Letnje preporuke nas vode u svet naučne fantastike, jednog od najkontroverznijih književnih žanrova
Tekst: Nevena Grubač
Zašto volimo naučnu fantastiku? Zašto radije čitamo o androidima i stanovnicima dalekih svetova, o brodovima sa međuzvezdanim pogonom i ljudskim kolonijama na obližnjim sistemima, o galaktičkim sukobima i paralelnim univerzumima; umesto o realnim, svakodnevnim stvarima? Kada se vratimo sa svojih poslova i kada od sebe samih ukrademo neki luksuzni sat slobodnog vremena, zašto postajemo putnici u vremenskoj mašini, koji se strmoglavo vrate u detinjstvo i usijanih očiju, grozničavo, proživljavamo iznova stare zvezdane ratove i strepimo nad sudbinom najdražih robota? Da li čitamo naučnu fantastiku zato što smo deca, ili zato što ne možemo da dočekamo da čovečanstvo odraste?
Žanr koji peva o budućnosti, o utopijskoj ili distopijskoj viziji sutrašnjice, kao i varijetetu posledica moderne tehnologije na čovečanstvo, išao je kroz istoriju rame uz rame uz nauku; nekada je prateći u korak i ne odstupajući od njene logike, kao što su to činili Asimov, Klark ili Bakster, a ponekad elegantno plešući oko nje, obilazeći je graciozno i nenametljivo, ali imajući je i dalje u vidokrugu, poput Bredberija, Ursule Legvin ili Filipa K Dika.
Koji god stil da volite, i kakvi god naslovi da naseljavaju vaše police, pred vama je nekoliko predloga koje toplo preporučujemo da pročitate ovog leta, mada ste to verovatno, kao pravi ljubitelji SF-a, već učinili.
Hiperion, Den Simons
Hegemonija ljudi objedinjuje nebrojene svetove, na kojima čovečanstvo živi svoju budućnost, uljuljkanu u prividnu bezbednost krhke zavisnosti od tehnologije. Na samom obodu Hegemonije, na planeti Hiperion, sedam hodočasnika odlazi u pohod stvorenju koje je inspirisalo religiju, unelo strah i obožavanje u redove njegovih sledbenika, Šrajku. Svako od njih je na hodočašće poneo svoju priču i svoju tajnu, koje će biti infrastruktura na kojoj je sazdan Kanton o Hiperionu, četiri knjige dugo remek-delo naučne fantastike.
Svemirski vojnici, Robert Hajnlajn
Osamnaestogodišnji mladić, umesto da nasledi porodični posao, dobrovoljno se prijavljuje u svemirsku pešadiju kojoj su polaznici očajnički potrebni zbog stanja u koje ju je doveo rat sa Bubama, vanzemaljskom vrstom koja se Teranskom savezu čini nepobedivom. S obzirom na to da ga do ove odluke nije doveo ni idealizam, niti mladalačka filozofija, već splet različitih okolnosti i inertnost situacije, Džoni Riko je savršeno neutralni posmatrač moralnog, političkog i disciplinskog ustrojstva vojske budućnosti. Njegovo iskustvo pravda i osuđuje sistem čiji je deo postao, i kroz avanturističku i naučnofantastičnu scenografiju, njegov unutrašnji monolog postaje kontroverzna analiza militarističkog društva.
Kontakt, Karl Segan
Devojčica fascinirana svemirom izrasta u radioastronomkinju, koja provodi karijeru osluškujući nebo u potrazi za signalom koji bi poticao od vanzemaljske civilizacije. U decembru 1999, simboličnom trenutku koji označava dolazak novog milenijuma, njen san i profesionalni cilj se ostvaruju. Poruka koju je primila najavljuje svu veličanstvenost drevnih i naprednih bića koja naseljavaju univerzum, ali se čini da će je političke spletke sprečiti da ih upozna.
