Pogledajte koje će inovacije biti dostupne u nastupajućoj godini
Tekst: Marija Nikolić
Otkad je britanski hemičar Hamfri Dejvi s početka 19. veka izumeo sijalicu, proteklo je skoro 80 godina dok se ista nije „primila“ u javnosti. Preciznije, 1879. Tomas Edison je konačno ukapirao kako da napravi komercijalnu varijantu. Ali to i dalje nije značilo da je ova vrsta tehnologije pobedila. Prošlo je još 40 godina – tek kasnih dvadesetih godina 20. veka električni uređaji postaju unosan i stabilan posao. Uspeh je usledio nakon što su ti uređaji kreirali druge povode upotrebe struje. Napravljeni su električni toster, električna pegla, a električni motori su se uvukli u raznolike aparate. Čitave električne mreže su napravljene duž ulica u praktično svakom mestu dovoljno velikom da se može nazvati gradom.
Uveliko smo u 21. veku, što znači da se stvari mnogo brže odvijaju. Ali kada je reč o upotrebi određene tehnologije, i dalje je potrebno neko vreme da ona postane opšte prihvaćena. Podrazumevajući hrpu različitih faktora koji (ne)opravdano remete progres, danas smo ipak optimističniji kada je reč o brzini uvođenja inovacija u domove širom planete. Međutim, to što određeni objekat dobije svoje mesto na polici u supermarketu ili na spisku virtuelne prodavnice, ne znači nužno da je izgubio svu svoju čar i da ne predstavlja muzu zaštitnicu razvoja neke nove tehnologije – kao što je to bila sijalica ostalim električnim uređajima.
U nastavku sledi nasumično izabran spisak deset inovacija koje će biti dostupne u nastupajućoj godini. Nadajmo se da će neka od ovih novotarija biti dovoljno dobra da pokrene lavinu efikasnije, dostupnije i održivije tehnologije – tog čarobnog ljudskog izuma.
1. Električna odeća
Fizičari sa Univerziteta Vejk forest razvili su materijal koji ima dvostruku upotrebu. Naime, kada se od njega šije košulja – ili jastučnica – on toplotu tela koja se emituje kroz sitne otvore na materijalu (u rasponu od npr. manžetne do pazuha) pretvara u struju. Budući da različiti delovi vaše košulje variraju u rasponu od deset stepeni (stepen pomeranja i rotiranja određenog dela tela), energijom koju emitujete praktično se i nepomerajući, možete napuniti svoj mp3 plejer. Prema rečima kreatora ovog materijala Dejvida Karola, koristeći toplotu koja se apsorbuje iz vašeg džepa na pantalonama, ukoliko bi vam torbica za mobilni telefon bila napravljena od ovog materijala za osam sati baterija istog bi mogla da se napuni za 10 do 15 odsto.
2. U odrazu nameštaja – televizor
„Problem sa računarima i tabletima je u tome što su ograničeni ekranima“, rekao je Mark Rolston iz dizajnerske kompanije Frog. On želi čitavu sobu da pretvori u ekran te da vesti gledate u odrazu kuhinjskog elementa dok video-poziv pratite na svom frižideru. Po završetku, to sve lepo možete da obrišete, kao Toni Stark u Gvozdenom čoveku. Potreba za televizorom će nestati, pošto će vam ekran biti svaka podloga u stanu. Budući da ekran vašeg kompjutera više neće biti pravougaonog oblika, ukoliko na primer pravite palačinke, recept i merice ćete naći tačno pored sastojaka.
3. Ubica gužvi
Poznato je da se saobraćajne gužve lako stvaraju: jedan vozač priđe previše blizu drugom i tom prilikom mora da prikoči, što navodi i vozača iza njega da učini isto. Za vrlo kratko vreme prvi vozač bude praktično pokretač čitavog lanca kočenja i ponovnog kretanja na nekoj deonici auto-puta. Jedna studija simulacije vožnje je pokazala da samo polovinu vremena za koje neko vozilo pretekne drugo, vodeće vozilo ima veću prosečnu brzinu, što dovodi do turbulencija na putu. To je upravo razlog zbog kog stručnjaci za saobraćaj adaptere kontrole vožnje (adaptive cruise control) – koji u odnosu na rastojanje između dva vozila automatski prilagođava brzinu istog – smatraju ključnim za borbu protiv gužvi. Ista studija pokazuje da ukoliko bi 20 odsto automobila na putu bilo opremljeno ovim adapterima (A.C.C.), mnogi zastoji bi mogli da se izbegnu jednostavnim usklađivanjm brzine automobila. Dalje, druga studija je pokazala da se u saobraćajnom špicu koristi samo 4,5 odsto površine auto-puta. Razvojem tehnologije kvalitetnih adaptera kontrole brzine, uvećavanje broja vozila ne bi nužno moralo da podrazumeva proširivanje auto-puteva.
Ukoliko bi na auto-putu na kom je vršena simulacija četvrtina vozila bili opremljeni A.C.C.-om, ukupno vreme putovanja bi se smanjilo za 37,5 odsto.
Do 2017. godišnje će se proizvoditi 6,9 miliona automobila sa A.C.C.-om.
