Једно од најбоље спроведених истраживања о калоријама показује да њихов мањи унос у организам успорава старење
Текст: Ивана Николић
Студија спроведена на испитаницима који су смањили дневни унос калорија у организам пружила је до сада најјачи доказ да такве рестрикције у исхрани успоравају људски метаболизам. Тако резултати дају наду да би неговање оваквог животног стила могло позитивно да делује на здравље у старости, па чак и да продужи живот.
Ова студија, објављена 22. марта, у часопису Cell Metabolism, део је истраживања под називом CALERIE (Процена дугорочних ефеката смањења уноса енергије, Comprehensive Assessment of Long term Effects of Reducing Intake of Energy) које се спроводи под покровитељством америчког Националног института за здравље.
Током истраживања тестирани су ефекти двогодишњег калоријског ограничења на метаболизам код више од 200 здравих одраслих особа које нису гојазне. Значај истраживања је и у том што се бави питањем да ли темпо старења људи може да се промени.
Розалин Андерсон, која истражује старење на Универзитету Виконсин-Медисон и води једно од два велика међусобно независна истражвања о рестрикцији уношења калорија код резус мајмуна сматра да овај нов извештај даје доказ да оно што смо научили на примеру других животиња може да се примени и на људе.
Истраживањем CALERIE обухваћена су 53 учесника која су у ту сврху боравила у Биомедицинском истраживачком центру Пенингтон у Лујзијани. Ова установа има чак четири од укупно 20 најсавременијих метаболичких комора, колико их има у свету.
Реч је о малим затвореним хотелским собама које из минута у минут мере количину кисеоника коју њихови гости узму као и количину угљен-диоксида коју издахну, што истраживачима омогућује да веома прецизно евидентирају како они користе енергију. Однос између ова два гаса у комбинацији са анализом азота у урину показује да ли особа губи масти, угљене хидрате или протеине.
Учесници истраживања имали су од 21 до 50 година и били су насумично подељени у две групе: 34 људи у експерименталној групи која је смањила унос калорија за око 15 одсто, и 19 у другој, контролној групи који су јели као и обично. На крају сваке године сви су радили тестове који испитују метаболизам и биолошке маркере за старење, укључујући и оштећења повезана са слободним радикалима кисеоника. Учесници су се приликом испитивања налазили 24 сата у метаболичким коморама.
Истраживачи су отркили да су учесници из прве групе користили енергију много ефикасније приликом спавања него што су то чинили људи из контролне групе. Ово смањење њихове базичне метаболичке вредности било је веће од очекиваног и то као резултат губитка телесне масе учесника ове групе (у просеку је свако од њих изгубио по девет килограма). Сва остала клиничка мерења била су у складу са смањеном стопом метаболизма и показала су смањење штете до које долази због старења.
Истраживање CALERIE трајало је две године и било дизајнирано тако да провери да ли дијете код људи изазивају неке од метаболичких, хормонских и генских адаптација за које се мисли да су укључене у процес успоравања старења код других живих врста приликом дуге калоријске рестрикције. Ипак, мали је број људи који би желели, или могли, да буду на тако строгој дијети као учесници студије.