O odnosu umetnosti i nauke za čitaoce Elementarijuma govore Leri Pret i Maraja Stil sa MIT-ja
Tekst: Marija Nikolić
Ilustracija: Aleksandar Savić
Od dopisnice Elementarijuma iz Bostona, SAD
Imam doktorat iz molekularne biologije, a i dalje jedva razumem o čemu većina naučnika govori. Jednom prilikom je prijatelj pokušao da mi objasni neki eksperiment i što je više objašnjavao, ja sam sve manje razumeo. Jer, ukoliko želite nekome da date celokupnu sliku složene ideje, kako biste u tome uspeli, najbolje je da koristite što je moguće manje reči. Zapravo, možda bi bilo idealno da reči uopšte ne koristite. Sećam se da sam razmišljao o tome kako bi bilo dobro da je moj prijatelj ceo eksperiment objasnio plesom...
Bio je to odlomak iz TEDx predavanja biologa i naučnog pisca Džona Bohenona sa Harvarda, tvorca pokreta Odigraj svoju doktorsku tezu. Upravo je Džon Bohenon poslužio kao inspiracija tvorcima kursa Ples i nauka susreću kreativnost, koji je u okviru proteklog januarskog semestra bio ponuđen studentima na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT), a koji sam imala priliku i sama da pohađam.
Nakon što smo završili sa poslednjim časom, razgovor o ovom jedinstvenom obrazovnom iskustvu nastavili smo u lokalnom restoranu.
Sagovornici su mi bili kreatori kursa Maraja Stil, antropološkinja i umetnička direktorka Kviksilver plesa, plesne organizacije smeštene u prostorijama MIT-ja, koja takođe predaje Moderan ples i Istoriju plesa na Endikot koledžu u Beverliju, i Leri Pret, naučnik u Okeanografskom institutu Vuds Hol, koji predaje Fiziku fluida na MIT-ju od 1989.
KREATIVNOST NAS SPAJA
„U Bostonu postoji organizacija koja se zove Umetnici u kontekstu, koja u svojim programima spaja umetnike, naučnike i aktiviste u oblasti proučavanja životne okoline. Na jednoj od svojih redovnih konferencija pre nekoliko godina, bavili su se temom klimatskih promena. Budući da su naučnici poprilično nezadovoljni načinom na koji se zvaničnici bave ovim pitanjem u okviru javne politike, organizatori konferencije su želeli da istraže da li postoji mogućnost da priča o klimatskim promenama pronađe neki drugi put do javnosti, na primer kroz umetnost“, objašnjava Pret dok odgovara na pitanje kako su došli na ideju o kursu. „Na konferenciji se pojavio i Džon Bohenon, i Maraja je bila tu, i sve kockice su se brzo složile“, sa osmehom na licu zaključio je Pret.
Pret je tada proveo čitav dan sa grupom studenata sa bostonske akademije umetnosti, među kojima je bilo i nekoliko plesača koji su, nakon što ih je uveo u priču o dinamici fluida i okeanskim strujama, svoje impresije pokušali da iskažu kratkom koreografijom koju su tom prilikom improvizovali.
„Naučni proces i umetnost imaju jako mnogo zajedničkih osobina. Ono što ih definitivno spaja je proces kreativnosti. Jedan od dokaza za to je i činjenica da su MIT studenti poznati po svojoj kreativnosti“, našalila se Maraja, nakon što je podelila svoje impresije o dolasku na MIT posle Univerziteta Tufts, gde su, po njenim rečima, „svi bili previše ukalupljeni i nespremni da razmišljaju van standardnog obrasca“. Na to se Pret nadovezao: „Tako je. Vrlo često se govori o razlici između studenta sa Harvarda i studenta sa MIT-ja. Studenti sa Harvarda obično ne vole da rade stvari koje izlaze iz neke uobičajene forme, posebno ne nešto što bi bilo potencijalno luckasto, dok se studenti sa MIT-ja ne ustručavaju da u procesu saznanja urade nekada i nešto potpuno neočekivano. Otuda uopšte nije neobično da se upravo na ovom univerzitetu nađe kurs koji na prvi pogled može zvučati blesavo: ‘Ples i nauka’.“
„Neke stvari ne ostavljaju dovoljno jak utisak na nas kada ih spoznajemo na određeni način. Saznanja koja dobijamo posmatranjem umetničkog dela nekada mogu biti mnogo intenzivnija nego kada pokušavamo da ih racionalno razumemo. Posmatranje sante leda koja se topi ili umetničkog dela koje to oslikava, svakako nam izgledaju uverljivije i u nama mogu da probude određene emotivne procese, za razliku od iskustva koje proživljavamo dok o istom problemu čitamo u novinama“, istakla je Maraja Stil ne spuštajući pritom iz ruke šolju čaja.