4. Slatka mala kabina na nebu
Vlažnost vazduha klasične kabine putničkog aviona jednaka je nivou vlažnosti vazduha pustinje u Arizoni. Vazduh je toliko redak da stičete utisak da ste u poseti Maču Pikču, i zato nije neobično da se pošto ste se vozili avionom, osećate pomalo izmučeno. Međutim, već su u upotrebi avioni – koji se prave od ugljeničnih vlakana – koji rešavaju ove probleme. Naime, ugljenična vlakna su primetno jača u odnosu na aluminijum od kog je sačinjena većina aviona koji su trenutno na nebu. Avio-kompanije održavaju nizak nivo vlažnosti kako bi zapravo zaštitili metal od korozije, dok ugljenična vlakna ne rđaju. Tehnologija izrade avionskih kabina od ugljeničnih vlakana će omogućiti novi sistem održavanja vlažnosti za čitavih prijatnijih 15 odsto. Japanska avio-kompanija kao i avio-prevoznik Nipon prvi su uveli avione napravljene od ovog novog materijala i trenutno lete na relaciji Tokio i Boston.
5. Igrice u javnom prevozu
Kada pogledate izraz prosečnog korisnika javnog prevoza, teško se može reći da isijava zadovoljstvo. Kako bi se takvo stanje ublažilo, Jang Kijan, industrijski dizajner, konstruisao je ručice za gradski prevoz koje su u isto vreme i video-igre. Dok održavate ravnotežu držanjem za ručicu, sa obe strane iste se nalaze tasteri koji se lako mogu aktivirati palcem jedne ruke i na taj način se u isto vreme može igrati jednostavna igrica. Ovaj mladi dizajner je u okviru igrice predvideo i podsetnik koji vas opominje o stanici na kojoj izlazite.
6. Tvoje telo, tvoj login
Holandsko-italijanski tim istraživača je otkrio da je način na koji se javljamo na telefon toliko jedinstven kod svakog od nas da zapravo predstavnja lični otisak. Telefon podižete određenom brzinom i pod određenim uglom te je praktično nemoguće da druga osoba na isti način podigne vaš telefon. Budući da je tako, formiranje šifri kojima smo do sada štitili svoju privatnost na ličnim telefonima će biti prevaziđeno. Mnogo jednostavnija i pouzdanija šifra će biti način na koji se javljate na telefon. (Najučestalija šifra na tablet telefonima je 1234.) Ova tehnologija će moći da se upotrebljava na svim mestima gde su nam šifre neophodne: način na koji sedate na stolicu može biti šifra vašeg računara. To ujedno može biti idealno rešenje svih sedam miliona šifara koliko ih trenutno ima na internetu, a koje su zaboravljene.
7. Zub koji misli
Naučnici sa Prinstona i Taftsa upravo rade na supertankom zubnom senzoru (nalik privremenoj tetovaži), koji će ukazivati na detektovane bakterije povezane sa formiranjem plaka, karijesa ili infekcije. U isto vreme, ovaj senzor može obavestiti i vašeg zubara o tome, kako bi izvršio dodatni pritisak na vas da zakažete pregled. Takav senzor može imati široku upotrebu: istraživači su već uspeli da identifikuju bakteriju iz pljuvačke koja je povezana sa čirom na želucu ili kancerom. Budući da je senzor kratkog veka i da se neće održati na površini dobro opranog zuba, Majkl Mekalpin, vođa projekta, kaže da će isti biti dostupan svima do te mere da će se menjati na dnevnoj bazi.
8. Test krvi na depresiju
Eva Redei, profesor na Nortvestern Feinberg školi medicine, krajem protekle godine prikazala je svoj rad u kom je u maloj grupi depresivnih tinejdžera identifikovala molekule krvi koji su u korelaciji sa ovim (dosad nazivanim) psihičkim oboljenjem. Organizacija koja se bavi izradom markera i testova Ridž dajagnostiks je takođe započela analizu deset biomarkera koji se vezuju za depresiju kod odraslih. „Jedan od razloga stigmatizovanja mentalnih oboljenja, uključujući depresiju, jeste to što ljudi misle da je to samo u njihovim glavama. Sve dok nema objektivnog, merljivog pokazatelja, ostaćemo u tom ubeđenju“, tvrdi Redei.
9. Redukuj, ponovo upotrebi, sažvaći
Pomislite koliko je samo različitih pakovanja u kojima se nalazi hrana u vašoj kuhinji – sva ta kartonska pakovanja u kojima su sokovi, flaše za vodu i vrećice za začine. Zamislite sada da možete sva ta pakovanja takođe da jedete? Dejvid Edvards, bioinženjer sa Harvarda, uspeo je da napravi jestivo pakovanje u koje se može pakovati hrana. Njegov rad ide ka tome da jednog dana kupimo jogurt koji će se nalaziti u vrećici napravljenoj od jagoda. Kao koru od jabuke, moći ćete da operete i pojedete pakovanje, ili ćete moći da ga oljuštite kao koru od narandže. U toku predstojeće godine na tržištu će se naći pakovanja sokova i čajeva koja će u potpunosti biti biorazgradiva.
10. Nova kafa
U zavisnosti od toga koliko volite da konzumirate kafu, ova vest vam može biti od značaja. Naime, kafa će vrlo uskoro prestati da ima ukus kafe – u najmanju ruku crne, pepeljasto pečene kafe kakvu danas pijemo. Veliki proizvođači kafe žele da uniformišu ukuse – što je posebno jednostavno kod crne kafe: da se ujednače ukusi i maskiraju propusti. Sada se najbolja zrna odvajaju i pakuju u vakuumska pečatirana pakovanja (umetso u kese od šatorskih krila, kako je ranije bio slučaj). Oni koji je peku mogu jednostavno napraviti kafu koja ima ukus maline ili prženog badema, a ovakav vid eksperimentisanja je sve popularniji među potrošačima. Već imate priliku da pijete kafu različitih ukusa, a kako se kvalitet ove obrade bude razvijao, tako će ukus prave kafe bledeti, a ukus crne pečene kafe rizikuje da postane relikt prošlosti.