Научне вести

Зашто је различита перцепција боје једне обичне хаљине поделила интернет, и шта о томе кажу психолози

Како и од када људи предвиђају метеоролошке прилике? Зашто је математика времена тако сложена?

Када сунчеви зраци пролазе кроз капљице воде у атмосфери, оне се понашају као призме, преламајући светлост и стварајући овај спектакл на небу

Како је бриљантна и иновативна идеја младог научника научила свет да комуницира

Канадски научници су представили студију која нас може довести корак ближе решењу загонетке миграције првих животиња на копно

Како ће амерички боjкот руских свемирских услуга утицати на истраживање свемира и можемо ли да приуштимо нови хладни рат?

У новој, загонетној и логички изазовној рубрици ПАРАДОКСИ, Јована Николић оживљава једну интригантну контрадикцију о Тезејевом броду

Неколико ћелија рака узетих од пацијенткиње почетком 1950-тих, више од шест деценија размножава се у лабораторијама широм света

Зашто боље познајемо пространства удаљених тела Сунчевог система, него унутрашњост планете коју настањујемо?

Како се теорија, насупрот емпиризму, показала у историји науке

Неке без сумње волите, а према неким сте равнодушни. Нова рубрика Тијане Марковић доноси листу бројева које научници сматрају најлепшим

На 12. фебруар, дан рођења Чарлса Дарвина, подсећамо се језика који је користио аутор дела О пореклу врста путем природне селекције

Како су једна истопљена војничка чоколада и непланирани експеримент Персија Спенсера донели свету најбржи начин загревања хране?

Зашто се обележава Дан планете Земље? И шта уопште може да заустави даље Геино оболевање?

Руска ракета Сојуз понела је у орбиту нови сателит који би требало да нас заштити од природних катастрофа

У новој рубрици ИЗА ХОРИЗОНТА, познати београдски новинар Филип Шварм подсећа читаоце Елементаријума на једно пресудно, али заборављено очекивање из Првог светског рата

Две новооткривене лобање могле би да расветле сеобу модерних људи из Африке коjа се одиграла пре више од 60.000 година

„Видим Земљу… Видим облаке… Видим све… И прелепо је!“, узвикнуо је Јуриј Гагарин, први човек у свемиру

Како је је један филозоф са две књиге, од којих је друга објављена постхумно, променио људску мисао за сва времена?

Скоро 6/7 своје историје живот је провео у најпростијем једноћелијском облику, све до периода у историји Земље који називамо камбријом