Rubrika LEGENDARIJUM istorijom dinastije Targerijan otvara seriju priča o svetu nastalom iz pera Džordža R.R. Martina, u epskom delu Pesma leda i vatre po kom je snimljena serija Igra prestola
Tekst: Boris Klobučar
Spoiler alert! Priče iz Vesterosa su serijal posvećen istoriji, mitologiji i religiji imaginarnog sveta poznatog kao Vesteros i slobodni gradovi, iz čuvenog dela Pesma leda i vatre, Džordža R. R. Martina, i otkrivaju detalje zapleta koje serija Igra prestola još uvek nije obradila. .
Istočno od Vesterosa, preko Uskog mora i Zmajkamena, na kontinentu Esos, leži poluostrvo Valirija, čiji prsti uranjaju u Zadimljeno more. Ovo ukleto mesto, kako veruju mnogi, nekada je bilo dom najnaprednijoj civilizaciji u istoriji – Valirijskom carstvu.
Njihova priča počinje više od 5000 godina pre Džejmija Lanistera, Džona Snežnog i ostalih poznatih imena, na polju četrnaest vatri – prostranstvu vulkanskih grotla. Na ovom mestu, grupa lokalnih pastira otkrila je nešto šokantno i magično – zmajeve.
Doba Valirije
Valirijci su vremenom naučili kako da pripitome zmajeve. Njihova snaga, moć i vatreni dah poveli su Valiriju u zlatno doba osvajanja Esosa. Veliki deo kontinenta, koji danas čine mahom slobodni gradovi, pao je na kolena pred moćnim vojskama vođenim magičnim krilatim čudovištima. Osim Bravosa, koji i danas leži skriven u maglama mora, svi gradovi u okolini su pripali moćnom Valirijskom carstvu.
Izgradili su puteve i gradove, njihova nauka, industrija i arhitektura cvetale su vekovima. Valirijski čelik je do danas najbolji i najčvršći, a ujedno i najlakši metal. Ono što je takođe procvetalo, bila je magija.
Mnogi kažu da je upravo magija došla glave Valiriji. U neobjašnjenim okolnostima, carstvo je propalo, vulkani su spalili prostranstva, a od prelepe Valirije ostalo je ukleto mesto sa Zadimljenim morem od kog zaziru i najiskusniji moreplovci. Zajedno sa Valirijom, umrli su skoro svi zmajevi. Ostaci grada leže u pepelu, ali ne potpuno ruinirani. Retko ko se usudi da tamo krene, a oni koji se odvaže na taj korak, najčešće se ne vrate.
Gotovo čitava populacija Valirije je obrisana sa lica zemlje. Gotovo čitava. Jedna porodica na vreme se sklonila na minijaturno ostrvo u Uskom moru, gde su podigli dvorac – Zmajkamen. Denis Targerijan, kći Aenara, usnila je san o padu Valirije. Anera, začetnik dinastije Targerijan, vođen ovim predviđanjem, pobegao je na ostrvo sa svojom porodicom i njihovih pet zmajeva. Samo je Balerion, najjači od ovih petoro zmajeva, preživeo napuštanje Valirije, ali su se rodila dva nova zmaja – Vagar i Merakses.
Osvajanje Vesterosa
Stotinu godina nakon pada Valirije, Egon osvajač je sa svojim sestrama, kojima se oženio, krenuo na zemlje Vesterosa, kojima su vladali Andali. Na krilima Baleriona Užasnog, sa svoje dve sestre takođe na leđima zmajeva, prvo su pale istočne zemlje Olujnih, dinastije Barateon. Andalska snaga i volja nisu bile od koristi protiv vatre zmajeva. Gnev Baleriona osetio je i zamak Harenhal, od koga do danas ostaje ruina.
