Nakon što se na njega „obrušila“ čitava svetska naučna zajednica, He Đenkui se našao na udaru kineske vlade, a potom izgubio i posao
Foto: Vikipedija
Tekst: Ivana Nikolić
Đenkui, mladi ambiciozni naučnik iz Šenžena, koji tvrdi da je modifikovao genome bliznakinja kako bi ih zaštitio od HIV-a, “namerno nije poštovao propise, izbegavao je stručni nadzor i lažirao dokumenta o etičkoj reviziji, a sve to zarad sticanja slave u svetu”, stoji u preliminarnom izveštaju istrage koju je sprovela kineska vlada.
Ubrzo nakon vlade, oglasio se i Hejev Južni univerzitet za nauku i tehnologiju, koji je 21. januara objavio da raskida ugovor sa Hejem i obustavlja sve njegove dalje istraživačke i predavačke aktivnosti.
Rezultate istrage kineske vlade javnosti je saopštila nacionalna državna novinska agencija Sinhua istog dana, rekavši da je He skupio novac i formirao istraživački tim u laboratoriji van Univerziteta, kao i da su parovi koji su mu poslužili u eksperimentu na to svojevoljno pristali. U paru je, prenosi Sinhua, otac bio HIV pozitivan, a po kineskom zakonu, takvi parovi ne ispunjavaju uslove za vantelesnu oplodnju.
Podsetimo, tridesetčetvorogodišnji naučnik je u žižu javnosti dospeo krajem novembra prošle godine, kada je na Jutjubu objavio video u kome govori o Lulu i Nani, prvim bebama sa modifikovanim genima. He je potom na simpozijumu o editovanju gena u Hong Kongu tvrdio da je izmenio genome 16 embriona za ukupno sedam parova koji su se odlučili na vantelesnu oplodnju. Tako je iskorišćeno 11 od 16 embriona, a jedan modifikovani embrion je rezultirao trudnoćom i porođajem upravo ovog meseca. Braneći svoj rad, naučnik je rekao da je editovanjem genoma onemogućio dejstvo gena CCR5, koji omogućava HIV-u da napadne ćeliju. Njegov cilj je bio da deci omogući imunost na virus koji izaziva sidu.
Na Hejev rad ubrzo su reagovale svetska naučna zajednica i brojna vladina i nevladina tela objašnjenjem da je praksa genetičkog modifikovanja ljudskih genoma u velikom broju zemalja zabranjena jer je tehnologija još u eksperimentalnoj fazi, a promene koje se izvrše na DNK mogu da se prenesu na naredne generacije – i to sa nesagledivim posledicama.
Pored toga, postoji i pitanje etičnosti modifikovanja ljudskog genoma, koje sa sobom nosi niz dilema.
Javnost, međutim, još nije obaveštena o medicinskom stanju osoba podvrgnutih ovom tretmanu. Sinhua prenosi da se svi nalaze pod opservacijom.
Agencija dalje tvrdi da je Hejev rad „prekršio etičke principe i naučni integritet, kao i određene zakone“, kao i da će He i osobe koje su mu pomagale „dobiti kaznu u skladu sa zakonima i propisima“.
Drugi kineski mediji navode da je Heju ograničeno kretanje, da se ispred njegovog stana na univerzitetskom kamupsu nalaze stražari, ali i da je komunicirao sa svojim kolegama.
Na ovaj slučaj su reagovali Nacionalna zdravstvena komisija i kinesko Ministarstvo za nauku i tehnologiju, koje planira da „radi sa relevantnim odeljenjima kako bi zajednički poboljšali zakone i propise i poboljšali sistem etičkog pregleda naučnoistraživačkog rada“, stoji na njihovom veb-sajtu.
Ipak, mnogi veruju da nije sve tako crno-belo i da je i sama istraga sprovedena u tajnosti, a da javnost ne zna na koji način i poštovanjem kakvih procedura se došlo do gorenavedenih rezultata. Takođe, još se ne zna da li je He zaista modifikovao genome embriona devojčica kao što tvrdi, ili je reč o neslanoj šali.
„Nadam se da će kompletniji izveštaj biti objavljen, zajedno sa relevantnim podacima i procedurama koje su poštovane“, kaže Dejvid Baltimor sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji, koji je jedan od organizatora simpozijuma u Hong Kongu i veliki kritičar Hejevog „podviga“.