У потпуно неочекиваном обрту, научници су спојили два зла и генетски модификован ХИВ вирус почео је да се користи као терапија код пацијената оболелих од рака
Текст: Тијана Марковић
Научници са Универзитета у Пенсилванији користили су генетски модификован ХИВ вирус како би имуни систем пацијената оболелих од рака репрограмирали тако да сам напада болесне ћелије.
Експериментална терапија довела је до потпуног излечења велићину пацијената који нису реаговали ни на какав вид терапије до тада.
Истраживање је укључивало 30 пацијената, петоро одраслих и двадесет петоро деце. Сви су имали тежак вид акутне лимфоцитне леукемије код којих су ранији покушаји лечења били неуспешни и болест се враћала неколико пута.
Код више од половине чак ни трансплантација ћелија коштане сржи, која у таквим ситуацијама даје највеће шансе за живот, није помгла. Доктори су већини прогнозирали још неколико месеци или тек пар недеља живота.
Светски дан борбе против сиде
У свету се 1. децембра обележава Светски дан борбе против сиде. Од 1988, овај дан посвећен је подизању свести јавности о ХИВ вирусу и сиди, начинима преноса и заштите.
Лекари су из крви оболелих издвајали Т-ћелије, бела крвна зрнца која штите организам од вируса и рака, затим филтрирану крв враћали назад. Касније су користили модификован облик ХИВ вируса како би заразили Т-ћелије и у њих убацивали гене способне да препознају и нападну одређену врсту рака. Ћелије су се потом размножавале и остајале у телу пацијената месецима.
Модификовани вирус садржи ДНК човека, миша и краве, вирус који напада мрмоте и један који напада краве.
„Прерађене“ Т-ћелије су садржале такозване химерне антиген рецепторе, протеине који проналазе и убијају ћелије рака. Хемотерапијом су уништаване немодификоване Т-ћелије како не би нападале нове, које се убризгавају у тело пацијента. Свака од њих је способна за размножавање, те од једне може настати чак десет хиљада нових.
У наредних неколико недеља пацијенти су имали повишену температуру, дрхтавицу, низак крвни притисак и сличне симптоме који се јављају и код грипа. Те реакције изазване су хемиијским једињењима, цитокинима, које производе Т-ћелије. Овакве реакције организма знак су да је рак „у бекству“. Након тога, у крви су остале модификоване Т-ћелије, спремне за борбу у случају враћања болести.
Шест месеци од почетка терапије 23 од 30 пецијената су и даље били у животу, а чак 19 је било у потпуној ремисији. Седморо њих је умрло, а код неких се пре изненадне смрти болест почела повлачити.
Неки истраживачи мисле да код свих пацијената који дођу у стање ремисије треба извршити и трансплантацију ћелија коштане сржи, јер је та терапија стандардна за овај тип леукемије. Но, Карл Џун и Стефан Грап, доктори са Универзитета у Пенсилванији, мисле да је дуга ремисија знак да пресађивање можда није неопходно. Још се надају да ће терапија Т-ћелијама заменити ону са ћелијама коштане сржи, која је ризична и напорна.
