Истражите 13 идеја које су промениле свет
Без изума вештачких ђубрива данас би на планети могло да опстане свега неколико стотина милиона људи
Чињеница да на Земљи има нешто мање од осам милијарди људи директна је последица примене хемије у пољопривреди, односно у коришћењу онога што се зове Хабер-Бошов процес.
Људи узгајају биљке и житарице за своју прехрану од пре 12.000 година. Међутим, већ први пољопривредници схватају да ако обрађују исту њиву годинама, принос ће на њој бити све мањи. Зато користе остатке хране и сточни измет као природно ђубриво, како би прихранили земљиште.
Алтернатива томе је да се њиве испосте, а да се пољопривредници преселе на нове обрадиве површине. Од 19. века, с обзиром на растући број становништва, природног ђубрива више није било довољно за толико њива.
Контроверзни немачки хемичар Фриц Хабер је 1909. године представио несумњиво најважнију творевину у историји хемије, а вероватно и у историји науке уопште – индустријски процес којим се азот фиксира у нитрате и нитрите, што је кључна ствар у производњи хране и опстанку највећег дела човечанства.
Од средине 20. века даља модернизација пољопривреде прераста у зелену револуцију. Међутим, Нобеловац Фриц Хабер је, нажалост, одговоран и за употребу првог хемијског наоружања у Првом светском рату.
ШУМА ЗНАЊА
У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.
Истражите више о идејама које су промениле свет.