О односу уметности и науке за читаоце Елементаријума говоре Лери Прет и Мараја Стил са МИТ-ја
Текст: Марија Николић
Илустрација: Александар Савић
Од дописнице Елементаријума из Бостона, САД
Имам докторат из молекуларне биологије, а и даље једва разумем о чему већина научника говори. Једном приликом је пријатељ покушао да ми објасни неки експеримент и што је више објашњавао, ја сам све мање разумео. Јер, уколико желите некоме да дате целокупну слику сложене идеје, како бисте у томе успели, најбоље је да користите што је могуће мање речи. Заправо, можда би било идеално да речи уопште не користите. Сећам се да сам размишљао о томе како би било добро да је мој пријатељ цео експеримент објаснио плесом...
Био је то одломак из TEDx предавања биолога и научног писца Џона Бохенона са Харварда, творца покрета Одиграј своју докторску тезу. Управо је Џон Бохенон послужио као инспирација творцима курса Плес и наука сусрећу креативност, који је у оквиру протеклог јануарског семестра био понуђен студентима на Технолошком институту у Масачусетсу (МИТ), а који сам имала прилику и сама да похађам.
Након што смо завршили са последњим часом, разговор о овом јединственом образовном искуству наставили смо у локалном ресторану.
Саговорници су ми били креатори курса Мараја Стил, антрополошкиња и уметничка директорка Квиксилвер плеса, плесне организације смештене у просторијама МИТ-ја, која такође предаје Модеран плес и Историју плеса на Ендикот колеџу у Беверлију, и Лери Прет, научник у Океанографском институту Вудс Хол, који предаје Физику флуида на МИТ-ју од 1989.
КРЕАТИВНОСТ НАС СПАЈА
„У Бостону постоји организација која се зове Уметници у контексту, која у својим програмима спаја уметнике, научнике и активисте у области проучавања животне околине. На једној од својих редовних конференција пре неколико година, бавили су се темом климатских промена. Будући да су научници поприлично незадовољни начином на који се званичници баве овим питањем у оквиру јавне политике, организатори конференције су желели да истраже да ли постоји могућност да прича о климатским променама пронађе неки други пут до јавности, на пример кроз уметност“, објашњава Прет док одговара на питање како су дошли на идеју о курсу. „На конференцији се појавио и Џон Бохенон, и Мараја је била ту, и све коцкице су се брзо сложиле“, са осмехом на лицу закључио је Прет.
Прет је тада провео читав дан са групом студената са бостонске академије уметности, међу којима је било и неколико плесача који су, након што их је увео у причу о динамици флуида и океанским струјама, своје импресије покушали да искажу кратком кореографијом коју су том приликом импровизовали.
„Научни процес и уметност имају јако много заједничких особина. Оно што их дефинитивно спаја је процес креативности. Један од доказа за то је и чињеница да су МИТ студенти познати по својој креативности“, нашалила се Мараја, након што је поделила своје импресије о доласку на МИТ после Универзитета Туфтс, где су, по њеним речима, „сви били превише укалупљени и неспремни да размишљају ван стандардног обрасца“. На то се Прет надовезао: „Тако је. Врло често се говори о разлици између студента са Харварда и студента са МИТ-ја. Студенти са Харварда обично не воле да раде ствари које излазе из неке уобичајене форме, посебно не нешто што би било потенцијално луцкасто, док се студенти са МИТ-ја не устручавају да у процесу сазнања ураде некада и нешто потпуно неочекивано. Отуда уопште није необично да се управо на овом универзитету нађе курс који на први поглед може звучати блесаво: ‘Плес и наука’.“
„Неке ствари не остављају довољно јак утисак на нас када их спознајемо на одређени начин. Сазнања која добијамо посматрањем уметничког дела некада могу бити много интензивнија него када покушавамо да их рационално разумемо. Посматрање санте леда која се топи или уметничког дела које то осликава, свакако нам изгледају уверљивије и у нама могу да пробуде одређене емотивне процесе, за разлику од искуства које проживљавамо док о истом проблему читамо у новинама“, истакла је Мараја Стил не спуштајући притом из руке шољу чаја.
