Погледајте које ће иновације бити доступне у наступајућој години
Текст: Mарија Николић
Откад је британски хемичар Хамфри Дејви с почетка 19. века изумео сијалицу, протекло је скоро 80 година док се иста није „примила“ у јавности. Прецизније, 1879. Томас Едисон је коначно укапирао како да направи комерцијалну варијанту. Али то и даље није значило да је ова врста технологије победила. Прошло је још 40 година – тек касних двадесетих година 20. века електрични уређаји постају уносан и стабилан посао. Успех је уследио након што су ти уређаји креирали друге поводе употребе струје. Направљени су електрични тостер, електрична пегла, а електрични мотори су се увукли у разнолике апарате. Читаве електричне мреже су направљене дуж улица у практично сваком месту довољно великом да се може назвати градом.
Увелико смо у 21. веку, што значи да се ствари много брже одвијају. Али када је реч о употреби одређене технологије, и даље је потребно неко време да она постане опште прихваћена. Подразумевајући хрпу различитих фактора који (не)оправдано ремете прогрес, данас смо ипак оптимистичнији када је реч о брзини увођења иновација у домове широм планете. Међутим, то што одређени објекат добије своје место на полици у супермаркету или на списку виртуелне продавнице, не значи нужно да је изгубио сву своју чар и да не представља музу заштитницу развоја неке нове технологије – као што је то била сијалица осталим електричним уређајима.
У наставку следи насумично изабран списак десет иновација које ће бити доступне у наступајућој години. Надајмо се да ће нека од ових новотарија бити довољно добра да покрене лавину ефикасније, доступније и одрживије технологије – тог чаробног људског изума.
1. Електрична одећа
Физичари са Универзитета Вејк форест развили су материјал који има двоструку употребу. Наиме, када се од њега шије кошуља – или јастучница – он топлоту тела која се емитује кроз ситне отворе на материјалу (у распону од нпр. манжетне до пазуха) претвара у струју. Будући да различити делови ваше кошуље варирају у распону од десет степени (степен померања и ротирања одређеног дела тела), енергијом коју емитујете практично се и непомерајући, можете напунити свој mp3 плејер. Према речима креатора овог материјала Дејвида Карола, користећи топлоту која се апсорбује из вашег џепа на панталонама, уколико би вам торбица за мобилни телефон била направљена од овог материјала за осам сати батерија истог би могла да се напуни за 10 до 15 одсто.
2. У одразу намештаја – телевизор
„Проблем са рачунарима и таблетима је у томе што су ограничени екранима“, рекао је Марк Ролстон из дизајнерске компаније Фрог. Он жели читаву собу да претвори у екран те да вести гледате у одразу кухињског елемента док видео-позив пратите на свом фрижидеру. По завршетку, то све лепо можете да обришете, као Тони Старк у Гвозденом човеку. Потреба за телевизором ће нестати, пошто ће вам екран бити свака подлога у стану. Будући да екран вашег компјутера више неће бити правоугаоног облика, уколико на пример правите палачинке, рецепт и мерице ћете наћи тачно поред састојака.
3. Убица гужви
Познато је да се саобраћајне гужве лако стварају: један возач приђе превише близу другом и том приликом мора да прикочи, што наводи и возача иза њега да учини исто. За врло кратко време први возач буде практично покретач читавог ланца кочења и поновног кретања на некој деоници ауто-пута. Једна студија симулације вожње је показала да само половину времена за које неко возило претекне друго, водеће возило има већу просечну брзину, што доводи до турбуленција на путу. То је управо разлог због ког стручњаци за саобраћај адаптере контроле вожње (adaptive cruise control) – који у односу на растојање између два возила аутоматски прилагођава брзину истог – сматрају кључним за борбу против гужви. Иста студија показује да уколико би 20 одсто аутомобила на путу било опремљено овим адаптерима (А.C.C.), многи застоји би могли да се избегну једноставним усклађивањм брзине аутомобила. Даље, друга студија је показала да се у саобраћајном шпицу користи само 4,5 одсто површине ауто-пута. Развојем технологије квалитетних адаптера контроле брзине, увећавање броја возила не би нужно морало да подразумева проширивање ауто-путева.
Уколико би на ауто-путу на ком је вршена симулација четвртина возила били опремљени А.C.C.-ом, укупно време путовања би се смањило за 37,5 одсто.
До 2017. годишње ће се производити 6,9 милиона аутомобила са А.C.C.-ом.
