Robot Fili otkrio organski materijal na površini
Tekst: Tijana Marković
Prvi rezultati analiza uzoraka poslatih sa komete Čurjumov-Gerasimenko možda će biti ključni za rešavanje jednog od najvećih problema u nauci – porekla života na Zemlji. Komponente koje su stigle na Zemlju prikupio je nemački instrument COSAC, dizajniran da „omiriše“ tanku atmosferu komete i pronađe organske molekule nakon sletanja.
Robot Evropske svemirske agencije sleteo je na kometu Čurjumov-Gerasimenko 12. novembra, posle desetogodišnjeg putovanja kroz svemir. Nakon komplikovanog sletanja i ostalih problema na koje je naišao, Fili je u ispitivanju proveo nešto više od 60 sati, posle kojih je, zbog nedostatka energije prešao u stanje hibernacije.
Pretpostavljalo se da pokušaj analize tla dopremljenog sa komete nije bio uspešan. Međutim, stručnjaci iz DLR-a, nemačkog vazduhoplovnog centra, koji rade na COSAC instrumentu, potvrdili su da su pronađene materije organskog porekla, ali su dodali i da tim i dalje pokušava da protumači sve rezultate.
Još nije zvanično objavljeno koji su molekuli pronađeni i koliko su složeni. No, nova otkrića su verovatno obezbedila uvid u mogući doprnos kometa u formiranju nekog od hemijskih gradivnih blokova iz prvobitne smese, iz koje je evoluirao rani život na Zemlji.
COSAC i MUPUS čine dva od ukupno devet instrumenata koji predstavljaju deo sistema robota Filija namenjenih za istraživanje komete. Zbog nedostatka energije ESA je aktivirala samo ova dva kako bi se sprovelo što više planiranih eksperimenata.
Druge analize su pokazale da je površina komete uglavnom vodeni led prekriven tankim slojem prašine.
Preliminarni rezultati MUPUS instrumenta, koji je bio zadužen za raspoređivanje čekića na kometi, nakon Filijevog sletanja, tvrde da je sloj prašine na površini debeo od 10 do 20 cm i da se ispod njega nalazi veoma čvrst vodeni led.
Međutim, na temperaturama koje se sreću u spoljašnjem svemiru led bi bio zaleđeno čvrsto telo, a MUPUS-ovi podaci pokazuju da je ispitana supstanca tvrda kao smrznuto sitno kamenje. Pošto je gustina kometa oko 0,4 g/cm3, ne postoji mogućnost da je taj sloj sačinjen od kamena.
Naučnici se nadaju da će, kako se kometa Čurjumov-Gerasimenko bude približavala Suncu, do solarnih panela Filija doći dovoljno svetlosti i da će se robot probuditi i dovršiti ispitivanja. Do tada, istraživači će morati da se zadovolje i pozabave rezultatima koji su im trenutno dostupni.
Misija Rozeta
Sletanje na kometu Čurjumov-Gerasimenko, 12. novembra, sve ono što je tome prethodilo i usledilo, predstavlja trijumf evropske nauke.
Istražite više u seriji tekstova O misiji Rozeta na Elementarijumu