Нова рубрика АМЕРИКАНА из средишта америчке научнообразовне империје – Универзитета Харвард и Технолошког института Масачусетс (МИТ)
Текст: Марија Николић
Илустрација: Александар Савић
Од дописнице Елементаријума из Бостона, САД
Центри знања се данас, као и многе друге ствари, додуше помало распршено, налазе на интернету. Међутим, искуства сазнања и откривања су, као и било која друга искуства, смештена у овоземаљском, такозваном реалном свету.
Стицај околности и неколико одлука, довели су ауторку рубрике коју управо читате у Бостон, тачније Кембриџ – срце светског знања из многих научних области. Резултат је покретање нове серије текстова на Елементаријуму у оквиру рубрике Американа, где ће покушати да реална искуства из овог америчког академског центра пренесе на интернет.
У том смислу, уместо увода и кратких илустрација о томе чиме ће се ова рубрика бавити и шта ћете бити у прилици да откријете, покушаћемо да одговоримо на питање шта се на једном физичком месту као што је Кембриџ може сазнати, а да о томе већ све није речено на интернету.
Студентски градић Кембриџ, који од Бостона раздваја само река Чарлс, дом је два најпознатија универзитета: Харварда и Технолошког института у Масачусетсу (МИТ). То су исконски образовни брендови западног света, који су изродили многобројне строге академске фаце, Нобелове лауреате, астронауте, председнике, активисткиње, инжењере, те шампионе ишчезлих епоха, ингениозне иноваторе, најбоље докторке и адвокате. Генерално речено, људе који су посвећено радили на ономе што су волели, чак и ако су понекад волели бизарне ствари.
Кембриџ је, дакле, кућа десетинама хиљада студената свих узраста које одликује фасцинантан начин сагледавања света, јер су довољно опуштени да о, на пример, квантној физици говоре као о везивању пертли. У Кембриџу се бар накратко нађу динамични мушкарци и жене који, без обзира на необичне традиције попут годишњег обележавања Седмог дана азота, својим квалитетима и вредним радом заправо мењају свет.
Једна од тема било које рубрике писане са оваквог места мора бити и ова мистерија: како се мења свет? Зашто су неразвијене земље неразвијене и како је могуће изградити „науку малих трошкова“, која ће допринету њиховом бржем развоју?
Да ли вас занима како изгледа један дан на МИТ кампусу, а како на Групи за физику и органску хемију Универзитета Харвард? Уз то, ауторка рубрике „Американа“ ће имати и посебно искуство као заморче у испитивању рада мозга у Лабораторији за неуронауке МИТ-ја, уколико ће то истраживање допринети моралном побољшању човека.
Међутим, реалитет овог места не чине само велика и важна истраживања. Каква би то рубрика из Кембриџа била уколико се у њој бар не би осврнула на „тривијалне“ приче са студентима МИТ-ја из локалне кафетерије? Или заобишла шашава такмичења, али и уметничке и духовне активности које ова два универзитета организују за своје чланове?
Само поглед на кување из угла харвардских научних кувара, на пример, може допринети нашем општем разумевању физике припремања хране. У рубрици „Американа“ повремено ће бити предлога шта да прочитате и видео-клипова које не бисте смели да пропустите?
Другим речима, без обзира на то што практично сва предавања са престижних светских универзитета можете наћи у некој форми на интернету, само један дан на поменутим локацијама пружа јединствено животно искуство. То је искуство које врло снажно буди у људима веру да је померање граница и те како могуће, као и постизање задивљујућих резултата – не само нових открића и револуционарних истраживања, већ и чистог квалитета образовања које ове институције заправо нуде.
О свему томе, ускоро на Елементаријуму…
Истражите нове идеје, директно из центра америчке образовне империје, у рубрици АМЕРИКАНА