Након што се на њега „обрушила“ читава светска научна заједница, Хe Ђeнкуи се нашао на удару кинеске владе, а потом изгубио и посао
Фото: Википедија
Текст: Ивана Николић
Ђeнкуи, млади амбициозни научник из Шенжена, који тврди да је модификовао геноме близнакиња како би их заштитио од ХИВ-а, “намерно није поштовао прописе, избегавао је стручни надзор и лажирао документа о етичкој ревизији, а све то зарад стицања славе у свету”, стоји у прелиминарном извештају истраге коју је спровела кинеска влада.
Убрзо након владе, огласио се и Хејев Јужни универзитет за науку и технологију, који је 21. јануара објавио да раскида уговор са Хејем и обуставља све његове даље истраживачке и предавачке активности.
Резултате истраге кинеске владе јавности је саопштила национална државна новинска агенција Синхуа истог дана, рекавши да је Хе скупио новац и формирао истраживачки тим у лабораторији ван Универзитета, као и да су парови који су му послужили у експерименту на то својевољно пристали. У пару је, преноси Синхуа, отац био ХИВ позитиван, а по кинеском закону, такви парови не испуњавају услове за вантелесну оплодњу.
Подсетимо, тридесетчетворогодишњи научник је у жижу јавности доспео крајем новембра прошле године, када је на Јутјубу објавио видео у коме говори о Лулу и Нани, првим бебама са модификованим генима. Хе је потом на симпозијуму о едитовању гена у Хонг Конгу тврдио да је изменио геноме 16 ембриона за укупно седам парова који су се одлучили на вантелесну оплодњу. Тако је искоришћено 11 од 16 ембриона, а један модификовани ембрион је резултирао трудноћом и порођајем управо овог месеца. Бранећи свој рад, научник је рекао да је едитовањем генома онемогућио дејство гена CCR5, који омогућава ХИВ-у да нападне ћелију. Његов циљ је био да деци омогући имуност на вирус који изазива сиду.
На Хејев рад убрзо су реаговале светска научна заједница и бројна владина и невладина тела објашњењем да је пракса генетичког модификовања људских генома у великом броју земаља забрањена јер је технологија још у експерименталној фази, а промене које се изврше на ДНК могу да се пренесу на наредне генерације – и то са несагледивим последицама.
Поред тога, постоји и питање етичности модификовања људског генома, које са собом носи низ дилема.
Јавност, међутим, још није обавештена о медицинском стању особа подвргнутих овом третману. Синхуа преноси да се сви налазе под опсервацијом.
Агенција даље тврди да је Хејев рад „прекршио етичке принципе и научни интегритет, као и одређене законе“, као и да ће Хе и особе које су му помагале „добити казну у складу са законима и прописима“.
Други кинески медији наводе да је Хеју ограничено кретање, да се испред његовог стана на универзитетском камупсу налазе стражари, али и да је комуницирао са својим колегама.
На овај случај су реаговали Национална здравствена комисија и кинеско Министарство за науку и технологију, које планира да „ради са релевантним одељењима како би заједнички побољшали законе и прописе и побољшали систем етичког прегледа научноистраживачког рада“, стоји на њиховом веб-сајту.
Ипак, многи верују да није све тако црно-бело и да је и сама истрага спроведена у тајности, а да јавност не зна на који начин и поштовањем каквих процедура се дошло до горенаведених резултата. Такође, још се не зна да ли је Хе заиста модификовао геноме ембриона девојчица као што тврди, или је реч о несланој шали.
„Надам се да ће комплетнији извештај бити објављен, заједно са релевантним подацима и процедурама које су поштоване“, каже Дејвид Балтимор са Технолошког института у Калифорнији, који је један од организатора симпозијума у Хонг Конгу и велики критичар Хејевог „подвига“.