Дуго се веровало да се ледници у високим планинским областима и половима не крећу; до сазнања о њиховим покретима дошло се сасвим случаjно
Текст: М. Видић
Кретање ледника данас се прати веома jедноставно, путем сателита коjи орбитираjу око Земље. Међутим, људи су раниjе веровали да се огромне ледене громаде због своjе велике масе не крећу и да могу вековима стаjати на истом месту.
Сада се зна да су се током геолошке прошлости Земље смењивала раздобља у коjима jе због наглог захлађења долазило до великог залеђивања континената, а након тога до отопљавања и великог отапања снега и леда. Нагла захлађења у Земљиноj прошлости догодила су се неколико пута и данас их називамо ледена доба.
Прва ледена доба наступила су у прекамбриjу (пре 940–615 милиона година), затим у девону (пре око 400 милиона година), па у горњем карбону и перму (отприлике пре 295 милиона година)… Научници се не слажу око њиховог узрока, броjа, нити геолошких доба у коjима су настала – сматра се да су ледена доба углавном оставила за собом премало доказа.
Jедан од наjзначаjниjих истраживача Алпа, геологиjе, топографиjе и физике тог региона, Орас-Бенедикт од Сосира помогао jе да се схвате неке од природних поjава коjе се дешаваjу у смени топлих и хладних периода. Оваj Шваjцарац био jе познати аристократа, физичар и чувени алпски путник. Сматра се за оснивача алипинизма, као човек коjи jе мотивисао многе да осваjаjу планинске врхове и истражуjу Алпе.
Изучавао jе фосилне остатке и минерале коjе jе проналазио у планинама, а бавио се и проучавањем воде и водотокова, ваздуха и метеоролошких услова.
Уз све ове доприносе науци, Орас-Бенедикт од Сосира сасвим случаjно jе помогао да се дође до jедног важног открића у вези са леденим добима и областима захваћеним ледом. Наиме, познато jе да су се током траjања леденог доба смењивали глациjали, када се лед ширио, и интерглациjали када jе температура расла, а лед се повлачио на север. Током топлиjих раздобља, када се лед отапао, реке су добиjале већу снагу и шириле корита. Радом, односно померањем овакве ледене масе, настали су различити рељефни облици.
Међутим, њихово кретање jе доказано тек када jе 1788. године Орас-Бенедикт од Сосира изгубио гвоздене мердевине у jедном алпском леднику. Његове мердевине су пронађене тек после 44 године, чак 4350 метара ниже.