Играјући се са својом децом хемичар Габријел Вит је најзад схватио шта треба да уради како би зауставио све учесталије случајеве пожара на авионима
Текст: Ивана Николић
Јесте ли чули за књигу ,,Бартоломју и облек” или Bartholomew and the Oobleck, коју је 1949. објавио амерички књижевник, карикатуриста и издавач Теодор Гајзел, познатији под псеудонимом Dr Seuss? Уколико нисте, ево, укратко, о чему је реч: млади дечак Бартоломју Кабинс решен је да учини све како би спасио своје краљевство од лепљиве зелене супстанце, која се назива облек или oobleck.
Сада се можете запитати какве везе има облек са авионима, али, сачекајте, има, и то велике. Наиме, Вит је, правећи облек од кукуруза и воде за игру својој деци, дошао на идеју како да литијум-јонску батерију учини незапаљивом приликом судара, и тако спречи, између осталог, пожаре на авионима.
У последње време, све већи број саобраћајних незгода и авионских пожара научницима и инжењерима шаље јасну поруку – литијум-јонске батерије, које покрећу велики број преносивих уређаја и електричних возила, изузетно су опасне. Уколико дође до неког јачег судара и батерија се сломи и закриви, порозивна пластична мембрана која унутра раздваја електроде може одмах да изазове кратак спој, што би запалило иначе лако запаљив литијум-електролит саме батерије.
Примењујући рецепт за прављење облака, Вит је дошао на идеју да, уместо кукуруза, искористи силицијум-диоксид, и помеша га у електролиту литијум-јонске батерије, како би направио варијацију која од запаљиве течности прави чврсто ,,тело“ у тренутку јаког удара. Хемијским речником – то је такозвани shear thickening fluid или течност за згушњавање.
Вит и његов тим са америчке Националне лабораторије у Оук Риџу у Тенесију схватили су да је прави трик, заправо, пронаћи одговарајућу врсту силицијум-диоскида. До њега су дошли користећи деценијама стару технику под називом Стеберов процес, којим се производе савршено округле наночестице силицијум-диоксида, који се често користе за допремање лекова директно до ћелије људског организма. Вит објашњава да се такве честице способне да се саме организују у чврсте баријере.
Ипак, као и све течности за згушњавање, и овај облак – патентиран под називом Safe Impact Resistant Electrolyte – враћа се назад у течно стање неколико секунди након удара и још дозвољава ватрену реакцију између електрода. Витов тим сада ради на решењу које би онемогућило повратак у течно стање и тако спречило било какве штетне реакције. Научник инспирисан дечијом прозом каже да би, осим код електричних возила, овако адаптиране литијум-јонске батерије могле да се користе и код војних јакни, које би се, када их погоде меци, трансформисале у ,,оклопе који спашавају живот.“
Истраживачи из Оук Риџа очекује да би ова нова технологија могла да се примени у наредних неколико година.