Segan u svom romanu, čiji je zaplet originalno napisan za filmski scenario, a nakon produkcijskog odugovlačenja pretvoren u knjigu, kontemplira o politici, koja kroji put naučnom progresu, ali nadasve o istorijskom plesu nauke i religije, čime ne izlazi previše iz svog osnovnog, naučnopopularnog žanra, ali svakako nalazi sebi mesto među modernim klasicima SF-a.
Leva ruka tame, Ursula Legvin
Planeta Zima nikad nije spoznala rat, i to verovatno duguje biološkoj specifičnosti svojih stanovnika. Ni muškarci ni žene, a u određenim okolnostima i jedno i drugo, oni su dvopolna bića koja osećaju rivalstvo i kompetitivna su, ali kod kojih sukobi nikada nisu eskalirali mnogo dalje od individualnih. U kombinaciji sa surovom klimom, po kojoj je planeta i dobila ime, stvoreni su uslovi za formiranje vrste toliko specifične, da će pokušaj njenog lobiranja u Ekumen koaliciju, koju čine mnogi humanoidni svetovi, biti posao komplikovaniji od očekivanog.
Ursulina sposobnost pripovedanja jednostavnih konstrukcija uz mnoštvo detalja, donela joj je neke od najznačajnijih nagrada u oblasti naučne fantastike.
Nemezis, Isak Asimov
Potrebno je odvojiti čitav jedan život da bi se pročitala sva dela Isaka Asimova. U senci gorostasne Zadužbine i Robota, ostale su stotine malih romana, a neki od njih su, za Asimova, netipično toplog i bogatog stila.
Jedna od takvih priča zatiče devojčicu daleko od Zemlje, na svemirskoj stanici koja orbitira oko meseca Eritro, u sistemu crvenog patuljka Nemezis. Kolonisti sa stanice Rotor provode život dve svetlosne godine daleko od kolevke čovečanstva, dalje nego što je civilizacija ikad putovala, nesvesni da je mesto na koje su došli, zapravo, zauzeto.
Ubik, Filip K Dik
Verzija Dikove tadašnje budućnosti, a posmatrano iz naše perspektive – sada već paralelne prošlosti, smešta nas u svet bogat individuama koje su razvile neobične parapsihološke talente. Za svaki talenat, evolucija je iznedrila antitalenat, ili osobu koja je u stanju da blokira konkretne parapsihološke moći. Čitanje misli i uvid u buduće događaje su veštine koje se mogu lepo naplatiti, tako da je Dikovo društvo oformilo veliki broj organizacija koje vašu privatnost čuvaju uz pomoć antitelepata, a uz novčanu nadoknadu, takođe. Džo Čip, tehničar u jednoj od anti organizacija, ulazi u košmarnu avanturu, onog trenutka kada je ono što se činilo standardnim, ali dobro plaćenim poslom istrebljivanja telepata, pošlo naopako.
U ovoj knjizi ništa nije onako kako se čini, i baš kada ste pomislili da ste napokon uhvatili nit, pored vas protrči beli zec koji kasni na čajanku.
Pesme daleke Zemlje, Artur Klark
Vreme je propasti majke Zemlje. Sunce će postati nova, a vremena ima tek toliko da se nadljudskim naporima pošalje seme života u svemir. Automatizovane letelice odaslane su u mnogim pravcima, noseći ljudske zametke, tehnologiju i zapise o velikoj, ali prerano ugašenoj kulturi matične planete.
Planeta Talasa, sada dom verovatno jedinoj uspešno zasejanoj ljudskoj populaciji duboko u svemiru, koja neguje lagodan i udoban način života, ali i sećanje na zemaljsku kulturu i ponos na svoje nasleđe, jednog običnog, toplog dana, dobija nepozvane goste. Na malo kopno planete-okeana sleće brod sa posadom Zemljana, koji bi, po svoj hronologiji i logici stvari, morali biti preci stanovnika raja na Talasi.
Seta i toplina kojom odiše sam naslov romana, ali i čitav njegov sadržaj, prijatno su okrepljenje nakon tvrdog i beskompromisnog Klarkovog stila.