Рубрика ЛЕГЕНДАРИЈУМ историјом династије Таргеријан отвара серију прича о свету насталом из пера Џорџа Р.Р. Мартина, у епском делу Песма леда и ватре по ком је снимљена серија Игра престола

Текст: Борис Клобучар

Spoiler alert! Приче из Вестероса су серијал посвећен историји, митологији и религији имагинарног света познатог као Вестерос и слободни градови, из чувеног дела Песма леда и ватре, Џорџа Р. Р. Мартина, и откривају детаље заплета које серија Игра престола још увек није обрадила. 

Источно од Вестероса, преко Уског мора и Змајкамена, на континенту Есос, лежи полуострво Валирија, чији прсти урањају у Задимљено море. Ово уклето место, како верују многи, некада је било дом најнапреднијој цивилизацији у историји – Валиријском царству.

Њихова прича почиње више од 5000 година пре Џејмија Ланистера, Џона Снежног и осталих познатих имена, на пољу четрнаест ватри – пространству вулканских гротла. На овом месту, група локалних пастира открила је нешто шокантно и магично – змајеве.

Доба Валирије

Валиријци су временом научили како да припитоме змајеве. Њихова снага, моћ и ватрени дах повели су Валирију у златно доба освајања Есоса. Велики део континента, који данас чине махом слободни градови, пао је на колена пред моћним војскама вођеним магичним крилатим чудовиштима. Осим Бравоса, који и данас лежи скривен у маглама мора, сви градови у околини су припали моћном Валиријском царству.

Изградили су путеве и градове, њихова наука, индустрија и архитектура цветале су вековима. Валиријски челик је до данас најбољи и најчвршћи, а уједно и најлакши метал. Оно што је такође процветало, била је магија. 

Многи кажу да је управо магија дошла главе Валирији. У необјашњеним околностима, царство је пропало, вулкани су спалили пространства, а од прелепе Валирије остало је уклето место са Задимљеним морем од ког зазиру и најискуснији морепловци. Заједно са Валиријом, умрли су скоро сви змајеви. Остаци града леже у пепелу, али не потпуно руинирани. Ретко ко се усуди да тамо крене, а они који се одваже на тај корак, најчешће се не врате. 

Готово читава популација Валирије је обрисана са лица земље. Готово читава. Једна породица на време се склонила на минијатурно острво у Уском мору, где су подигли дворац – Змајкамен. Денис Таргеријан, кћи Аенара, уснила је сан о паду Валирије. Анера, зачетник династије Таргеријан, вођен овим предвиђањем, побегао je на острво са својом породицом и њихових пет змајева. Само је Балерион, најјачи од ових петоро змајева, преживео напуштање Валирије, али су се родила два нова змаја – Вагар и Мераксес.

Освајање Вестероса

Стотину година након пада Валирије, Егон освајач је са својим сестрама, којима се оженио, кренуо на земље Вестероса, којима су владали Андали. На крилима Балериона Ужасног, са своје две сестре такође на леђима змајева, прво су пале источне земље Олујних, династије Баратеон. Андалска снага и воља нису биле од користи против ватре змајева. Гнев Балериона осетио је и замак Харенхал, од кога до данас остаје руина.

Следећи на путу Егона Освајача, Ренис и Висеније Таргеријан били су златни рудници Ливачке стене и плодна земља Високог Сада. Лоран Ланистер и Мерн Гарднер, заповедници ове две земље, ујединили су своје војске како би стали на пут Егону. Огромна војска утерала је страх у кости слабашној армији потомака Валирије, све док се у једном тренутку све троје Таргеријана није појавило на леђима змајева.

У ужасу који је уследио погинуо је Мерн Гарднер, а лорд Лоран Ланистер клекнуо је пред Егоном. Исто су учинили и Тирели, помоћници породице Гарднер, који су добили титуле управника својих земаља, потчињени краљу Егону.

Торен Старк, заштитник севера, наследник првих људи, такође је могао само да клекне када је Егон дошао до Берзоречја. Торен је од тада познат као Краљ који је клекнуо. Тако је читав континент седам краљевстава уједињен змајевом ватром пред Егоном Таргеријаном, сином Валирије, који је у себи носио крв змајева. Од мачева покорених, у Балерионовој ватри, краљ је исковао Гвоздени престо.

Смрт змајева

Таргеријани су мање или више успешно владали у седам краљевстава око три стотине година. Иако су прихватили веру у Седморо, они су наставили стару валиријску традицију склапања брака у оквиру породице како би одржали лозу чистом. Платинасте косе и љубичасто-плавих очију, Таргеријани су били оличење лепоте. Најважније од свега им је било потомство, што  је, између осталог, био и узрок губитка змајева. 

Више од стотину година након Егоновог освајања, на трону је седео Висерис I, који је био мирољубив владар. За собом је оставио неколико деце, од којих је принцеза Ранијера била прва у реду да наследи престо. Ипак, након Висерисове смрти, командант Краљеве гарде крунисао је Егона II за краља, који је био Висерисов син из другог брака. У свађи за престо, осим обоје наследника, умрла је и већина живих змајева, а они који су остали били су све слабији, или су давали слабо потомство.

