Нова ЗА И ПРОТИВ анализа истражује колико су оправдани разлози због којих померамо сат два пута годишње?
Текст: Борис Клобучар
Последња недеља у марту, сат показује 1:59. Минут истиче и бројке на сату се мењају. Одједном, на сату пише 3:00. Поново долази тај дан у години када спавамо сат времена краће. Ове године је то је недеља, 29, март.
Летње рачунање времена постоји већ стотину година, али га и даље нису прихватиле све земље.
Осим Исланда, Русије и Белорусије, читава Европа помера сат унапред када дође пролеће. Већи део САД и Канаде такође помера казаљке, мада у другачије време него што то раде Eвропљани. Ове државе имају велики проблем јер се промена времена углавном дешава на радни дан. У Африци и Азији, као и Јужној Америци, овакав концепт је укинут.
Ова наизглед рутинска радња у пракси има последице које вам можда никада нису пале на памет. Зашто је, и да ли нам је уопште, сат времена спавања мање у марту заиста потребно?
За
Летње рачунање времена има смисла
Главни аргумент за летње рачунање времена је уштеда енергије. Током летњег периода, Сунце излази раније и залази касније него током зимског. Ова разлика је већа што смо удаљенији од екватора. Како радни дан просечне особе почиње отприлике у исто време сваког радног дана, односно како се људи буде у неко устаљено време, лети бисмо без померања сата губили пуно више дневног светла.
Уколико, међутим, једне ноћи у току дужих периода дана, на пример последње недеље марта, померимо сат унапред за 60 минута, и пробудимо се у стандардно време, Сунце ће бити изнад хоризонта сат времена дуже. На овај начин смо за читав сат смањили време потребно за трошење вештачког светла у вечерњим часовима.
У време када је осмишљен концепт летњег рачунања времена, ова уштеда је била огромна. Последње недеље октобра, када се трајање обданице поново промени, сат се враћа уназад, односно на првобитно време.
У Србији, као и већем делу Европе, сат се помера последње недеље у марту. Овакво рачунање времена траје све до последње недеље октобра, када се сат враћа на претходни систем.
Дужи дан током летњег периода значи да људи имају више времена после посла или школе за своје активности. Мање електричне енергије се троши на телевизоре, рачунаре и вештачко осветљење. Више дневног светла помаже и возачима, па се у теорији смањује број саобраћајних несрећа у поподневним часовима.
Студија на Универзитету у Вирџинији и Колеџу „Вилијам и Мери“ из 2007. године, говори да је током додатних сат времена осветљености на дан померања сата криминал у знатном паду. У опширном испитивању три недеље пре и после промене времена, Џенифер Долец и Николас Сандерс, научници са поменутих универзитета, обрадили су податке и прорачунали да је број пљачки опао за читавих 43 одсто током тог сата.
Кроз историју, уштеда летњег рачунања времена је више него очигледна. Државе САД које су прихватиле промену времена су током 1974. и 1975. године уштеделе 10000 барела нафте по дану, што је око 12 милиона литара. To jе око 1 одсто уштеде на дневном нивоу у то време. Ово је био период након нафтне кризе када су одређене арапске земље прогласиле ембарго на нафту, па је свака кап била значајна.
Против
Летње рачунање времена више нема смисла
Времена су се променила, а и потребе друштва заједно с њим. Темпо којим данас живимо изискује од нас да трошимо енергију током дана и током ноћи. У домаћинствима има више потрошача него раније, модеран човек или жена устаје раније, а леже на спавање касније него пре десет, двадесет, педесет или сто година. Колико нам онда тај један сат више светла стварно значи?
Национални биро за економска истраживања у Индијани направио је трогодишње испитивање реалне уштеде енергије у јужном делу ове државе. Веома опширно истраживање из 2008. године, које је обухватило седам милиона домова, показало је да у тој држави потрошња енергије заправо расте током летњег рачунања времена, и то у просеку за један одсто. Овакав пораст потрошње државу кошта око девет милиона долара годишње.
Поред тога, услед веће емисије штетних гасова и других еколошких последица, додатни губитак је за скоро два милиона долара већи.
Слично испитивање спроведено је 2000. године у Аустралији, током олимпијских игара у Сиднеју, када су одређени делови Аустралије увели летње рачунање времена. Резултати које је објавио Хендрик Вулф на Универзитету у Вашингтону говоре да је укупна потрошња енергије такође била већа него пре увођења летњег рачунања времена.
Још једна ствар која има значајан ефекат на наше друштво јесте стрес. Нервоза утиче на физичко и ментално здравље а присутна је свуда – на послу, у превозу, чак и у свом дому. Стрес је један од главних узрочника срчаног удара. Како онда сат времена мање спавања утиче на човека?
Истраживање у болници у Мичигену, које су радили научници те установе анализом података од 2011. до 2013. године, установили су да је број срчаних удара током дана када се сат помера унапред већи за скоро 25 одсто у односу на остале дане. Ово може бити повезано са краћим сном тог дана који за последицу има повећан стрес.
Сат времена мање спавања се осети и у канцеларијама. Запослени су мање продуктивни, што показује студија из 2012 године. Према подацима Гугла, број претраживања појмова као што су Youtube, ESPN, Facebook у њиховом претраживачу у јутро на дан померања сата, повећава се за око 3 одсто. Запослени нису превише мотивисани на послу када су сат времена краће спавали.
Цех плаћају послодавци. Студија у Великој Британији каже да услед непродуктивности, као што је сурфовање по интернету, враћање сата кошта компаније око 600 милиона фунти годишње.