„На комети смо!“ – рекaо је један од контролора из операционог центра ЕSА када је сонда Розета сустигла комету 67P након десетогодишње мисије
Текст: Тијана Марковић
Први пут у историји, након десет година, пет месеци и четири дана путовања, један људски уређај успео је да сустигне комету током њеног орбитирања кроз Сунчев систем, направивши огроман помак у истраживању свемира.
У питању је сонда под називом Розета (Rosetta), коју је Европска свемирска агенција, ЕSА, пре више од деценије, лансирала у свемир како би детаљно истражила површину комете 67P/Churyumov-Gerasimenko.
Током око 6,4 милијардe километара дугог пута, који је морала да превали како би се приближила 67P, сонда Розета је три пута обишла око Земље и једном око Марса. Захваљујући такозваној гравитационој „праћки“, Земља и Марс су на овај начин помогли да Розета добије довољно убрзање за сустизање комете.
Током нареднoг 31 месецa, летелица је штедела енергију крећући се по инерцији. Након тога, непосредно пред сусрет са кометом, летелица је издржала серију маневара да би смањила брзину и безбедно се приближила објекту. У супротном, цела мисија би отишла у пропаст.
Комета 67P/Churyumov-Gerasimenko јури кроз Сунчев систем елиптичном путањом чија је најдаља тачка од Сунца иза Јупитера, а најближа негде између Марса и Земље.
Њено језгро се састоји из два различита сегмента спојена вратом, због чега подсећа на патку.
Активност Розете је променљива. Док је била активна, испуштала је у свемир 300 mm водене паре у секунди. Њена просечна температура износи око 70°C, због чега јој је површина тамна и прашњава, а не светла и глатка.
Коначно, 6. августа, Розета је стала „раме уз раме“ са кометом. Међу контролорима центра ЕSА из Дармштата у Немачкој завладало је узбуђење. „На комети смо“, узвикнуо је Силвијан Лођио, један од контролора.
Тренутно се сонда и комета налазе на око 405 милиона километара од Земље, на пола пута између Марса и Јупитера, док је Розета од 67P удаљена свега око 100 km.
Надаље ће ова, три тоне тешка и 14 m дугачка летелица, помоћу 11 експеримената које носи са собом, детаљно испитивати свог сапутника, његов реп од гаса и прашине (који се назива кома) и слати информације назад на Земљу.
Овај успех представља велики корак у проучавању како свемира тако и прошлости наше планете.