетни примарни докази са овог познатог неандерталског места омогућиће нам да користимо модерне технологије и истражимо све од древне ДНК до питања о начинима смрти неандерталаца.“

Археолози су приликом првих ископавања средином века установили да су нека тела сахрањена заједно, с гомилицама полена које су пронађене око једног од костура. Ралф Солецки са Универзитета Колумбија, који је предводио ова ископавања, тврдио је да је то доказ да су неандерталци своје преминуле сахрањивали са цвећем. То је преокренуло дотад устаљено веровање да су неандерталци били неинтелигентни и слични животињама. Пракса сахрањивања са цвећем је сугерисала нешто потпуно супротно – да су наши еволуциони рођаци ипак били способни за културну софистицираност.

Shanidar Z је, иначе, пронађен 2016. године – истраживачи су најпре идентификовали ребро, а онда и део кичме. Затим су открили кости стиснуте десне руке. Међутим, било је потребно пажљиво ископати метар седимента, па тек онда почети са вађењем костура. Приликом наредног ископавања 2018/19. године, чланови тима су успели да открију комплетну лобању, притиснуту седиментима који су се таложили хиљадама година, а кости горњег дела тела пронађене су готово до струка – са левом руком завијеном испод главе попут малог јастука. Рана анализа је показала да је костур старији од 70.000 година, а пол још није утврђен. Зна се само да је реч о особи средњих или позних година.

Оно што ће бити посебно тешко за утврђивање јесте време између смрти свих особа закопаних у ирачкој пећини – да ли је реч о недељама, деценијама или вековима, остаје да се види. Односи између Shanidar Z  и других скелета потенцијално могу бити расветљени ДНК анализом.

Ипак, треба имати на уму да је генетички материјал тешко обезбедити у „врелим“ светским регионима. Чак и да научници изолују ДНК са новог скелета, могуће је да неће имати са чиме да је упореде јер многи делови осталих костура недостају.

подели