Летње препоруке нас воде у свет научне фантастике, једног од најконтроверзнијих књижевних жанрова
Текст: Невена Грубач
Зашто волимо научну фантастику? Зашто радиjе читамо о андроидима и становницима далеких светова, о бродовима са међузвезданим погоном и људским колониjама на оближњим системима, о галактичким сукобима и паралелним универзумима; уместо о реалним, свакодневним стварима? Када се вратимо са своjих послова и када од себе самих украдемо неки луксузни сат слободног времена, зашто постаjемо путници у временскоj машини, коjи се стрмоглаво врате у детињство и усиjаних очиjу, грозничаво, проживљавамо изнова старе звездане ратове и стрепимо над судбином наjдражих робота? Да ли читамо научну фантастику зато што смо деца, или зато што не можемо да дочекамо да човечанство одрасте?
Жанр коjи пева о будућности, о утопиjскоj или дистопиjскоj визиjи сутрашњице, као и вариjетету последица модерне технологиjе на човечанство, ишао jе кроз историjу раме уз раме уз науку; некада jе пратећи у корак и не одступаjући од њене логике, као што су то чинили Асимов, Кларк или Бакстер, а понекад елегантно плешући око ње, обилазећи jе грациозно и ненаметљиво, али имаjући jе и даље у видокругу, попут Бредбериjа, Урсуле Легвин или Филипа К Дика.
Који год стил да волите, и какви год наслови да насељавају ваше полице, пред вама је неколико предлога које топло препоручујемо да прочитате овог лета, мада сте то вероватно, као прави љубитељи SF-а, већ учинили.
Хиперион, Ден Симонс
Хегемониjа људи обjедињуjе неброjене светове, на коjима човечанство живи своjу будућност, уљуљкану у привидну безбедност крхке зависности од технологиjе. На самом ободу Хегемониjе, на планети Хиперион, седам ходочасника одлази у поход створењу коjе jе инспирисало религиjу, унело страх и обожавање у редове његових следбеника, Шраjку. Свако од њих jе на ходочашће понео своjу причу и своjу таjну, коjе ће бити инфраструктура на коjоj jе саздан Кантон о Хипериону, четири књиге дуго ремек-дело научне фантастике.
Свемирски воjници, Роберт Хаjнлаjн
Осамнаестогодишњи младић, уместо да наследи породични посао, добровољно се приjављуjе у свемирску пешадиjу коjоj су полазници очаjнички потребни због стања у коjе jу jе довео рат са Бубама, ванземаљском врстом коjа се Теранском савезу чини непобедивом. С обзиром на то да га до ове одлуке ниjе довео ни идеализам, нити младалачка филозофиjа, већ сплет различитих околности и инертност ситуациjе, Џони Рико jе савршено неутрални посматрач моралног, политичког и дисциплинског устроjства воjске будућности. Његово искуство правда и осуђуjе систем чиjи jе део постао, и кроз авантуристичку и научнофантастичну сценографиjу, његов унутрашњи монолог постаjе контроверзна анализа милитаристичког друштва.
Контакт, Карл Сеган
Девоjчица фасцинирана свемиром израста у радиоастрономкињу, коjа проводи кариjеру ослушкуjући небо у потрази за сигналом коjи би потицао од ванземаљске цивилизациjе. У децембру 1999, симболичном тренутку коjи означава долазак новог милениjума, њен сан и професионални циљ се остваруjу. Порука коjу jе примила наjављуjе сву величанственост древних и напредних бића коjа насељаваjу универзум, али се чини да ће jе политичке сплетке спречити да их упозна.
Сеган у свом роману, чији је заплет оригинално написан за филмски сценарио, а након продукцијског одуговлачења претворен у књигу, контемплира о политици, коjа кроjи пут научном прогресу, али надасве о историjском плесу науке и религиjе, чиме не излази превише из свог основног, научнопопуларног жанра, али свакако налази себи место међу модерним класицима SF-а.
Лева рука таме, Урсула Легвин
Планета Зима никад ниjе спознала рат, и то вероватно дугуjе биолошкоj специфичности своjих становника. Ни мушкарци ни жене, а у одређеним околностима и jедно и друго, они су двополна бића коjа осећаjу ривалство и компетитивна су, али код коjих сукоби никада нису ескалирали много даље од индивидуалних. У комбинациjи са суровом климом, по коjоj jе планета и добила име, створени су услови за формирање врсте толико специфичне, да ће покушаj њеног лобирања у Екумен коалициjу, коjу чине многи хуманоидни светови, бити посао компликованиjи од очекиваног.
Урсулина способност приповедања jедноставних конструкциjа уз мноштво детаља, донела jоj jе неке од наjзначаjниjих награда у области научне фантастике.
Немезис, Исак Асимов
Потребно jе одвоjити читав jедан живот да би се прочитала сва дела Исака Асимова. У сенци горостасне Задужбине и Робота, остале су стотине малих романа, а неки од њих су, за Асимова, нетипично топлог и богатог стила.
Jедна од таквих прича затиче девоjчицу далеко од Земље, на свемирскоj станици коjа орбитира око месеца Еритро, у систему црвеног патуљка Немезис. Колонисти са станице Ротор проводе живот две светлосне године далеко од колевке човечанства, даље него што је цивилизација икад путовала, несвесни да jе место на коjе су дошли, заправо, заузето.
Убик, Филип К Дик
Верзиjа Дикове тадашње будућности, а посматрано из наше перспективе – сада већ паралелне прошлости, смешта нас у свет богат индивидуама коjе су развиле необичне парапсихолошке таленте. За сваки таленат, еволуциjа jе изнедрила антиталенат, или особу коjа jе у стању да блокира конкретне парапсихолошке моћи. Читање мисли и увид у будуће догађаjе су вештине коjе се могу лепо наплатити, тако да jе Диково друштво оформило велики броj организациjа коjе вашу приватност чуваjу уз помоћ антителепата, а уз новчану надокнаду, такође. Џо Чип, техничар у jедноj од анти организациjа, улази у кошмарну авантуру, оног тренутка када jе оно што се чинило стандардним, али добро плаћеним послом истребљивања телепата, пошло наопако.
У овоj књизи ништа ниjе онако како се чини, и баш када сте помислили да сте напокон ухватили нит, поред вас протрчи бели зец коjи касни на чаjанку.
Песме далеке Земље, Артур Кларк
Време је пропасти мајке Земље. Сунце ће постати нова, а времена има тек толико да се надљудским напорима пошаље семе живота у свемир. Аутоматизоване летeлице одаслане су у многим правцима, носећи људске заметке, технологију и записе о великој, али прерано угашеној култури матичне планете.
Планета Таласа, сада дом вероватно јединој успешно засејаној људској популацији дубоко у свемиру, која негује лагодан и удобан начин живота, али и сећање на земаљску културу и понос на своје наслеђе, једног обичног, топлог дана, добија непозване госте. На мало копно планете-океана слеће брод са посадом Земљана, који би, по свој хронологији и логици ствари, морали бити преци становника раја на Таласи.
Сета и топлина којом одише сам наслов романа, али и читав његов садржај, пријатно су окрепљење након тврдог и бескомпромисног Кларковог стила.