Igrajući se sa svojom decom hemičar Gabrijel Vit je najzad shvatio šta treba da uradi kako bi zaustavio sve učestalije slučajeve požara na avionima
Tekst: Ivana Nikolić
Jeste li čuli za knjigu ,,Bartolomju i oblek” ili Bartholomew and the Oobleck, koju je 1949. objavio američki književnik, karikaturista i izdavač Teodor Gajzel, poznatiji pod pseudonimom Dr Seuss? Ukoliko niste, evo, ukratko, o čemu je reč: mladi dečak Bartolomju Kabins rešen je da učini sve kako bi spasio svoje kraljevstvo od lepljive zelene supstance, koja se naziva oblek ili oobleck.
Sada se možete zapitati kakve veze ima oblek sa avionima, ali, sačekajte, ima, i to velike. Naime, Vit je, praveći oblek od kukuruza i vode za igru svojoj deci, došao na ideju kako da litijum-jonsku bateriju učini nezapaljivom prilikom sudara, i tako spreči, između ostalog, požare na avionima.
U poslednje vreme, sve veći broj saobraćajnih nezgoda i avionskih požara naučnicima i inženjerima šalje jasnu poruku – litijum-jonske baterije, koje pokreću veliki broj prenosivih uređaja i električnih vozila, izuzetno su opasne. Ukoliko dođe do nekog jačeg sudara i baterija se slomi i zakrivi, porozivna plastična membrana koja unutra razdvaja elektrode može odmah da izazove kratak spoj, što bi zapalilo inače lako zapaljiv litijum-elektrolit same baterije.
Primenjujući recept za pravljenje oblaka, Vit je došao na ideju da, umesto kukuruza, iskoristi silicijum-dioksid, i pomeša ga u elektrolitu litijum-jonske baterije, kako bi napravio varijaciju koja od zapaljive tečnosti pravi čvrsto ,,telo“ u trenutku jakog udara. Hemijskim rečnikom – to je takozvani shear thickening fluid ili tečnost za zgušnjavanje.
Vit i njegov tim sa američke Nacionalne laboratorije u Ouk Ridžu u Tenesiju shvatili su da je pravi trik, zapravo, pronaći odgovarajuću vrstu silicijum-dioskida. Do njega su došli koristeći decenijama staru tehniku pod nazivom Steberov proces, kojim se proizvode savršeno okrugle nanočestice silicijum-dioksida, koji se često koriste za dopremanje lekova direktno do ćelije ljudskog organizma. Vit objašnjava da se takve čestice sposobne da se same organizuju u čvrste barijere.
Ipak, kao i sve tečnosti za zgušnjavanje, i ovaj oblak – patentiran pod nazivom Safe Impact Resistant Electrolyte – vraća se nazad u tečno stanje nekoliko sekundi nakon udara i još dozvoljava vatrenu reakciju između elektroda. Vitov tim sada radi na rešenju koje bi onemogućilo povratak u tečno stanje i tako sprečilo bilo kakve štetne reakcije. Naučnik inspirisan dečijom prozom kaže da bi, osim kod električnih vozila, ovako adaptirane litijum-jonske baterije mogle da se koriste i kod vojnih jakni, koje bi se, kada ih pogode meci, transformisale u ,,oklope koji spašavaju život.“
Istraživači iz Ouk Ridža očekuje da bi ova nova tehnologija mogla da se primeni u narednih nekoliko godina.