Робот Фили открио органски материјал на површини
Текст: Тијана Марковић
Први резултати анализа узорака послатих са комете Чурјумов-Герасименко можда ће бити кључни за решавање једног од највећих проблема у науци – порекла живота на Земљи. Компоненте које су стигле на Земљу прикупио је немачки инструмент COSAC, дизајниран да „омирише“ танку атмосферу комете и пронађе органске молекуле након слетања.
Робот Европске свемирске агенције слетео је на комету Чурјумов-Герасименко 12. новембра, после десетогодишњег путовања кроз свемир. Након компликованог слетања и осталих проблема на које је наишао, Фили је у испитивању провео нешто више од 60 сати, после којих је, због недостатка енергије прешао у стање хибернације.
Претпостављало се да покушај анализе тла допремљеног са комете није био успешан. Међутим, стручњаци из ДЛР-а, немачког ваздухопловног центра, који раде на COSAC инструменту, потврдили су да су пронађене материје органског порекла, али су додали и да тим и даље покушава да протумачи све резултате.
Још није званично објављено који су молекули пронађени и колико су сложени. Но, нова открића су вероватно обезбедила увид у могући допрнос комета у формирању неког од хемијских градивних блокова из првобитне смесе, из које је еволуирао рани живот на Земљи.
COSAC и MUPUS чине два од укупно девет инструмената који представљају део система робота Филија намењених за истраживање комете. Због недостатка енергије ЕСА је активирала само ова два како би се спровело што више планираних експеримената.
Друге анализе су показале да је површина комете углавном водени лед прекривен танким слојем прашине.
Прелиминарни резултати MUPUS инструмента, који је био задужен за распоређивање чекића на комети, након Филијевог слетања, тврде да је слој прашине на површини дебео од 10 до 20 cm и да се испод њега налази веома чврст водени лед.
Међутим, на температурама које се срећу у спољашњем свемиру лед би био залеђено чврсто тело, а MUPUS-ови подаци показују да је испитана супстанца тврда као смрзнуто ситно камење. Пошто је густина комета око 0,4 g/cm3, не постоји могућност да је тај слој сачињен од камена.
Научници се надају да ће, како се комета Чурјумов-Герасименко буде приближавала Сунцу, до соларних панела Филија доћи довољно светлости и да ће се робот пробудити и довршити испитивања. До тада, истраживачи ће морати да се задовоље и позабаве резултатима који су им тренутно доступни.
Мисија Розета
Слетање на комету Чурјумов-Герасименко, 12. новембра, све оно што је томе претходило и уследило, представља тријумф европске науке.
Истражите више у серији текстова О мисији Розета на Елементаријуму