Sledeći na putu Egona Osvajača, Renis i Visenije Targerijan bili su zlatni rudnici Livačke stene i plodna zemlja Visokog Sada. Loran Lanister i Mern Gardner, zapovednici ove dve zemlje, ujedinili su svoje vojske kako bi stali na put Egonu. Ogromna vojska uterala je strah u kosti slabašnoj armiji potomaka Valirije, sve dok se u jednom trenutku sve troje Targerijana nije pojavilo na leđima zmajeva.
U užasu koji je usledio poginuo je Mern Gardner, a lord Loran Lanister kleknuo je pred Egonom. Isto su učinili i Tireli, pomoćnici porodice Gardner, koji su dobili titule upravnika svojih zemalja, potčinjeni kralju Egonu.
Toren Stark, zaštitnik severa, naslednik prvih ljudi, takođe je mogao samo da klekne kada je Egon došao do Berzorečja. Toren je od tada poznat kao Kralj koji je kleknuo. Tako je čitav kontinent sedam kraljevstava ujedinjen zmajevom vatrom pred Egonom Targerijanom, sinom Valirije, koji je u sebi nosio krv zmajeva. Od mačeva pokorenih, u Balerionovoj vatri, kralj je iskovao Gvozdeni presto.
Smrt zmajeva
Targerijani su manje ili više uspešno vladali u sedam kraljevstava oko tri stotine godina. Iako su prihvatili veru u Sedmoro, oni su nastavili staru valirijsku tradiciju sklapanja braka u okviru porodice kako bi održali lozu čistom. Platinaste kose i ljubičasto-plavih očiju, Targerijani su bili oličenje lepote. Najvažnije od svega im je bilo potomstvo, što je, između ostalog, bio i uzrok gubitka zmajeva.
Više od stotinu godina nakon Egonovog osvajanja, na tronu je sedeo Viseris I, koji je bio miroljubiv vladar. Za sobom je ostavio nekoliko dece, od kojih je princeza Ranijera bila prva u redu da nasledi presto. Ipak, nakon Viserisove smrti, komandant Kraljeve garde krunisao je Egona II za kralja, koji je bio Viserisov sin iz drugog braka. U svađi za presto, osim oboje naslednika, umrla je i većina živih zmajeva, a oni koji su ostali bili su sve slabiji, ili su davali slabo potomstvo.
Ubrzo je svet ostao bez zmajeva. Ostala su samo tri neizlegla jajeta (zvuči poznato?). Ovaj građanski rat koji je pratio svađu za presto, simbolično je nazvan Ples zmajeva. Na tron je na kraju došao Egon III, Ranijerin sin.
Pad dinastije
Poslednji vladar dinastije Targerijan bio je Kralj Eris II, poznat u narodu kao Ludi Kralj ili Kralj Krasta, jer se često posecao na mačeve Gvozdenog prestola. Kraljeva desnica, njegov najbliži savetnik, bio je Tivin Lanister, sposoban i oštar mladi lord koji je vratio ugled svojoj kući nakon smrti oca koji je važio za kukavicu.
Nekada pravedan i inteligentan, pretpostavlja se da je kralj izgubio dodir sa realnošću nakon prečestih pobačaja i smrti na rođenju njegove dece. Postao je paranoičan i sadista. Narod je govorio, sa punim pravom, da je zapravo Tivin Lanister pravi kralj, i da on u stvari vodi kraljevstvo. Kralju se to ni malo nije dopalo, pa je njegov odnos sa Tivinom brzo zahladneo. Tivin je napustio prestonicu Kraljevu Luku i vratio se u svoj dom Livačku Stenu.
Prvi Erisov sin koji je poživeo bio je Regar Targerijan. Ovaj naočit mladić, vešt vitez koji je voleo da svira na harfi i zabavlja sve oko sebe, bio je obožavan u narodu. Žene su uzdisale za njim. Iako je Tivin tokom turnira u Harenholu predložio Erisu da bi Regara trebalo da oženi njegovom ćerkom Sersei, Eris je svog sina venčao za Eliju Martel iz Dorne. Ovo je smrtno uvredilo Tivina. Regar je sa Elijom dobio sina i kćer, Renis i Egona.
