U Demokratskoj Republici Kongo zdravstveni radnici i stručna javnost istovremeno se bore i sa epidemijom ebole, i sa strahom neukog stanovništva, i sa lažnim vestima koje često odnose živote
Tekst: Ivana Nikolić
“Često kažem svojim timovima da se borimo protiv izbijanja dve stvari – ebole i straha”, kaže Karlos Navaro Kolorado iz Unicefa.
„Sve je u informacijama,“ dodaje Navaro Kolorado.
Prvi put u istoriji borbe sa ebolom, Unicef i mnoge druge vladine i međunarodne agencije udružile su se u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti. U njihovim naporima učestvuje nekoliko desetina naučnika iz oblasti društvenih nauka koji koriste socijalne mreže, sastanke sa lokalnim i verskim liderima kao i radio-talase da informišu stanovništvo i upozore na opasnost koja vreba sa svih strana.
Međutim, za neupućene u političke i društvene prilike u Kongu, ova priča može biti potpuno nejasna.
Naime, s obzirom na to da se dešava u zoni čestih konflikata i tokom kontroverznih predsedničkih izbora, epidemija ebole se pokazala kao plodno tlo za razne teorije zavere i političku manipulaciju – a sve to može da ugrozi napore u lečenju pacijenata i borbu protiv širenja virusa. Ovome doprinose i neusaglašeni i potpuno drugačiji rezultati glasanja od 30. decembra: dok državna izborna komisija tvrdi da je pobedu odneo opozicionar Feliks Tšisekedi, strani posmatrači i posmatrači Rimske katoličke crkve kažu da je najviše glasova dobio drugi opozicionar, Martin Fajulu, čiji simpatizeri tvrde da je na delu ozbiljna prevara.
Zdravstveni radnici su se već nekoliko puta uverili u to da „glasine cvetaju u vreme neizvesnosti“.
Od avgusta 2018. do danas ima više od 600 potvrđenih slučajeva ebole i oko 400 umrlih. Međutim, neki delovi zemlje su potpuno odsečeni zbog delovanja raznih pobunjeničkih grupa, pa tamo eventualna pomoć ne može da stigne. Epidemija je već „stigla“ do nekoliko velikih urbanih centara, poput grada Butembo, koji broji oko 700.000 stanovnika. Eksperimentalnu vakcinu je primilo oko 60.000 ljudi, i čini se da je ona uspela da smanji brznu širenja virusa – ali ne i da ga zaustavi.
Osim političkih prilika, na širenje bolesti negativno utiče i strah ljudi da se jave lekarima, kao i veliko nepoverenje u vladu i zdravstvene radnike – a sve to se svakodnevno koristi u političke svrhe.
Tako je u septembru prošle godine jedan opozicioni političar na lokalnom radiju tvrdio da je vladina laboratorija namerno stvorila virus ebole „kako bi istrebila populaciju Benija“, grada koji je bio jedno od prvih žarišta epidemije.
Nasuprot onima koji šire dezinformacije i paniku zarad sopstvenih ciljeva, stoje rane agencije, volonteri i naučnici s početka ovog teksta. Oni se trude da, na najrazličitije načine, objasne ljudima kako da razlikuju tačno od netačnog i zašto je važno da se virus leči.
Jedan od načina je i praćenje društvenih mreža, kao i prikupljanje informacija o stavovima i percepcijama lokalne zajednice. Vlada je regrutovala mlade ljude da prijave svaku dezinformaciju koja kruži servisom za komunikaciju WhatsApp, koja je glavni način komuniciranja u Kongu, objašnjava Džesika Ilunga, glasnogovornica Ministarstva zdravlja u Kinšasi. Kada se pojave glasine, eksperti za komunikaciju ih odmah opovrgnu na lokalnim radio-stanicama, ili, češće, putem WhatsApp.
Promeni svesti kod lokalnog stanovništa doprinele su i promene u lečenju obolelih, pa su sada posete moguće više i češće zahvaljujući specijalno dizajniranom „šatoru“ u kome se nalazi pacijent, pa tako ni lekari ni rodbina koja dođe u posetu više ne moraju da nose zaštitnu opremu.
Ne treba zanemariti ni promenu načina sahranjivanja umrlih. Ranije su se žrtve ebole sahranjivale bez ceremonije u zapečaćenim neprozirnim vrećama za telo, kao i bez prisustva rodbine i prijatelja, a neretko su kružile glasine da se njihovi organi prodaju. Sada se tela stavljaju u providne vreće, a familija može da dođe i oprosti se se od preminulog.
„Jedna od najvažnijih lekcija koje smo naučili u Zapadnoj Africi jeste da ne moramo da promenimo sve elemente tradicionalnog obreda sahranjivanja“, objašnjava antropolog Džulijet Bedford, direktorka britanske konsultantske kuće Antropolodžika u Oksfordu.
„Samo treba da se uverimo da su medicinski bezbedni.“
Ipak, ostaje da se vidi ko će dobiti ovaj informacioni rat.