Све више објеката путем интернета може да комуницира како са нама тако и међусобно
Текст: Марија Николић
Интернет интелигентних објеката (на енглеском Internet of Things, или скраћено IoT) визија је која се убрзано развија и постаје део свакодневног живота просечног интернет корисника. Не тако давно, идеја о томе да су сви објекти које користимо међусобно повезани, била је у домену научне фантастике.
Данас таква идеја није више на граници маште, јер IoT није само тема истраживања већ врло брзо из лабораторија ова нова технологија доспева до крајњих корисника. Међутим, информације о Интернету интелигентних објеката још су релативно непознате ширем кругу потенцијалних корисника.
„У ВАШЕМ ФРИЖИДЕРУ ИМАТЕ ЈОШ ДВА ЈАЈЕТА“
У врло блиској будућности, ово ће бити модел поруке коју вам ваш фрижидер може послати путем интернета. Обавештење о томе која вам намирница понестаје у фрижидеру, или о томе да вам је супа угрејана, а још интересантније колику сте раздаљину прешли у плавим мокасинама и слично, информације су које ће вам у сваком тренутку бити доступне уколико то желите. У вртлогу убрзаног интернет развоја, за врло кратко време број објеката који ће бити на интернету ће се увећати за више десетина пута.
Различите врсте идентификационих чипова и сензора се све више налазе у готово свим производима које користимо. Ове малене чипове, који се једноставно бежично очитавају, и које је могуће брзо повезати на интернет, разне компаније већ масовно производе.
Корпорације и различите организације се увелико баве креирањем модела и стратегија умрежавања најразличитијих објеката из домаћинства које свакодневно користимо (бојлер, усисивач, фрижидер, веш-машина итд.). Поред рада на унапређивању технологије креаторима технолошких решења је такође важно одређивање карактеристика група корисника оваквих нових система. У оквиру таквих истраживања, у зависности од нивоа техничког знања, издвојиле су се три широке групе корисника: „грађани“, „приучени“, и „хакери“. „Грађани“ су корисници који се фокусирају на тренутну корист, без жеље или могућности да модификују, унапреде или хакују понуђен систем интелигентних објеката. „Приучени“ корисници IoT-ја су вештији, али и отворенији за тривијалност у погледу технологије. „Хакери“ су стричњаци који су у стању да персонализују различите врсте уређаја, да кодирају и пишу програме, а самим тим и да манипулишу системима као што је IoT.
Без обзира на ниво техничког знања корисника, интуитивност употребе интелигентних објеката једна је од најзначајнијих карактеристика ове технологије и најважнији задатак за њене креаторе.
ПАМЕТНИ ГРАДОВИ
Иако још недовољно прецизно одређен, концепт паметних градова је почео да се реализује у развијеним центрима. Овај концепт пре свега подразумева коришћење умрежене инфраструктуре у циљу унапређивања економске и политичке ефикасности и омогућавања друштвеног, културног и урбаног развоја заједнице, где се под инфраструктуром подразумева пословно окружење, домаћинства, услуге разоноде и здравог живота, као и информационо-комуникационе технологије (мобилне и фиксне телефоније, сателитске и дигиталне телевизије, интернет услуга). Међутим, концепт паметних градова подразумева и развој специфичне технологије мреже бежичних сензора. Циљ оваквих мрежа је, између осталог, и мерење различитих параметара које ће допринети ефикаснијем управљању градом.
Замислите да грађани Панчева у сваком тренутку имају могућност да мере ниво загађености ваздуха путем својих мобилних телефона, те у ситуацији повишеног загађења у реалном времену буду упозорени о истом нечекајући мерења локалних надлежних институција, заседања управе и градских власти те објава медија и новинских извештаја. Изливање канализације се тренутно може регистровати код надлежних организација. Пуни контејнери са ђубретом такође не морају чекати да их људи опазе, већ сами могу да пошаљу узбуну у централу. Систем семафора се може мењати у односу на ниво саобраћаја, а дуга кружења за паркинг местом једноставно могу бити избегнута.
Међутим, за опстанак система Интернета интелигентних објеката неопходан је такозвани Супер Интернет, који ће бити у стању да подржи мрежу десетине милијарди објеката. Једном када се успостави, Супер Интернет ће бити предуслов за нормално функционисање оваквих паметних заједница.
ПРОБЛЕМ „ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ“
Можда су градови спремни за следећу фазу свог развоја, али питање коришћења термина „паметан“, „интелигентан“, „вештачка интелигенција“, без којих је објашење будућих технологија незамисливо, захтевају додатну анализу. Од врло научног појма, идеје о интелигенцији су врло брзо и спонтано прешле у свакодневну употребу. Иако сам појам интелигенције још није прецизно дефинисан, „интелигентни“ објекти чекају да полете: спремни да радикално трансформишу облик и суштину наше свакодневице. Паметни сатови, аутомобили, телефони, станови, роботи, аутономни усисивачи увелико су присутни на тржишту. Мало озбиљнија обећања интелигенције налазе се у био и нано технологијама, где се готово невидљиве машине и организми припремају да управљају нашим телима и околином на готово непредвидив начин.
Оно што је врло нејасно у овој визији је на шта се тачно односи „интелигенција“ – невезано за нашу пројекцију тако паметног света.
У технологији Интернетa интелигентних објеката од самих ствари се очекује активно учешће у пословима, информацијама, друштвеним процесима у којима ће они моћи да сарађују и разговарају међусобно, док аутономно реагују на реалан физички свет са или без утицаја људи. Опрезни посматрачи већ гледају на Интернет интелигентних објеката као на контроверзну мрежу описујући је као ултимативну доступност за управљањем ланцом снабдевања или апсолутним средством у будућем надгледању и прислушкивању.
Ова мрежа има моћ да преобликује наше градове, али се развија уз јако мало учешће шире заједнице и још мање њиховог предзнања. Неопдходност подизања свести о алтернативним мрежама овакве технологије, које ће помоћи заштиту приватности и безбедности, али допринети јачању снаге грађанства, такође су теме о којима вреди размишљати.
Доба свеприсутног рачунарства је отпочело: рачунарство без рачунара, где се обрада информација распростире у свакодневни живот, а виртуелни свет практично излази из видокруга. У оваквом реалном свету више никада нигде нећете бити сами, а то може донети низ опасности, међутим, уз правилну и паметну употребу доноси и много обећања.
Центар за промоцију науке и компанија Ericsson Србија обележавају 9. април Дан Интернетa интелигентних објеката, предавањем и демонстрацијом ове нове визије употребе ствари које користимо у свакодневном животу.
Европски центaр за културу и дебату ГРАД, Улицa Браће Крсмановић 4, почетак у 18 часова.