4. Слатка мала кабина на небу
Влажност ваздуха класичне кабине путничког авиона једнака је нивоу влажности ваздуха пустиње у Аризони. Ваздух је толико редак да стичете утисак да сте у посети Мачу Пикчу, и зато није необично да се пошто сте се возили авионом, осећате помало измучено. Међутим, већ су у употреби авиони – који се праве од угљеничних влакана – који решавају ове проблеме. Наиме, угљенична влакна су приметно јача у односу на алуминијум од ког је сачињена већина авиона који су тренутно на небу. Авио-компаније одржавају низак ниво влажности како би заправо заштитили метал од корозије, док угљенична влакна не рђају. Технологија израде авионских кабина од угљеничних влакана ће омогућити нови систем одржавања влажности за читавих пријатнијих 15 одсто. Јапанска авио-компанија као и авио-превозник Нипон први су увели авионе направљене од овог новог материјала и тренутно лете на релацији Токио и Бостон.
5. Игрице у јавном превозу
Када погледате израз просечног корисника јавног превоза, тешко се може рећи да исијава задовољство. Како би се такво стање ублажило, Јанг Кијан, индустријски дизајнер, конструисао је ручице за градски превоз које су у исто време и видео-игре. Док одржавате равнотежу држањем за ручицу, са обе стране исте се налазе тастери који се лако могу активирати палцем једне руке и на тај начин се у исто време може играти једноставна игрица. Овај млади дизајнер је у оквиру игрице предвидео и подсетник који вас опомиње о станици на којој излазите.
6. Твоје тело, твој login
Холандско-италијански тим истраживача је открио да је начин на који се јављамо на телефон толико јединствен код сваког од нас да заправо представња лични отисак. Телефон подижете одређеном брзином и под одређеним углом те је практично немогуће да друга особа на исти начин подигне ваш телефон. Будући да је тако, формирање шифри којима смо до сада штитили своју приватност на личним телефонима ће бити превазиђено. Много једноставнија и поузданија шифра ће бити начин на који се јављате на телефон. (Најучесталија шифра на таблет телефонима је 1234.) Ова технологија ће моћи да се употребљава на свим местима где су нам шифре неопходне: начин на који седате на столицу може бити шифра вашег рачунара. То уједно може бити идеално решење свих седам милиона шифара колико их тренутно има на интернету, а које су заборављене.
7. Зуб који мисли
Научници са Принстона и Тафтса управо раде на супертанком зубном сензору (налик привременој тетоважи), који ће указивати на детектоване бактерије повезане са формирањем плака, каријеса или инфекције. У исто време, овај сензор може обавестити и вашег зубара о томе, како би извршио додатни притисак на вас да закажете преглед. Такав сензор може имати широку употребу: истраживачи су већ успели да идентификују бактерију из пљувачке која је повезана са чиром на желуцу или канцером. Будући да је сензор кратког века и да се неће одржати на површини добро опраног зуба, Мајкл Мекалпин, вођа пројекта, каже да ће исти бити доступан свима до те мере да ће се мењати на дневној бази.
8. Тест крви на депресију
Ева Редеи, професор на Нортвестерн Феинберг школи медицине, крајем протекле године приказала је свој рад у ком је у малој групи депресивних тинејџера идентификовала молекуле крви који су у корелацији са овим (досад називаним) психичким обољењем. Организација која се бави израдом маркера и тестова Риџ дајагностикс је такође започела анализу десет биомаркера који се везују за депресију код одраслих. „Један од разлога стигматизовања менталних обољења, укључујући депресију, јесте то што људи мисле да је то само у њиховим главама. Све док нема објективног, мерљивог показатеља, остаћемо у том убеђењу“, тврди Редеи.
9. Редукуј, поново употреби, сажваћи
Помислите колико је само различитих паковања у којима се налази храна у вашој кухињи – сва та картонска паковања у којима су сокови, флаше за воду и врећице за зачине. Замислите сада да можете сва та паковања такође да једете? Дејвид Едвардс, биоинжењер са Харварда, успео је да направи јестиво паковање у које се може паковати храна. Његов рад иде ка томе да једног дана купимо јогурт који ће се налазити у врећици направљеној од јагода. Као кору од јабуке, моћи ћете да оперете и поједете паковање, или ћете моћи да га ољуштите као кору од наранџе. У току предстојеће године на тржишту ће се наћи паковања сокова и чајева која ће у потпуности бити биоразградива.
10. Нова кафа
У зависности од тога колико волите да конзумирате кафу, ова вест вам може бити од значаја. Наиме, кафа ће врло ускоро престати да има укус кафе – у најмању руку црне, пепељасто печене кафе какву данас пијемо. Велики произвођачи кафе желе да униформишу укусе – што је посебно једноставно код црне кафе: да се уједначе укуси и маскирају пропусти. Сада се најбоља зрна одвајају и пакују у вакуумска печатирана паковања (уметсо у кесе од шаторских крила, како је раније био случај). Они који је пеку могу једноставно направити кафу која има укус малине или прженог бадема, а овакав вид експериментисања је све популарнији међу потрошачима. Већ имате прилику да пијете кафу различитих укуса, а како се квалитет ове обраде буде развијао, тако ће укус праве кафе бледети, а укус црне печене кафе ризикује да постане реликт прошлости.