Пионирски допринос Београдске школе роботике покренуо је истраживања ортопедских помагала и упоредо, поставио роботе на ноге
Jош шездесетих година овде у Центру за роботику на Институту ‘Михаjло Пупин’ развили смо методе за покретање робота коjе се и данас примењуjу.
Академик Миомир Вукобратовић
Прва интензивниjа истраживања на пољу роботике у Србиjи почела су шездесетих година на Институту „Михаjло Пупин“, где jе зачета такозвана Београдска школа роботике.
Jош 1963. године професор Раjко Томовић (1919–2001) начинио jе прве кораке у покушаjу да направи робота на нашим просторима. Он jе почео да гради такозвану Београдску шаку. То jе била прва протетичка роботска шака, адаптивна протеза на екстерно напаjање. Имала jе миоелектрично управљање и сензорску повратну спрегу и могла је да изведе две кључне радње – стискање у песницу и скупљање са испруженим прстима. Иако није употребљавана у клиничке схрхе, шака је коришћена за истраживања коjа су утицала на даљи развој роботских руку.
У тим почецима Београдске школе роботике врло истакнути били су радови професора Миомира Вукобратовића (1931–2012), нашег наjпознатиjег истраживача у овоj области, коjи jе оставио велики траг у светскоj хуманоидноj роботици. Вукобратовић jе, заjедно са броjним истраживачима из других научних установа у нашоj земљи, водио Београдску школу роботике.
Вукобратовићеви први радови били су из области математичког моделовања антропоморфних активних механизама. Међутим, наjважниjи корак у развоjу Београдске школе роботике био jе његов рад о тачки нула момента, обjављен jош 1969. године. Реч је о теориjском моделу кретања хуманоидног робота на коме се и данас заснива кретање свих врста андроида. Пре него што jе оваj модел кретања почео да се примењуjе код хуманоида, роботи су имали велики проблем са одржавањем равнотеже у покрету. Принцип коjи jе осмислио професор Вукобратовић и данас се, готово пола века касниjе, примењуjе код многих човеколиких робота, укључуjући и ASIMO робота.
Већ током 1971. године истраживања су се окренула практичном раду и развоjу првог активног егзоскелета.
Егзоскелет jе, иначе, нека врста роботског одела, активни механички уређаj коjи има антропоморфну природу. Егзоскелет се носи уз тело и његова намена jе да повећа снагу и брзину кретања човека. Први егзоскелет направљен у Србиjи служио jе да покрене екстремитете параплегичара тако што jе надокнађивао до 50 одсто силе потребне за покретање тела. Вукобратовић jе са сарадницима развио комплетан егзоскелет, градећи га од крутог материjала и неколико мотора. Његова укупна маса била jе 12 килограма. Оваj егзоскелет су већ 1974. године могли да користе непокретни пациjенти коjима jе на таj начин омогућено кретање. То су били комплетни уређаjи снабдевени електропнеуматским и електромеханичким моторима.
У историjи светске роботике познато jе да jе оваj пионирски допринос Београдске школе роботике, коjа jе покренула читаву област истраживања модуларних активних ортопедских помагала, допринела касниjоj рехабилитациjи хиљада пациjената.
Касниjе jе у свету почео развоj егзоскелета коjи су увећавали учинак при нормалном људском кретању и за чиjу jе примену наjзаинтересованиjа воjска. Међутим, овакви модели су развиjани у много мањој мери од активних привремених помагала за особе са инвалидитетом.
Но, вратимо се Београдскоj школи роботике. Краjем седамдесетих година почињу и истраживања у индустриjскоj роботици. Током 1978. у свету је направљен и први индустриjски робот са антропоморфном конфигурациjом, коjи jе потом почео да се употребљава у jугословенскоj индустриjи.
Али, током осамдесетих, а посебно током кризе деведесетих година, истраживања робота у Београду губе на интензитету, да би последњих година нагло оживела. О томе сведоче драгоцене сарадње наших научника са еминентним светским стручњацима из области роботике, као и броjни роботи конструисани у научним и образовним институциjама у земљи.
КЊИГА О РОБОТИМА
У свету данас има више од 4.500.000 робота. Тај број расте онако како аутомати од човека преузимају све више тешких, непријатних или опасних послова. Да ли ће у будућности свака кућа имати свог робота? О овoм и другим питањима сазнајте у каталогу “Роботи” који је ЦПН издао поводом “Данa будућности”. Текстове су приредили Марија Николић, Марија Видић и Слободан Бубњевић, а публикацију је дизајнирао Јован Микоњић. Књига о роботима се може купити на Великој изложби робота, у Галерији Робне куће “Београд”, у Кнез Михаиловој 5, по цени од само 150 динара.
Истражите више о Роботима.