ПЛЕС ЈЕ ВАЖАН
Наиме, курс „Плес и наука сусрећу креативност“ осмишљен је тако да се кроз покрет и стварање кореографије дубље истражи процес креативности: најмањи заједнички именитељ уметности и науке. У овом курсу, плес се не односи на тежњу за техничком виртуозношћу, већ се више користи као алат за разумевање процеса стварања, импровизације и комуникације кроз призму модерног и савременог плеса. Курс је намењен свим студентима МИТ-ја, без обзира на предзнањe – како онима са интересовањем за уметност тако и инжењерима, научницима и истраживачима.
„Још један мотив који сам имао када смо одлучили да радимо овај курс био је и тај да, будући да предајем физику флуида на МИТ-ју, студентима понудим један другачији приступ физици и математици. Сматрам да би одласком у плесни студио могли да добију нове идеје и да, користећи плес као алат, развију своју интуицију. Е, онда сам се запитао: шта би студенти који нису научно оријентисани, већ су плесачи или неки други умтеници, могли да добију од овог курса?“, замишљено је рекао Прет, као да се на тренутак поново преиспитивао очекујући од свих нас да се добро замислимо над овим питањем.
„Да, то су моји …“, убрзо је Мараја усмерила разговор у правцу тачног одговора – „као љубитељка науке, није необично да сам инспирацију за своје кореографије тражила управо у области биологије, физике и других области. Често сам посматрала кретње бактерија и других микроорганизама, или животиња као што су јегуље или медузе, које су ми служиле као инспирација за покрете. Некада би се кореографија базирала на Теорији еволуције, па би делови кореографије представљали делове еволутивног процеса одређеног организма. Моја идеја је да управо ствари које се тичу научних сазнања прикажемо публици на један другачији начин. Искрено мислим да је плес врло важан део свачијег живота и да путем игре боље исказујемо одређене ствари. Плес, иначе, има јако широку употребу: користи се у психолошким радионицама за решавање конфликата или других менталних оптерећења. Плес је врло важан. Моја тежња је да плес повежем са другим областима и тако покажем колико је он посебна форма изражавања и комуникације.“
И док сам се борила да отерам визуелизације новинара који плешу испред камера вести које би обично читали, или шефа изборног штаба који драматично представља резултате гласања, али у виду плесних покрета, Мараја је поентирала: „Дакле, идеја је да покрет буде средство научне комуникације, али и да се у исто време модеран плес покаже у једном другачијем светлу, будући да људи не хрле претерано да гледају извођења модерног плеса. Интерпретације научних истина кроз плес могу модерном плесу дати једну сасвим нову димензију!“
Курс „Плес и наука сусрећу креативност“ биће понуђен студентима и у јесењем семестру 2014. Читав курс је структуриран тако да постоје плесни и теоретски часови. У првих неколико недеља ће се бавити основним вештинама креирања кореографије, пошто је идеја да на крају курса свако, без обзира на предзнање, може да осмисли кореографију на одређену тему. Бројни научници из разних области ће у току курса бити у прилици да полазницима приближе своја истраживања, идеје и препреке са којима се сусрећу. Свака научна тема ће након представљања бити на одређен начин обрађивана у току плесног дела курса.
Као илустрација свега овога може да послужи тема Теорија хаоса, коју смо теоретски и плесно обрађивали у току јануарског курса. Дакле, након што нас је Лери Прет увео у основе ове теорије, имали смо прилику да кроз кратку кореографију искажемо своје интерпретације, сазнања и дилеме. Узимајући улоге елементарних честица, кретали смо се у одређеним правцима и на одређен начин, покушавајући да кроз покрет прикажемо теорију о којој смо управо слушали. Након овог јединственог искуства улоге елементарне честице, признајем да ми је Теорија хаоса постала прилично јасна. Мада би свако даље образлагање исте, поред папира или дела екрана, захтевало и неколико квадратних метара физичког простора у ком бих могла детаљније да се изразим.
На крају, идеја курса је да кроз реконструкцију процеса креативности у плесу студенти на сасвим јединствен и нов начин открију три важне компоненте сваког сазнања, а то су инспирација, процес рада и интерпретација резултата.
Погледајте цело TEDx предавање Џона Бохенона на тему „Плес VS Power Point, скроман предлог“.
Истражите нове идеје директно из центра америчке образовне империје, у рубрици АМЕРИКАНА