I mada oštrooki ranoranioci, naoružani amaterskim teleskopom, već sada mogu da je vide pri horizontu, ISON će prići još bliže
Tekst: Slobodan Bubnjević
Ako se vozite nekuda van grada, u hladnom novembarskom praskozorju, pre nego što Sunčeva svetlost osvetli horizont, a zvezde sasvim iščeznu, ovih dana češće nego ikada pre, u urvinama kraj puteva, na brežuljcma i svakojakim mračnim mestima, možete videti astronome kako ogrnuti kabanicama, ćebadima i šalovima stoje i čekaju smrznuti kraj svojih osmatračkih skalamerija na tronošcima.
Naime, hiljade i hiljade astronoma amatera, kako onih sa običnim durbinima tako i onih naoružanih Njutnovim reflektorima, strpljivo čeka da u kratkom vremenskom prozoru pred svitanje ulovi zvezdu sezone – kometu ISON, za koju se već govori kao o najuzbudljivijem astronomskom događaju našeg doba.
Ova blještava novembarska zvezda dolazi iz duboke svemirske daljine, daleko, daleko iza Neptuna i granice Sunčevog sveta. U drevno doba, pre više miliona godina, kometa ISON je krenula na put iz Ortovog pojasa, međuzvezdane zone kojom plove zaleđeni objekti, potencijalne komete koje će samo prohujati kroz naš zvezdani sistem.
Zarobljena Sunčevom gravitacijom, ISON je kao i njena sabraća iz Ortove zone privučena ka našoj zvezdi ne na eliptičnu, već na takozvanu hiperboličnu putanju – na orbitu koja nije zatvorena. Ima i onih kometa koje dolaze iz bližeg porodilišta i koje, sasvim jednako kao planete, periodično kruže oko Sunca, prolazeći svako malo po nebu.
No, ISON je jedinstveni događaj u našem svetu – ovaj ledeni kamen prečnika pet kilometara u unutrašnji deo Sunčevog sistema sada stiže prvi put i potom odlazi niz hiperbolu, tako da se nikada više ne vrati nazad. U međuvremenu, ISON će na zemaljskom nebu napraviti nezaboravnu predstavu za više generacija.
I mada oštrooki ranoranioci, naoružani amaterskim teleskopom, već sada mogu da je vide pri horizontu, na sedamdesetu godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJA, 29. novembra, ISON će prići tako blizu Suncu da će verovatno postati najsvetlija kometa viđena u našem veku.
ZVEZDE SA DUGOM KOSOM
Ovu repaticu nazivaju ISON, po opservatoriji u kojoj je otrkivena (International Scientific Optical Network), ali i na brojne druge načine – novembarskom; prazničnom, budući da prolazi nakon Dana zahvalnosti u SAD; kometom Nevski-Novinčonok po astronomima koji su je otkrili, kao i C2012 S1, što joj je kataloški naziv.
No, bez ozbira na ime, njen prolazak već izaziva izuzetnu pažnju i kod onih koji više vole toplu sobu od osmatračkih mesta – pokrenuto je na stotine blogova na kojima ljubitelji astronomije prate status komete, Tviter i Fejsbuk već vrve od njenih slika, a samo je NASA otvorila dvadeset sajtova posvećenih raznim aspektima ovog nebeskog tela.
U međuvremenu, sve što je čovek napravio, a gleda ka nebu, pokušava da uhvati i snimi ISON: svemirski teleskopi Habl i Spicer, opservatorije na balonima, sonde koje drugim poslom putuju svemirom, roveri na Marsu i, naravno, sva sila konvencionalnih zemaljskih opservatorija među kojima je, na primer, i srpska stanica na Vidojevici, ali i pomenuti brojni astronomi amateri.
Mada uzbuđenje još nije preplavilo i domaću javnost (a dogodiće se kako se novembar primiče kraju), svetski mediji su se uveliko uključili u lov na kometu ISON. Deo žute štampe je već najavio objekat koji će biti pet puta svetliji od Meseca, a deo medija je to demantovao, dajući umerenije procene, ali svi ozbiljniji mediji izveštavaju o najsvetlijoj kometi koju ćemo za naših dana videti kako promiče, survava se ka Suncu i potom, u zavisnosti od sudbine koja je zadesi, odlazi u nepovrat.
Kometu ISON su pre više od godinu dana, 21. septembra 2012, otkrili beloruski astronom Vitalij Nevski i ruski astronom Artjom Novinčonok koristeći pomenuti reflektorski teleskop ISON sa ogledalom od 400 cm (teleskopi, inače, mogu biti refraktori, kao durbini, ili reflektori, teleskopi sa ogledalom).
Od tada je kometa snimljena na čitavom nizu instrumenata tokom prethodne godine. Dolazeći čak iz Ortovog pojasa, pored planete Mars je prošla 1. oktobra na rastojanju od 10,8 miliona kilometara, a Zemlji će najbliže prići na 64 miliona kilometara.
No, u međuvremenu će se opasno približiti Suncu, na svega 1,2 miliona kilometara iznad površine zvezde. Zbog toga će buknuti tako snažnim sjajem koji se najavljuje još otkad je otkrivena i trajaće sve do kraja novembra. No, profesionalni astronomi su delimično uzdržani u najavama sjaja koji možemo da očekujemo, a posebno su skeptični oko medijskih najava da će biti višestruko svetlija od sjaja punog Meseca. No, videće se golim okom jasno, u to nema nikakve sumnje.
KOMETA I NJEN REP
Komete su same po sebi mračna mesta. Jezgro komete, sačinjeno od leda i prašine, obično se kreće od nekoliko do nekoliko desetina kilometara. Jezgro je izuzetno tamno, što ga, kao i kod drugih kometa, čini odličnim apsorberom Sunčeve energije.
Međutim, zašto će prilikom prolaska našim komšilukom kometa ISON ili bilo koja druga izgledati tako sjajna? Naime, dok prilazi unutrašnjem delu Sunčevog sistema, kometa, telo do tada ledeno, brzo se greje i pretvara u gas, koji u prostor oko jezgra sa sobom nosi i čestice prašine. Tako ispušta i svoj rep.
Kometa i njen rep sjaj duguju svetlosti Sunca, koja se rasejava na ovim česticama, ali i gasu koji pobuđen, isto Sunčevim zračenjem, emituje karakteristične boje (po kojima se može i utvrditi njegov hemijski sastav). Kometa ISON već ima zelenkasti sjaj, koji otkrivaju veličanstveni Hablovi snimci.
Sudbina ISON-a je neizvesna. Moguće je da će na ovaj način izgubiti deo svog sadržaja, ali i da će prilazak Suncu okončati ikarovski – samosagorevanjem.
Sa druge strane, kometa ISON nije nikakva, pa čak ni teorijska, opasnost po Zemlju. ISON dolazi u miru, ali u ogromnoj neizvesnosti za svoju sudbinu – za nepostojeće Isonce bi zapravo Zemlja trebalo da bude objekat koji najavljuje stvarni smak sveta.
Pokrenuta iz Ortovog pojasa u vreme nastajanja prvih čovekolikih predaka, prešla je milione i milione kilometara ledenog prostranstva kako bi „vatreni dodir“ Sunca doživela na sceni koja je gotovo u Zemljinom dvorištu.
U međuvremenu, ovde se razvila nezanemarljiva civilizacija sa milijardama očiju koje motre i koje će sudnji dan komete gledati u direktnom prenosu. A kad sve prođe, astronomi i kamermani će spakovati tronošce. I spustiti zavesu.
Istražite više o kometama.