PLES JE VAŽAN
Naime, kurs „Ples i nauka susreću kreativnost“ osmišljen je tako da se kroz pokret i stvaranje koreografije dublje istraži proces kreativnosti: najmanji zajednički imenitelj umetnosti i nauke. U ovom kursu, ples se ne odnosi na težnju za tehničkom virtuoznošću, već se više koristi kao alat za razumevanje procesa stvaranja, improvizacije i komunikacije kroz prizmu modernog i savremenog plesa. Kurs je namenjen svim studentima MIT-ja, bez obzira na predznanje – kako onima sa interesovanjem za umetnost tako i inženjerima, naučnicima i istraživačima.
„Još jedan motiv koji sam imao kada smo odlučili da radimo ovaj kurs bio je i taj da, budući da predajem fiziku fluida na MIT-ju, studentima ponudim jedan drugačiji pristup fizici i matematici. Smatram da bi odlaskom u plesni studio mogli da dobiju nove ideje i da, koristeći ples kao alat, razviju svoju intuiciju. E, onda sam se zapitao: šta bi studenti koji nisu naučno orijentisani, već su plesači ili neki drugi umtenici, mogli da dobiju od ovog kursa?“, zamišljeno je rekao Pret, kao da se na trenutak ponovo preispitivao očekujući od svih nas da se dobro zamislimo nad ovim pitanjem.
„Da, to su moji …“, ubrzo je Maraja usmerila razgovor u pravcu tačnog odgovora – „kao ljubiteljka nauke, nije neobično da sam inspiraciju za svoje koreografije tražila upravo u oblasti biologije, fizike i drugih oblasti. Često sam posmatrala kretnje bakterija i drugih mikroorganizama, ili životinja kao što su jegulje ili meduze, koje su mi služile kao inspiracija za pokrete. Nekada bi se koreografija bazirala na Teoriji evolucije, pa bi delovi koreografije predstavljali delove evolutivnog procesa određenog organizma. Moja ideja je da upravo stvari koje se tiču naučnih saznanja prikažemo publici na jedan drugačiji način. Iskreno mislim da je ples vrlo važan deo svačijeg života i da putem igre bolje iskazujemo određene stvari. Ples, inače, ima jako široku upotrebu: koristi se u psihološkim radionicama za rešavanje konflikata ili drugih mentalnih opterećenja. Ples je vrlo važan. Moja težnja je da ples povežem sa drugim oblastima i tako pokažem koliko je on posebna forma izražavanja i komunikacije.“
I dok sam se borila da oteram vizuelizacije novinara koji plešu ispred kamera vesti koje bi obično čitali, ili šefa izbornog štaba koji dramatično predstavlja rezultate glasanja, ali u vidu plesnih pokreta, Maraja je poentirala: „Dakle, ideja je da pokret bude sredstvo naučne komunikacije, ali i da se u isto vreme moderan ples pokaže u jednom drugačijem svetlu, budući da ljudi ne hrle preterano da gledaju izvođenja modernog plesa. Interpretacije naučnih istina kroz ples mogu modernom plesu dati jednu sasvim novu dimenziju!“
Kurs „Ples i nauka susreću kreativnost“ biće ponuđen studentima i u jesenjem semestru 2014. Čitav kurs je strukturiran tako da postoje plesni i teoretski časovi. U prvih nekoliko nedelja će se baviti osnovnim veštinama kreiranja koreografije, pošto je ideja da na kraju kursa svako, bez obzira na predznanje, može da osmisli koreografiju na određenu temu. Brojni naučnici iz raznih oblasti će u toku kursa biti u prilici da polaznicima približe svoja istraživanja, ideje i prepreke sa kojima se susreću. Svaka naučna tema će nakon predstavljanja biti na određen način obrađivana u toku plesnog dela kursa.
Kao ilustracija svega ovoga može da posluži tema Teorija haosa, koju smo teoretski i plesno obrađivali u toku januarskog kursa. Dakle, nakon što nas je Leri Pret uveo u osnove ove teorije, imali smo priliku da kroz kratku koreografiju iskažemo svoje interpretacije, saznanja i dileme. Uzimajući uloge elementarnih čestica, kretali smo se u određenim pravcima i na određen način, pokušavajući da kroz pokret prikažemo teoriju o kojoj smo upravo slušali. Nakon ovog jedinstvenog iskustva uloge elementarne čestice, priznajem da mi je Teorija haosa postala prilično jasna. Mada bi svako dalje obrazlaganje iste, pored papira ili dela ekrana, zahtevalo i nekoliko kvadratnih metara fizičkog prostora u kom bih mogla detaljnije da se izrazim.
Na kraju, ideja kursa je da kroz rekonstrukciju procesa kreativnosti u plesu studenti na sasvim jedinstven i nov način otkriju tri važne komponente svakog saznanja, a to su inspiracija, proces rada i interpretacija rezultata.
Pogledajte celo TEDx predavanje Džona Bohenona na temu „Ples VS Power Point, skroman predlog“.
Istražite nove ideje direktno iz centra američke obrazovne imperije, u rubrici AMERIKANA