Убрзо је свет остао без змајева. Остала су само три неизлегла јајета (звучи познато?). Овај грађански рат који је пратио свађу за престо, симболично је назван Плес змајева. На трон је на крају дошао Егон III, Ранијерин син.

Пад династије

Последњи владар династије Таргеријан био је Краљ Ерис II, познат у народу као Луди Краљ или Краљ Краста, јер се често посецао на мачеве Гвозденог престола. Краљева десница, његов најближи саветник, био је Тивин Ланистер, способан и оштар млади лорд који је вратио углед својој кући након смрти оца који је важио за кукавицу.

Некада праведан и интелигентан, претпоставља се да је краљ изгубио додир са реалношћу након пречестих побачаја и смрти на рођењу његове деце. Постао је параноичан и садиста. Народ је говорио, са пуним правом, да је заправо Тивин Ланистер прави краљ, и да он у ствари води краљевство. Краљу се то ни мало није допало, па је његов однос са Тивином брзо захладнео. Тивин је напустио  престоницу Краљеву Луку и вратио се у свој дом Ливачку Стену.

Први Ерисов син који је поживео био је Регар Таргеријан. Овај наочит младић, вешт витез који је волео да свира на харфи и забавља све око себе, био је обожаван у народу. Жене су уздисале за њим. Иако је Тивин током турнира у Харенхолу предложио Ерису да би Регара требало да ожени његовом ћерком Серсеи, Ерис је свог сина венчао за Елију Мартел из Дорне. Ово је смртно увредило Тивина. Регар је са Елијом добио сина и кћер, Ренис и Егона.

Неколико година касније, велики витез Регар Таргеријан победио је на турниру у Харенхолу. Као Краљицу љубави и лепоте, на запрепашћење свих, уместо своје жене одабрао је Лијену Старк, невесту лорда Роберта Баратеона. Недуго потом Регар је и отео Лијену, чиме је почела велика буна која је довела до пада Таргеријана.

Лијенин отац, Рикард Старк, и њен брат Брендон, кренули су пред Краља Ериса да траже правду и казну за Регара због отмице. Луди краљ је уместо тога дивљом ватром спалио Рикарда, док је Брендон, умирући, морао да беспомоћно гледа. Након овога, почео је рат.

Роберт Баратеон, Лијенин брат Едард Старк и Џон Ерин, ујединили су своје војске са севера и истока Вестероса у борби против краља. Након бројних битки, појавио се и Регар Таргеријан. У епском боју код реке Трозубац у Брзоречју, Роберт Баратеон је убио принца Регара. Тешко рањен, није могао да настави ка престоници, већ је послао свог пријатеља Едарда.

Едард је могао само да ушета у Краљеву Луку. Војска Тивина Ланистера је већ ушла у град и направила масакр. Краљ Ерис је лежао мртав, а Едард Старк је на трону у локви крви, поред беживотног краљевог тела, пронашао Џејмија Ланистера из краљеве гарде. Од тог дана Џејми носи жиг краљеубице. Грегор Клегани, заклети витез породице Ланистер, убио је последње наследнике Регара Таргеријана и његову жену Елију. Син и жена Лудог краља, Висерис и Раела, успели су да побегну у Есос. Раела је умрла рађајући Ерисову кћер – Денерис. Једино је она остала жива и сада одгаја змајеве.

Има ли још Таргеријана?

Деца династије Таргеријан остала су велика мистерија за краљевство. Постоји прича да је Варис, Ерисов господар шапата заменио малог Егона, Регаровог сина, за сироче пре него што га се дочепао Грегор Клегани. Ако је тако, Егон је можда негде у Есосу, а као мушки потомак Таргеријена, имао би прво право на престо.

Краљевством круже и друге приче. Једна од њих говори да је племенити Регар био снажно заљубљен у Лијену Старк, колико и она тајно у њега. Едард Старк је након уласка у Краљеву Луку пронашао своју сестру на самртној постељи, која му је у последњем даху шапнула своју тајну: тајну коју Едард није никада поделио са било ким. Чедни Едард се у свој дом Зимоврел вратио са ванбрачним сином, кога његова жена никада није заволела. Његово име је Џон Снежни.

Након увреде одбијањем брака са Серсеи, луди краљ Ерис је још једном смртно увредио Тивина Ланистера тако што је његовог сина узео у Краљеву гарду. Иако је то велика част, Џејми се морао одрећи свог порекла и наследства. Оно што је највише Тивина заболело било је, ипак, то што је Ерис желео његову жену, Џоану Ланистер. Помиње се како је често Ерис био више него близак са Џоаном, која је често боравила на Краљевом двору. Тирион, последњи Џоанин син је деформитет, како га Тивин назива. Једно око му је зелено, а друго црно, док му у коси има тамно црних, али и платинасто белих праменова. 

А колико, беше, змајева има Денерис?

 

Наредни текст у серијалу Приче из Вестероса рубрике Легендаријум читајте 6. маја. Valar morghulis.

подели