Има ли ограничења за броj нуклеона коjи могу да се нађу заjедно и чине jедно атомско jезгро? Док хемичари откриваjу елементе са све већим и већим атомским броjем, поставља се питање докле ће то ићи.
Периодне системе елемената, коjи красе зидове учионица, неопходно jе константно ревидирати jер броj основних елемената и даље расте.
Изазиваjући сударе jезгара атома у великим акцелераторима, научници су у стању да створе „супертешке“ елементе коjи имаjу много више протона и неутрона у своjим jезгрима него што jе то случаj са досадашњих око 90 елемената коjи се могу наћи у природи.
Оваква jезгра нису претерано стабилна и могу се распасти у делићу секунде. Ипак, док постоjе, ови нови синтетички елементи се ни по чему не разликуjу од осталих, jер имаjу солидно дефинисане хемиjске особине.
Постоjање оваквих елемената ставља на пробу не само физичке већ и концептуалне лимите периодног система и поставља питања: Да ли ће супертешки елементи наставити да приказуjу правилности у хемиjском понашању? Има ли фундаменталних граница њиховим димензиjама?
Релативност сугерише немогућност електрона да се веже за jезгро коjе има више од 137 протона, али већ се чуjу гласови у научноj заjедници коjи негираjу ову тврдњу и коjи инсистираjу на томе да се периодни систем елемената неће завршити са броjем 137.
Истражите друга ОТВОРЕНА ПИТАЊА САВРЕМЕНЕ НАУКЕ.