Шта, са становишта економских наука, доносе, а шта односе мере штедње?
Текст: Јелена Бранковић
Након што је промена власти у Грчкој узбуркала целу Европу, а новоизабрани грчки премиjер Алексис Ципрас најавио драматичне промене досадашње политике, питање оправданости штедње као средства борбе против економске кризе, постало је актуелније него икад. Ова тема, којом се светски лидери баве јако дуго, последњих недеља је преплавила интернет портале и друге медије, па чак и приватне разговоре. Међутим, шта о томе кажу економија и економска историја?
Централно питање је оно које већ дуго потреса саму Грчку – да ли уз помоћ штедње једна држава може да се избави из кризе и ослободи превеликог дуга? И шта када је тај дуг jавни?
Кад разговарамо о штедњи или било којим другим економским мерама, веома jе тешко не узети у обзир велики утицаj политичких прилика и нестабилности земље на привреду. Међутим, из ове анализе можемо да изоставимо текуће преговоре Грчке и ЕУ, а посебно захтеве грчког премиjера да му ЕУ отпише дугове на име одштете из Другог светског рата, па да размотримо онај и за нас поучан део приче – како су саме мере штедње утицале на економску ситуациjу у Грчкој.
Осврнимо се на јавни дуг. Он представља укупан дуг jедне државе настао у њеном jавном сектору. Jавни сектор, поред државе, чине и сва jавна нефинансиjска предузећа и jавне финансиjске институциjе. Наjчешће се дуг пореди са бруто домаћим производом (БДП) исте државе. Jедан од наjчешће спомињаних показатеља стања привреде одређене државе jе управо БДП. Он представља укупну вредност свих створених добара и услуга на териториjи jедне земље и може се разложити на компененте – укупна потрошња становништва, издаци владе, инвестициjе и разлика извоза и увоза.
ТИХИ УБИЦА ЕКОНОМИЈЕ
Добро је познато да је, након великих економских потреса, Грчка покушала да побољша стање своjе привреде и повећа вредност БДП-а мерама штедње коjе jе препоручила Троjка (Европска комисиjа, Међународни монетарни фонд и Централна европска банка) уз обећање народу да ће их ови поступци извући из кризе.
На основу ових мера, плате су снижаване за око 15 одсто, посебно у jавном сектору и давани су предлози за продужавање радног времена без повећања плата, док су фирме у државном власништву приватизоване. Раст БДП-а грађен jе смањењем трошка jавног сектора, односно Владе.
На први поглед, уштеда свуда где је то могуће делује као сасвим солидан начин да се дефитици смање. И на кратак рок, ове мере су заиста довеле до раста. Према Заводу за статистику Елстат, у трећем кварталу 2014. БДП Грчке порастао jе на годишњем нивоу за 1,7 одсто.
Међутим, представници грчких банака данас сматраjу да су мере штедње коjе jе увела Троjка у ствари довеле до катастрофе. Проблем jе настао у томе што jе карактер економских радњи такав да скоро све имаjу вишеструке повратне ефекте. Смањење плата довело jе до слабиjе куповне моћи становништва и самим тим смањене потошње. Уз то, становништво jе постало веома незадовољно, а пад потрошње jе довео до снажног домино ефекта.
Наjвећи део бруто домаћег производа чине издаци потрошача. Смањењем плата се смањила потрошња, па и тражња за добрима. Предузећа су због тога имала мање приходе и смањиле су производњу. На крају ланца, и порез коjи jе држава убирала се смањио. Са друге стране, са смањењем производње и продаjе, и инвестициjе су опале. Поново се доходак становништва смањио и било jе очигледно да мерама штедње ништа ниjе решено. Напротив.
Угледни економски стручњаци попут Пола Кругмана критикујући мере штедње примењене у Грчакој, чак подсећаjу да упркос данашњем промовисању модела штедње, у историjи нема ниjедног успешног примера где се нека држава на оваj начин опоравила.
ШТЕДЊА СТАНОВНИШТВА
Међутим, да ли штедња уопште може да избави једну економију из “зачараног круга”? Један од занимљивих примера ирски случај. Наиме, Ирска се недавно изборила са кризом и доказала оправданост свог надимка “Келтски тигар”. После дугог низа година испуњених просперитетом, Тигар jе 2009. био оболео од грчке грознице.
Заборављено, али занимљиво да је исте године Грчка била тек шеснеста на листи наjвећих светских дужника, док jе Ирска тада заузела прво место. Jедан аутор је тада Ирску упоредио с Титаником, а криза која се отворила, довела је до тога да 65.000 људи напусти Ирску 2009. године.
Државе Еурозоне и Међународни монетарни фонд одобриле су помоћ у вредности 85 милиjарде еура. Због тога су уведене одређене мере штедње, многи радници jавног сектора су изгубили посао, а власти су трпеле велике притиске и да повећаjу порезе, пошто су међународни посредници били незадовољни што ирске компаниjе имаjу бољи положаj од осталих кад jе у питању трговина на светском тржишту.
Међутим, у страху од превеликог утицаја ММФ-а на државну политику, Ирска је спас и избављење пронашла у извозу. Њена ориjентациjа ка отвореном тржишту у наjвећоj мери спасила jе земљу од сценариjа кроз коjи данас пролази Грчка. Три године након добиjања кредита Ирска jе успела да обезбеди мали, али сигуран раст БДП-а, већу потрошњу и отварање нових радних места.
Ниво примања у Ирској у поређењу са другим земљама Европе увек је био сразмерно висок. Мере штедње су погодиле становништво са високим примањима, док су сиромашниjи били релативно заштићени. Шира jавност готово да ниjе ни осетила штедњу тако да протеста готово да ниjе било.
Пример Келтског тигра показује да штедња под одређеним условима и на кратак рок даје резултате. Међутим, решење не само за Грчку, већ и за нешто једноставније проблеме у којима су се нашле друге земље, па и Србиjа међу њима, јесте улагање и подстицање раста здравог дела привреде.
У сваком случају, за излазак из било које кризе пресудне су мере коjе неће занемаривати улогу становништва.
