Нула није одувек сматрана бројем. У западну цивилизацију уводи је тек Фибоначи са књигом Liber Abaci, која садржи храбру источњачку идеју – да се и ништа може избројати
Текст: С. Бубњевић
Леонардо из Пизе, у математичкој историји запамћен као Фибоначи, представио је 1202. године сасвим нови поглед на бројеве. У књизи Liber Abaci, чије име значи Књига о рачунању, увео је нови децимални систем записивања бројева помоћу десет симбола које зовемо цифре.
Фибоначи је до новог нумеричког система дошао проучавањем персијских рукописа и назвао га Modus Indorum, што значи индијски метод, мада се он данас устаљено назива арапским. Са њим су се у Европи први пут појавили једноцифрени и вишецифрени арапски бројеви који ће временом истиснути бројеве записане римским цифрама. А поред девет арапских цифара 1,2… 9, у математику се тада ушуњала и десета – нула, која је означена кружићем 0.
Нула се тако први пут на Западу јавила као број који претходи јединици, што данас сматрамо сасвим природним. Но, ова врста математичке апстракције представљала је у Фибоначијево време храбру источњачку идеју – да се и ништа може избројати.
Пре тога, у прорачунима помоћу римских цифара нула се вековима јављала као nulla, што је значило ништа, али се није сматрала бројем и записивала се као реч. На Истоку је нула била уобичајена ствар већ вековима. Индијски математичари су знали за њу још у 6. веку, а идеју је у 9. веку преузео персијски матемтичар Мухамед ал Хорезми.
Фибоначи, који је у математици познат и по низу који носи његово име, није са лакоћом увео нови систем бројања – оштро су му се противили такозвни абакисти. Но, њихов традиционални римски систем није опстао. Захваљујући томе, данас међу бројевима имамо и нулу – која дели свет позитивних и негативних бројева.
ИДЕЈЕ
Колико далеко стиже једна добра идеја? Ко је до ње први дошао? Зашто и како је постала тако распрострањена у свакодневици? Сазнајте више о малим стварима које су промениле свет.
Истражите текстове из рубрике ИДЕЈЕ.