Uz godišnjicu atomskih napada na Hirošimu i Nagasaki, podsećamo se razvoja Japana uprkos teškoj istoriji i podneblju
Tekst: Ljiljana Ilić
Neke od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva, atomski napadi na Hirošimu i Nagasaki, odigrali su se u avgustu 1945. godine. Pretpostavlja se da je oko 130.000 ljudi poginulo u napadima na ova dva grada, a da je dva puta više osoba umrlo od direktnih posledica: radijacije, gladi ili opekotina.
Ovi napadi bili su direkan povod za japansku kapitulaciju 15. avgusta 1945. godine, kojom je završen Drugi svetski rat.
Kako je Japan za relativno kratko vreme uspeo da prebrodi posledice ovih strahovitih zločina i postane jedna od najnaprednijih, ako ne i najnaprednija tehnološka sila na svetu? U čemu je tajna Japana, koji se poslednjih godina suočio i sa katastrofama koje su izazvali cunami i tragedije u nuklearnoj elektrani Fukušima?
Osim što pamti velike materijalne i ljudske gubitke, Japan se nalazi na području koje svakih pet minuta pogađaju zemljotresi. Uz to, nema previše prirodnih resursa.
Zato je teško je izdvojiti tačne razloge za veliki privredni uspeh ove zemlje. Proučavanje kulturoloških navika ili školskog sistema je svakako jedan od mogućih puteva da se stigne do odgovara na ova pitanja.
Središte znanja
Posle Drugog svetskog rata, Japanci su se koncentrisali na proizvodnju visokotehnoloških proizvoda, radeći ekstremno mnogo na poboljšanju ekonomije.
Japan je sada vodeća nacija kada je reč o naučnom istraživanju, elektronici, mašinskoj industriji, tehnologiji i medicinskim istraživanjima, uz najveći državni budžet za istraživanje i razvoj i blizu 700.000 istraživača u svim ovim oblastima.
Zanimljiv, ali ne i neočekivan je i podatak da Japan ima najviše Nobelovih nagrada iz oblasti nauke u celoj Aziji.
Sa druge strane, spoj tradicionalnog i avangardnog je sastavni deo japanske kulture, a u mnogim studijama pomenuće se i disciplina kao tipična osobina stanovnika Japana. Ponegde, i opsednutost disciplinom.
Kult bušida
Kanđi znak za disciplinu je 訓練. Snažan uticaj na japansko društvo, sistem vladanja i privredu izvršio je kodeks samuraja, Bušido. On naglašava važnost discipline, reflektujući pravila drevnih borilačkih veština na savremeno društvo.
Bušido je kodeks nastao u 17. veku, a definiše dela i dužnosti samuraja, japanskih ratnika. Za samuraja se podrazumevalo da se, pored ratne veštine, bavi i umetnošću, naukom, religijom i filozofijom, dok je na prvom mestu uvek lojalnost prema gospodaru, pa i spremnost da se za njega i moralne vrednosti opisane Bušidom žrtvuje i život.
Glavni zahtevi Bušido kodeksa sjedinjeni pod pojmom dodžokun su: vernost gospodaru i roditeljima i ljubav prema domovini, učtivost i uljudnost, hrabrost, iskrenost i umerenost uz skromnost.
Sa druge strane, u savremenim magazinima mogu se naći upravo suprotni opisi kada je reč o vaspitanju dece, gde se pominje kako se posetioci iz zapadnih zemalja često čude popustljivosti japanskih roditelja prema deci. Razlog ove roditeljske slabosti, moguće, leži upravo u činjenici da njih već od prvih školskih dana čeka stroga disciplina.
Zemlja mangi
Gotovo futuristički profil Japana uspešno pospešuje i druga, lepršavija strana medalje – ovo je zemlja anime i mange, razvijene filmske industrije i industrije zabave, a japanska pop kultura je popularna širom sveta.
Brzina kojom se pojavljuju novi „gedžeti“ na japanskom tržištu može se, sa nijansom crnog humora, porediti sa dinamikom zemljotresa. Potrebe ovog tržišta za novim tehnološkim proizvodima su takođe ogromne, pa neki od njih i ne stignu na strana tržišta.
Japanski elektronski brendovi poput Sonija i Panasonika nastavljaju da dominiraju u svetskim razmerama, a automobilska industrija – Tojota, Mazda, Honda, Nisan, Suzuki, Micubiši, Subaru – simbol je pouzdanosti.
Uz solidarnost, naporan rad i disciplinu, Japan je čak stekao imidž nacije naprednije od bilo koje druge na našoj planeti.
Na uvodnoj slici je naziv grada Hirošima na ideografskom kanđi pismu