И мада оштрооки ранораниоци, наоружани аматерским телескопом, већ сада могу да jе виде при хоризонту, ИСОН ће прићи још ближе
Текст: Слободан Бубњевић
Ако се возите некуда ван града, у хладном новембарском праскозорjу, пре него што Сунчева светлост осветли хоризонт, а звезде сасвим ишчезну, ових дана чешће него икада пре, у урвинама краj путева, на брежуљцма и свакоjаким мрачним местима, можете видети астрономе како огрнути кабаницама, ћебадима и шаловима стоjе и чекаjу смрзнути краj своjих осматрачких скаламериjа на троношцима.
Наиме, хиљаде и хиљаде астронома аматера, како оних са обичним дурбинима тако и оних наоружаних Њутновим рефлекторима, стрпљиво чека да у кратком временском прозору пред свитање улови звезду сезоне – комету ИСОН, за коjу се већ говори као о наjузбудљивиjем астрономском догађаjу нашег доба.
Ова бљештава новембарска звезда долази из дубоке свемирске даљине, далеко, далеко иза Нептуна и границе Сунчевог света. У древно доба, пре више милиона година, комета ИСОН jе кренула на пут из Ортовог поjаса, међузвездане зоне коjом плове залеђени обjекти, потенциjалне комете коjе ће само прохуjати кроз наш звездани систем.
Заробљена Сунчевом гравитациjом, ИСОН jе као и њена сабраћа из Ортове зоне привучена ка нашоj звезди не на елиптичну, већ на такозвану хиперболичну путању – на орбиту коjа ниjе затворена. Има и оних комета коjе долазе из ближег породилишта и коjе, сасвим jеднако као планете, периодично круже око Сунца, пролазећи свако мало по небу.
Но, ИСОН jе jединствени догађаj у нашем свету – оваj ледени камен пречника пет километара у унутрашњи део Сунчевог система сада стиже први пут и потом одлази низ хиперболу, тако да се никада више не врати назад. У међувремену, ИСОН ће на земаљском небу направити незаборавну представу за више генерациjа.
И мада оштрооки ранораниоци, наоружани аматерским телескопом, већ сада могу да jе виде при хоризонту, на седамдесету годишњицу Другог заседања АВНОJА, 29. новембра, ИСОН ће прићи тако близу Сунцу да ће вероватно постати наjсветлиjа комета виђена у нашем веку.
ЗВЕЗДЕ СА ДУГОМ КОСОМ
Ову репатицу називаjу ИСОН, по опсерваториjи у коjоj jе отркивена (International Scientific Optical Network), али и на броjне друге начине – новембарском; празничном, будући да пролази након Дана захвалности у САД; кометом Невски-Новинчонок по астрономима коjи су jе открили, као и C2012 S1, што jоj jе каталошки назив.
Но, без озбира на име, њен пролазак већ изазива изузетну пажњу и код оних коjи више воле топлу собу од осматрачких места – покренуто jе на стотине блогова на коjима љубитељи астрономиjе прате статус комете, Твитер и Феjсбук већ врве од њених слика, а само jе НАСА отворила двадесет саjтова посвећених разним аспектима овог небеског тела.
У међувремену, све што jе човек направио, а гледа ка небу, покушава да ухвати и сними ИСОН: свемирски телескопи Хабл и Спицер, опсерваториjе на балонима, сонде коjе другим послом путуjу свемиром, ровери на Марсу и, наравно, сва сила конвенционалних земаљских опсерваториjа међу коjима jе, на пример, и српска станица на Видоjевици, али и поменути броjни астрономи аматери.
Мада узбуђење jош ниjе преплавило и домаћу jавност (а догодиће се како се новембар примиче краjу), светски медиjи су се увелико укључили у лов на комету ИСОН. Део жуте штампе jе већ наjавио обjекат коjи ће бити пет пута светлиjи од Месеца, а део медија jе то демантовао, даjући умерениjе процене, али сви озбиљниjи медиjи извештаваjу о наjсветлиjоj комети коjу ћемо за наших дана видети како промиче, сурвава се ка Сунцу и потом, у зависности од судбине коjа jе задеси, одлази у неповрат.
Комету ИСОН су пре више од годину дана, 21. септембра 2012, открили белоруски астроном Виталиj Невски и руски астроном Артjом Новинчонок користећи поменути рефлекторски телескоп ИСОН са огледалом од 400 цм (телескопи, иначе, могу бити рефрактори, као дурбини, или рефлектори, телескопи са огледалом).
Од тада jе комета снимљена на читавом низу инструмената током претходне године. Долазећи чак из Ортовог поjаса, поред планете Марс jе прошла 1. октобра на растоjању од 10,8 милиона километара, а Земљи ће наjближе прићи на 64 милиона километара.
Но, у међувремену ће се опасно приближити Сунцу, на свега 1,2 милиона километара изнад површине звезде. Због тога ће букнути тако снажним сjаjем коjи се наjављуjе jош откад jе откривена и траjаће све до краjа новембра. Но, професионални астрономи су делимично уздржани у наjавама сjаjа коjи можемо да очекуjемо, а посебно су скептични око медиjских наjава да ће бити вишеструко светлиjа од сjаjа пуног Месеца. Но, видеће се голим оком jасно, у то нема никакве сумње.
КОМЕТА И ЊЕН РЕП
Комете су саме по себи мрачна места. Jезгро комете, сачињено од леда и прашине, обично се креће од неколико до неколико десетина километара. Jезгро jе изузетно тамно, што га, као и код других комета, чини одличним апсорбером Сунчеве енергиjе.
Међутим, зашто ће приликом проласка нашим комшилуком комета ИСОН или било коjа друга изгледати тако сjаjна? Наиме, док прилази унутрашњем делу Сунчевог система, комета, тело до тада ледено, брзо се греjе и претвара у гас, коjи у простор око jезгра са собом носи и честице прашине. Тако испушта и своj реп.
Комета и њен реп сjаj дугуjу светлости Сунца, коjа се расеjава на овим честицама, али и гасу коjи побуђен, исто Сунчевим зрачењем, емитуjе карактеристичне боjе (по коjима се може и утврдити његов хемиjски састав). Комета ИСОН већ има зеленкасти сjаj, коjи откриваjу величанствени Хаблови снимци.
Судбина ИСОН-а jе неизвесна. Могуће jе да ће на оваj начин изгубити део свог садржаjа, али и да ће прилазак Сунцу окончати икаровски – самосагоревањем.
Са друге стране, комета ИСОН ниjе никаква, па чак ни теориjска, опасност по Земљу. ИСОН долази у миру, али у огромноj неизвесности за своjу судбину – за непостоjеће Исонце би заправо Земља требало да буде обjекат коjи наjављуjе стварни смак света.
Покренута из Ортовог поjаса у време настаjања првих човеколиких предака, прешла jе милионе и милионе километара леденог пространства како би „ватрени додир“ Сунца доживела на сцени коjа jе готово у Земљином дворишту.
У међувремену, овде се развила незанемарљива цивилизациjа са милиjардама очиjу коjе мотре и коjе ће судњи дан комете гледати у директном преносу. А кад све прође, астрономи и камермани ће спаковати троношце. И спустити завесу.
Истражите више о кометама.