Sve više objekata putem interneta može da komunicira kako sa nama tako i međusobno
Tekst: Marija Nikolić
Internet inteligentnih objekata (na engleskom Internet of Things, ili skraćeno IoT) vizija je koja se ubrzano razvija i postaje deo svakodnevnog života prosečnog internet korisnika. Ne tako davno, ideja o tome da su svi objekti koje koristimo međusobno povezani, bila je u domenu naučne fantastike.
Danas takva ideja nije više na granici mašte, jer IoT nije samo tema istraživanja već vrlo brzo iz laboratorija ova nova tehnologija dospeva do krajnjih korisnika. Međutim, informacije o Internetu inteligentnih objekata još su relativno nepoznate širem krugu potencijalnih korisnika.
„U VAŠEM FRIŽIDERU IMATE JOŠ DVA JAJETA“
U vrlo bliskoj budućnosti, ovo će biti model poruke koju vam vaš frižider može poslati putem interneta. Obaveštenje o tome koja vam namirnica ponestaje u frižideru, ili o tome da vam je supa ugrejana, a još interesantnije koliku ste razdaljinu prešli u plavim mokasinama i slično, informacije su koje će vam u svakom trenutku biti dostupne ukoliko to želite. U vrtlogu ubrzanog internet razvoja, za vrlo kratko vreme broj objekata koji će biti na internetu će se uvećati za više desetina puta.
Različite vrste identifikacionih čipova i senzora se sve više nalaze u gotovo svim proizvodima koje koristimo. Ove malene čipove, koji se jednostavno bežično očitavaju, i koje je moguće brzo povezati na internet, razne kompanije već masovno proizvode.
Korporacije i različite organizacije se uveliko bave kreiranjem modela i strategija umrežavanja najrazličitijih objekata iz domaćinstva koje svakodnevno koristimo (bojler, usisivač, frižider, veš-mašina itd.). Pored rada na unapređivanju tehnologije kreatorima tehnoloških rešenja je takođe važno određivanje karakteristika grupa korisnika ovakvih novih sistema. U okviru takvih istraživanja, u zavisnosti od nivoa tehničkog znanja, izdvojile su se tri široke grupe korisnika: „građani“, „priučeni“, i „hakeri“. „Građani“ su korisnici koji se fokusiraju na trenutnu korist, bez želje ili mogućnosti da modifikuju, unaprede ili hakuju ponuđen sistem inteligentnih objekata. „Priučeni“ korisnici IoT-ja su veštiji, ali i otvoreniji za trivijalnost u pogledu tehnologije. „Hakeri“ su stričnjaci koji su u stanju da personalizuju različite vrste uređaja, da kodiraju i pišu programe, a samim tim i da manipulišu sistemima kao što je IoT.
Bez obzira na nivo tehničkog znanja korisnika, intuitivnost upotrebe inteligentnih objekata jedna je od najznačajnijih karakteristika ove tehnologije i najvažniji zadatak za njene kreatore.
PAMETNI GRADOVI
Iako još nedovoljno precizno određen, koncept pametnih gradova je počeo da se realizuje u razvijenim centrima. Ovaj koncept pre svega podrazumeva korišćenje umrežene infrastrukture u cilju unapređivanja ekonomske i političke efikasnosti i omogućavanja društvenog, kulturnog i urbanog razvoja zajednice, gde se pod infrastrukturom podrazumeva poslovno okruženje, domaćinstva, usluge razonode i zdravog života, kao i informaciono-komunikacione tehnologije (mobilne i fiksne telefonije, satelitske i digitalne televizije, internet usluga). Međutim, koncept pametnih gradova podrazumeva i razvoj specifične tehnologije mreže bežičnih senzora. Cilj ovakvih mreža je, između ostalog, i merenje različitih parametara koje će doprineti efikasnijem upravljanju gradom.
Zamislite da građani Pančeva u svakom trenutku imaju mogućnost da mere nivo zagađenosti vazduha putem svojih mobilnih telefona, te u situaciji povišenog zagađenja u realnom vremenu budu upozoreni o istom nečekajući merenja lokalnih nadležnih institucija, zasedanja uprave i gradskih vlasti te objava medija i novinskih izveštaja. Izlivanje kanalizacije se trenutno može registrovati kod nadležnih organizacija. Puni kontejneri sa đubretom takođe ne moraju čekati da ih ljudi opaze, već sami mogu da pošalju uzbunu u centralu. Sistem semafora se može menjati u odnosu na nivo saobraćaja, a duga kruženja za parking mestom jednostavno mogu biti izbegnuta.
Međutim, za opstanak sistema Interneta inteligentnih objekata neophodan je takozvani Super Internet, koji će biti u stanju da podrži mrežu desetine milijardi objekata. Jednom kada se uspostavi, Super Internet će biti preduslov za normalno funkcionisanje ovakvih pametnih zajednica.
PROBLEM „INTELIGENCIJE“
Možda su gradovi spremni za sledeću fazu svog razvoja, ali pitanje korišćenja termina „pametan“, „inteligentan“, „veštačka inteligencija“, bez kojih je objašenje budućih tehnologija nezamislivo, zahtevaju dodatnu analizu. Od vrlo naučnog pojma, ideje o inteligenciji su vrlo brzo i spontano prešle u svakodnevnu upotrebu. Iako sam pojam inteligencije još nije precizno definisan, „inteligentni“ objekti čekaju da polete: spremni da radikalno transformišu oblik i suštinu naše svakodnevice. Pametni satovi, automobili, telefoni, stanovi, roboti, autonomni usisivači uveliko su prisutni na tržištu. Malo ozbiljnija obećanja inteligencije nalaze se u bio i nano tehnologijama, gde se gotovo nevidljive mašine i organizmi pripremaju da upravljaju našim telima i okolinom na gotovo nepredvidiv način.
Ono što je vrlo nejasno u ovoj viziji je na šta se tačno odnosi „inteligencija“ – nevezano za našu projekciju tako pametnog sveta.
U tehnologiji Interneta inteligentnih objekata od samih stvari se očekuje aktivno učešće u poslovima, informacijama, društvenim procesima u kojima će oni moći da sarađuju i razgovaraju međusobno, dok autonomno reaguju na realan fizički svet sa ili bez uticaja ljudi. Oprezni posmatrači već gledaju na Internet inteligentnih objekata kao na kontroverznu mrežu opisujući je kao ultimativnu dostupnost za upravljanjem lancom snabdevanja ili apsolutnim sredstvom u budućem nadgledanju i prisluškivanju.
Ova mreža ima moć da preoblikuje naše gradove, ali se razvija uz jako malo učešće šire zajednice i još manje njihovog predznanja. Neopdhodnost podizanja svesti o alternativnim mrežama ovakve tehnologije, koje će pomoći zaštitu privatnosti i bezbednosti, ali doprineti jačanju snage građanstva, takođe su teme o kojima vredi razmišljati.
Doba sveprisutnog računarstva je otpočelo: računarstvo bez računara, gde se obrada informacija rasprostire u svakodnevni život, a virtuelni svet praktično izlazi iz vidokruga. U ovakvom realnom svetu više nikada nigde nećete biti sami, a to može doneti niz opasnosti, međutim, uz pravilnu i pametnu upotrebu donosi i mnogo obećanja.
Centar za promociju nauke i kompanija Ericsson Srbija obeležavaju 9. april Dan Interneta inteligentnih objekata, predavanjem i demonstracijom ove nove vizije upotrebe stvari koje koristimo u svakodnevnom životu.
Evropski centar za kulturu i debatu GRAD, Ulica Braće Krsmanović 4, početak u 18 časova.