Научници са Универзитета у Лондону открили су математичку формулу за одређивање тренутне среће
Текст: Тијана Марковић
Свака особа на свету другачије дефинише срећу. Неки нису ни свесни када им се догоди, док други већи део свог живота проведу уживајући у њој. Међутим, како новија истраживања показују, све што је потребно да бисте били срећни је наредна формула:
Како би направили математички модел среће, научници са Универзитета у Лондону су вршили експеримент на 26 особа. Свака од њих требало је да изврши неки задатак више пута, који им је додељиван у зависности од тога да ли желе да играју на сигурно или да ризикују. Након сваког покушаја требало је да, на скали од 1 до 10, оцене колико су задовољни.
Док су се испитаници забављали, истраживачи су посматрали реакције њиховог мозга скенирајући их са fMRI уређајем (функционална магнетна резонанца). Активирале су се области ventral striatum, главни извор допамина у неуронима, и insula, део мозга који је важан за настанак неких емоција, укључујући и срећу. Ове промене су показале позитивну корелацију са резултатима, striatum је повезан са променама расположења, а insula са укупним нивоом среће.
Показало се да је кључну улогу у одређивању тренутне среће имало очекивање учесника. Играчи су се осећали најбоље када су добијали суме којима су се највише надали, док је ниво среће био све мањи када су освајали суму једнаку претходној, били „на нули“, или губили.
Откривање конкретне формуле која би описала психичко стање испитаника препуштено је математичарима. За параметре су узети: тренутне награде (CRs, у фунтама), очекиване вредности у коцкању (EVs, средња вредност два могућа исхода), грешке у предвиђању награда (RPEs, разлика између исхода и EV); t – број покушаја клађења, ω0 – константа, ω1, ω2, ω3 – одговарајући коефицијенти уз суме параметара, 0<γ<1 – фактор заборављања који обезбеђује да последњи догађаји имају већи утицај на количину среће од претходних. Описан израз који је дефинисан изнад резултат је моделирања добијених резултата у програму MATLAB.
Једначина је касније примењена на преко 18.000 људи који су играли смартфон игрицу на срећу The Great Brain Experiment, која се показала као поуздан начин за проучавање когнитивног понашања. Добијени резултати су одговарали скоро потпуно прецизној прогнози формуле.
Тим истраживача сматра да је ово одличан начин да се предвиде промене расположења код великог броја људи услед разних догађаја и да се спроведу статистичке анализе о томе како владе земаља утичу на добробит свог становништва.
Без обзира на то што ови стручњаци тврде и да је најбољи узрок тренутне среће смањење критеријума и очекивања код људи, чињеница је да стрес изазван у ситуацијама у којима се очекује најгоре може много да поремети дугорочно благостање. Стога, за постављање једначине за истрајнију срећу научници ће морати још мало да се потруде, а до тада ће већ постојећа добро објашњавати како и шта утиче на оне најдрагоценије тренутке у животу.