Група истраживача са неколико светских универзитета недавно је објавила студију под насловом Annual Bands in Vertebrae Validated by Bomb Radiocarbon Assays Provide Estimates of Age and Growth of Whale Sharks, у којој тврди да проучавање атомских бомби може да буде један од бољих начина за прецизно утврђивање старости ових риба.
„Кит-ајкула Rhincodon typus је највећа риба на свету, и веома је вредна у еко-туристичком сектору. Упркос напорима за очување и напретку у нашем разумевању њихове животне историје, основни демографски параметри за величину, дуговечност и смртност су упитне прецизности“, кажу аутори истраживања.
Они додају и да претходне студије о расту и развоју ових животиња нису могле да се усагласе око тога да ли су појасеви вертебралног раста формирани годишње или двогодишње. У студији коју су објавили у часопису Frontiers in Marine Science истраживачи кажу да су успели да докажу да до раста долази на годишњем нивоу и то анализирајући угљеник-14, ретку врсту радиоактивног изотопа која је нуспроизвод детонација бомби из Хладног рата, у скелетима кита-ајкуле. Мерење количине овог елемента научницима може да каже тачну старост ове рибе – тачније од свих претходних приступа.
Ова метода се назива методом радиоактивног угљеника. Помоћу ње, научници предвођени Марком Миканом са Института за океанографију у Аустралији, установили су да је кит-ајкула из Пакистана, чије су остатке проучавали, живела 50 година, што је најдужи животни век код ових риба.
Микан додаје и да је „могуће да су ове веома велике ајкуле могле да живе и до 100 година“.
Сада може да уследи сасвим логично питање – одакле радиоактивни изотоп угљеника у скелету риба? Одговор је једноставан: у периоду од 1955. до 1963, тестирања атомске бомбе од стране Сједињених Америчких Држава, али и других земаља, удвостручила су количину угљеника-14 који се природно налази у Земљиној атмосфери. Тај вишак су апсорбовали океани, а преузео га је и ланац исхране, тачније све што се у њему налази.
Упоређујући количину угљеника-14 у океанима током одређених година са количином изотопа овог елемента „заробљеног“ у узастопним појасевима вертебралног раста, истраживачи су могли да установе старост кита-ајкуле.
„Ова студија је веома важна зато што нас ослобађа неких од питања у вези са старошћу и обрасцима раста кита-ајкуле“, каже Тејлор Чепл, који истражује ајкуле на Орегон Стејт универзитету у САД.