Уз годишњицу атомских напада на Хирошиму и Нагасаки, подсећамо се развоја Јапана упркос тешкој историји и поднебљу
Текст: Љиљана Илић
Неке од највећих катастрофа у историји човечанства, атомски напади на Хирошиму и Нагасаки, одиграли су се у августу 1945. године. Претпоставља се да је око 130.000 људи погинуло у нападима на ова два града, а да је два пута више особа умрло од директних последица: радијације, глади или опекотина.
Ови напади били су дирекан повод за јапанску капитулацију 15. августа 1945. године, којом је завршен Други светски рат.
Како је Јапан за релативно кратко време успео да преброди последице ових страховитих злочина и постане једна од најнапреднијих, ако не и најнапреднија технолошка сила на свету? У чему је тајна Јапана, који се последњих година суочио и са катастрофама које су изазвали цунами и трагедије у нуклеарној електрани Фукушима?
Осим што памти велике материјалне и људске губитке, Јапан се налази на подручју које сваких пет минута погађају земљотреси. Уз то, нема превише природних ресурса.
Зато је тешко је издвојити тачне разлоге за велики привредни успех ове земље. Проучавање културолошких навика или школског система је свакако један од могућих путева да се стигне до одговара на ова питања.
Средиште знања
После Другог светског рата, Јапанци су се концентрисали на производњу високотехнолошких производа, радећи екстремно много на побољшању економије.
Јапан је сада водећа нација када је реч о научном истраживању, електроници, машинској индустрији, технологији и медицинским истраживањима, уз највећи државни буџет за истраживање и развој и близу 700.000 истраживача у свим овим областима.
Занимљив, али не и неочекиван је и податак да Јапан има највише Нобелових награда из области науке у целој Азији.
Са друге стране, спој традиционалног и авангардног је саставни део јапанске културе, а у многим студијама поменуће се и дисциплина као типична особина становника Јапана. Понегде, и опседнутост дисциплином.
Култ бушида
Канђи знак за дисциплину је 訓練. Снажан утицај на јапанско друштво, систем владања и привреду извршио је кодекс самураја, Бушидо. Он наглашава важност дисциплине, рефлектујући правила древних борилачких вештина на савремено друштво.
Бушидо је кодекс настао у 17. веку, а дефинише дела и дужности самураја, јапанских ратника. За самураја се подразумевало да се, поред ратне вештине, бави и уметношћу, науком, религијом и филозофијом, док је на првом месту увек лојалност према господару, па и спремност да се за њега и моралне вредности описане Бушидом жртвује и живот.
Главни захтеви Бушидо кодекса сједињени под појмом доџокун су: верност господару и родитељима и љубав према домовини, учтивост и уљудност, храброст, искреност и умереност уз скромност.
Са друге стране, у савременим магазинима могу се наћи управо супротни описи када је реч о васпитању деце, где се помиње како се посетиоци из западних земаља често чуде попустљивости јапанских родитеља према деци. Разлог ове родитељске слабости, могуће, лежи управо у чињеници да њих већ од првих школских дана чека строга дисциплина.
Земља манги
Готово футуристички профил Јапана успешно поспешује и друга, лепршавија страна медаље – ово је земља аниме и манге, развијене филмске индустрије и индустрије забаве, а јапанска поп култура је популарна широм света.
Брзина којом се појављују нови „геџети“ на јапанском тржишту може се, са нијансом црног хумора, поредити са динамиком земљотреса. Потребе овог тржишта за новим технолошким производима су такође огромне, па неки од њих и не стигну на страна тржишта.
Јапански електронски брендови попут Сонија и Панасоника настављају да доминирају у светским размерама, а аутомобилска индустрија – Тојота, Мазда, Хонда, Нисан, Сузуки, Мицубиши, Субару – симбол је поузданости.
Уз солидарност, напоран рад и дисциплину, Јапан је чак стекао имиџ нације напредније од било које друге на нашој планети.
На уводној слици је назив града Хирошима на идеографском канђи писму