Овогодишња Нобелова награда у области физике додељена је тројици научника за изузетан допринос у открићу гравитационих таласа
Текст: И. Хорват
Овогодишња Нобелова награда у области физике додељена је тројици научника за њихов допринос и рад на открићу гравитационих таласа у оквиру LIGO/VIRGO колаборације. Половина износа Нобелове награде одлази у руке Рајнера Вајса са MIT-a, док другу половину деле Бери Бериш и Кип Торну са Caltech-a.
Тројица научника имали су значајан допринос за развој и целокупан успех детектора LIGO који је довео до овог епохалног открића. Након четири деценије које су посветили раду у овој области, тројица научника ове године заслужено су понела титулу Нобелових лауреата.
Гравитациони таласи по први пут су детектовани 14. септембра 2015. године, 100 година након што их је својом Општом теоријом гравитације предвидео Алберт Ајнштајн. Детектовани таласи настали су као резултат судара две црне рупе пре 1,3 милијарде година.
Након што су подаци обрађени, а вест о отркићу гравитационих таласа објављена фебруара 2016. године, многи су очекивали да ће управо 2016. донети награду научницима са колаборације LIGO/VIRGO. Међутим, очигледно је била неопходна још једна година и још неколико потврда постојања гравитационих таласа.
Рaјнер Вајс, рођен је 1932. године у Берлину. Вајс је једна је од пионира у области ласерске интерферометрије. Још средином седамдесетих, Вајс је дизајнирао детектор за који је сматрао да би могао да улови „звук гравитације“. Тренутно је запослен као професор емеритус на чувеном МИТ-ју. Сва тројица Нобеловаца део су LIGO/VIRGO колаборације.
Бери Бериш је експериментални физичар рођен 1936. године у Сједињеним Америчким Државама. Он је један од водећих физичар у области гравитационих таласа. Тренутно је професор емеритус на Калифорнијском институту за технологију (Caltech).
Кип С. Торн рођен је 1940. године у САД, и један је од водећих теоријских физичара специјализованих у области Ајнштајнове теорије гравитације. Као и Бериш, Торн је професор емеритус на Caltech-у. Заједно са Вајсом, још пре неколико деценија био је убеђен да је откриће гравитационих таласа могуће и да би ово откриће могло довести до револуционарних сазнања о универзуму.
Након што је објављена вест о овом невероватном открићу, у фебруару 2016. године Елементаријум је посветио специјал овој теми, који сада преносимо:
 |
Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. |