У Демократској Републици Конго здравствени радници и стручна јавност истовремено се боре и са епидемијом еболе, и са страхом неуког становништва, и са лажним вестима које често односе животе
Текст: Ивана Николић
“Често кажем својим тимовима да се боримо против избијања две ствари – еболе и страха”, каже Карлос Наваро Колорадо из Уницефа.
„Све је у информацијама,“ додаје Наваро Колорадо.
Први пут у историји борбе са еболом, Уницеф и многе друге владине и међународне агенције удружиле су се у борби против дезинформација и лажних вести. У њиховим напорима учествује неколико десетина научника из области друштвених наука који користе социјалне мреже, састанке са локалним и верским лидерима као и радио-таласе да информишу становништво и упозоре на опасност која вреба са свих страна.
Међутим, за неупућене у политичке и друштвене прилике у Конгу, ова прича може бити потпуно нејасна.
Наиме, с обзиром на то да се дешава у зони честих конфликата и током контроверзних председничких избора, епидемија еболе се показала као плодно тло за разне теорије завере и политичку манипулацију – а све то може да угрози напоре у лечењу пацијената и борбу против ширења вируса. Овоме доприносе и неусаглашени и потпуно другачији резултати гласања од 30. децембра: док државна изборна комисија тврди да је победу однео опозиционар Феликс Тшисекеди, страни посматрачи и посматрачи Римске католичке цркве кажу да је највише гласова добио други опозиционар, Мартин Фајулу, чији симпатизери тврде да је на делу озбиљна превара.
Здравствени радници су се већ неколико пута уверили у то да „гласине цветају у време неизвесности“.
Од августа 2018. до данас има више од 600 потврђених случајева еболе и око 400 умрлих. Међутим, неки делови земље су потпуно одсечени због деловања разних побуњеничких група, па тамо евентуална помоћ не може да стигне. Епидемија је већ „стигла“ до неколико великих урбаних центара, попут града Бутембо, који броји око 700.000 становника. Експерименталну вакцину је примило око 60.000 људи, и чини се да је она успела да смањи брзну ширења вируса – али не и да га заустави.
Осим политичких прилика, на ширење болести негативно утиче и страх људи да се јаве лекарима, као и велико неповерење у владу и здравствене раднике – а све то се свакодневно користи у политичке сврхе.
Тако је у септембру прошле године један опозициони политичар на локалном радију тврдио да је владина лабораторија намерно створила вирус еболе „како би истребила популацију Бенија“, града који је био једно од првих жаришта епидемије.
Насупрот онима који шире дезинформације и панику зарад сопствених циљева, стоје ране агенције, волонтери и научници с почетка овог текста. Они се труде да, на најразличитије начине, објасне људима како да разликују тачно од нетачног и зашто је важно да се вирус лечи.
Један од начина је и праћење друштвених мрежа, као и прикупљање информација о ставовима и перцепцијама локалне заједнице. Влада је регрутовала младе људе да пријаве сваку дезинформацију која кружи сервисом за комуникацију WhatsApp, која је главни начин комуницирања у Конгу, објашњава Џесика Илунга, гласноговорница Министарства здравља у Киншаси. Када се појаве гласине, експерти за комуникацију их одмах оповргну на локалним радио-станицама, или, чешће, путем WhatsApp.
Промени свести код локалног становништа допринеле су и промене у лечењу оболелих, па су сада посете могуће више и чешће захваљујући специјално дизајнираном „шатору“ у коме се налази пацијент, па тако ни лекари ни родбина која дође у посету више не морају да носе заштитну опрему.
Не треба занемарити ни промену начина сахрањивања умрлих. Раније су се жртве еболе сахрањивале без церемоније у запечаћеним непрозирним врећама за тело, као и без присуства родбине и пријатеља, а неретко су кружиле гласине да се њихови органи продају. Сада се тела стављају у провидне вреће, а фамилија може да дође и опрости се се од преминулог.
„Једна од најважнијих лекција које смо научили у Западној Африци јесте да не морамо да променимо све елементе традиционалног обреда сахрањивања“, објашњава антрополог Џулијет Бедфорд, директорка британске консултантске куће Антрополоџика у Оксфорду.
„Само треба да се уверимо да су медицински безбедни.“
Ипак, остаје да се види ко ће добити овај информациони рат.