Nekoliko godina kasnije, veliki vitez Regar Targerijan pobedio je na turniru u Harenholu. Kao Kraljicu ljubavi i lepote, na zaprepašćenje svih, umesto svoje žene odabrao je Lijenu Stark, nevestu lorda Roberta Barateona. Nedugo potom Regar je i oteo Lijenu, čime je počela velika buna koja je dovela do pada Targerijana.
Lijenin otac, Rikard Stark, i njen brat Brendon, krenuli su pred Kralja Erisa da traže pravdu i kaznu za Regara zbog otmice. Ludi kralj je umesto toga divljom vatrom spalio Rikarda, dok je Brendon, umirući, morao da bespomoćno gleda. Nakon ovoga, počeo je rat.
Robert Barateon, Lijenin brat Edard Stark i Džon Erin, ujedinili su svoje vojske sa severa i istoka Vesterosa u borbi protiv kralja. Nakon brojnih bitki, pojavio se i Regar Targerijan. U epskom boju kod reke Trozubac u Brzorečju, Robert Barateon je ubio princa Regara. Teško ranjen, nije mogao da nastavi ka prestonici, već je poslao svog prijatelja Edarda.
Edard je mogao samo da ušeta u Kraljevu Luku. Vojska Tivina Lanistera je već ušla u grad i napravila masakr. Kralj Eris je ležao mrtav, a Edard Stark je na tronu u lokvi krvi, pored beživotnog kraljevog tela, pronašao Džejmija Lanistera iz kraljeve garde. Od tog dana Džejmi nosi žig kraljeubice. Gregor Klegani, zakleti vitez porodice Lanister, ubio je poslednje naslednike Regara Targerijana i njegovu ženu Eliju. Sin i žena Ludog kralja, Viseris i Raela, uspeli su da pobegnu u Esos. Raela je umrla rađajući Erisovu kćer – Deneris. Jedino je ona ostala živa i sada odgaja zmajeve.
Ima li još Targerijana?
Deca dinastije Targerijan ostala su velika misterija za kraljevstvo. Postoji priča da je Varis, Erisov gospodar šapata zamenio malog Egona, Regarovog sina, za siroče pre nego što ga se dočepao Gregor Klegani. Ako je tako, Egon je možda negde u Esosu, a kao muški potomak Targerijena, imao bi prvo pravo na presto.
Kraljevstvom kruže i druge priče. Jedna od njih govori da je plemeniti Regar bio snažno zaljubljen u Lijenu Stark, koliko i ona tajno u njega. Edard Stark je nakon ulaska u Kraljevu Luku pronašao svoju sestru na samrtnoj postelji, koja mu je u poslednjem dahu šapnula svoju tajnu: tajnu koju Edard nije nikada podelio sa bilo kim. Čedni Edard se u svoj dom Zimovrel vratio sa vanbračnim sinom, koga njegova žena nikada nije zavolela. Njegovo ime je Džon Snežni.
Nakon uvrede odbijanjem braka sa Sersei, ludi kralj Eris je još jednom smrtno uvredio Tivina Lanistera tako što je njegovog sina uzeo u Kraljevu gardu. Iako je to velika čast, Džejmi se morao odreći svog porekla i nasledstva. Ono što je najviše Tivina zabolelo bilo je, ipak, to što je Eris želeo njegovu ženu, Džoanu Lanister. Pominje se kako je često Eris bio više nego blizak sa Džoanom, koja je često boravila na Kraljevom dvoru. Tirion, poslednji Džoanin sin je deformitet, kako ga Tivin naziva. Jedno oko mu je zeleno, a drugo crno, dok mu u kosi ima tamno crnih, ali i platinasto belih pramenova.
A koliko, beše, zmajeva ima Deneris?
Naredni tekst u serijalu Priče iz Vesterosa rubrike Legendarijum čitajte 6. maja. Valar morghulis.