Синестезија је „неуролошко“ стање у којем су два или више чула уједињени – чујете звук и видите боју. И какве везе она има са ауром?
Текст: Марија Николић
Можда ви мислите да нисте синестетик, али размислите још једном. Нова истраживања показују да је велики број људи на трагу овог стања а да га нису ни свесни.
Синестезија је стање у ком људи праве необичне везе између чула. Неки људи перцепирају слова, бројеве, речи или мирисе у одређеним бојама, док други могу да „осете“ музику или да замисле време у одређеном чврстом облику. То се дешава зато што наших пет чула не путују потпуно одвојеним каналима, већ интерагују у високом степену, много већем него што би научници поверовали до пре десетину година.
У последње време, ова тема је врло забавна истраживачима, па су исти успели да покажу да синестетска искуства стварно постоје и да се, заправо, појављују у јако пуно различитих облика. Тако на пример, графем-боја синестезија изазива активацију мозга у управо оним подручјима за која се зна да су одговорна за перцепцију стварних боја (визуелно подручје В4/В8).
ЉУДИ КОЈИ ЧУЈУ БОЈУ
Ранија схватања овог феномена су подразумевала да се синестетска искуства потпуно разликују од синестете до синестете, али последња истраживања показују да постоје значајне сличности када се феномен посматра код великог броја синестета у групи. На пример, звук-боја синестете, као група, теже да виде светлије боје када им се пусте високи тонови. Графеме-боја синестете, као група, деле значајне сличности код боја одређених слова (А тежи да буде црвено, О бело или црно, С жуто).
У том смислу, постоји велики број типова синестезије, и у сваком типу, појединци могу пријавити различите изазиваче њихових сензација, и различите интензитете искустава. Овакво разликовање наводи на закључак да утврђивање синестезије код индивидуе заправо уопште није једноставно, и да већина синестета у потпуности нису свесни да за њихова искуства постоји назив.
ДИЈАГНОСТИЦИРАЊЕ СИНЕСТЕЗИЈЕ
Неуролог Ричард Ситовиц (Richard E. Cytowic) је идетификовао следеће дијагностичке критеријуме синестезије:
- Синестезија је невољна и аутоматска,
- Синестетска перцепција је просторна – синестете обично имају осећај „места“ у ком се десила синестезија. На пример, синестета ће увек рећи да „гледа у“ или да „иде ка“ конкретном месту у ком се дешава искуство,
- Синестетски осећаји су константни и генерички,
- Синестезија је врло упечатљива, те се лако не заборавља,
- Синестезија је оптерећена неким осећањем.
СЛОВА И БРОЈЕВИ
Синестезија се може десити међу било која два чула или осећајна мода а чувен је пример Соломона Шерешевског, који је искусио синестезију која је повезивала свих пет чула. Будући да постоји огроман број различитих облика овог феномена, истраживачи су усвојили конвенцију по којој се синестезија утрвђује по следећем принципу: чуло А води у Б, где је А узрочник или „окидач“ искуства, а Б истовремено додатно искуство.
Пример: перцепција слова и бројева (популарно звани графеме) у различитим бојама се назива графема-боја синестезија. Слично, када синестетик види боје и покрете као резултат неког звучног надражаја, то се назива звук-боја синестезија.
Док је скоро свака логичка комбинација искуства могућа, неколико типова су заступљенији од других. Поред наведених издвајају се и следећи типови:
Просторно секвентна синестезија: посебна форма стања у ком човек тежи да види низ бројева испред себе као низ тачака у простору. На пример, број 1 може бити даљи у односу на број 2 који може бити ближи. Једна студија показује како људи са ПСС-ом имају бољу способност памћења. Они су били у стању да много боље призову прошле догађаје и сећања, и са много више детаља, од оних који нису у овом стању.
Персонификација: редно-лингвистичка персонификација је облик синестезије у којој редне секвенце, као што су редни бројеви, дани, месеци или слова се везују за типове личности. На пример, слово У се перцепира као усамљена ствар, број 4 је поштен, док се броју 3 не може веровати… 9 је мрачан, слово Ј је мушко… К је женско, одговорна…
Лексичко – укусна синестезија: Релативно редак облик синестезије у ком се код индивидуе при изговору неких речи и фонема говорног језика може појавити одређен укус у устима.
Дакле, у синестезији, мождани делови који су одговорни за процесуирање сваког типа осећајног стимуланса су интензивно повезани.
ПЕРЦЕПЦИЈА АУРЕ
Недавно су шпански истраживачи пронашли да међу онима који тврде да су у стању да сагледају тзв ауру човека, има један број њих који имају неуропсихолошки феномен познат као синестезија (посебно „емотивна синестезија). Ти проналасци могу бити научно објашњење за ову чудовишну способност.
Студија је изведена на Универзитету у Гранади, на Одељењу експериметналне психологије, и објављено је у журналу „Свест и сазнање“. Ово је уједно било и прво научно истраживање изотеричког феномена ауре – хипотетичко енергетско поље светлосне радијације које окружује особу као ореол, које је невидљиво за већину људи.
Један од истраживача са Универзитета у Гранади тврди да нису сви исцелитељи нужно синестете, али је велики број њих високо предодређен за овај феномен. Он тврди да, по свему судећи, исцелитељи имају лице-боја синестезију (део мозга који је одговоран за препознавање лица је повезан са делом који процесуира боје); додир-огледало синестезију (када синестета посматра особу коју додирује односно која је у неком болу, она/он тада осећају исто); висока емаптија (способност да се осети оно што друга особа осећа), и шизотипија (својеврсна лична особина код здравих особа које су сколне параноји и обмани). То су све претпоставке које једног синестету чине да им људи верују, да их људи разумеју, и да им понуде посебне вештине за читање одређених осећања и болова.
Истраживања оваквих феномена су свакако допринос бољем разумевању различитих неуро-психолошких стања човека, која свакако показују како је досег нечије перцепције много већи од оног што обично мислимо, захваљујући начину на који чула појачавају једна друге, дајући нам уједињену слику свакодневице посматране из толико различитих перспектива.