Неколико ћелија рака узетих од пацијенткиње почетком 1950-тих, више од шест деценија размножава се у лабораторијама широм света
Текст: Марија Видић
Амерички научник немачког порекла Џорџ Ото Геј, на „Џонс Хопкинс“ универзитету, током 1950-тих година, покренуо је, заједно са супругом Маргарет, Лабораторију за културе ткива и осмислио неколико апарата који су помогли лабораторијском узгоју ћелија. Управо ту зачета је линија ћелија Хенријете Лакс, чије је име, стицајем околности, у свету медицине остало делеко познатије од Гејевог.
Наиме, овој тридесетједногодишњој Афроамериканки из сиромашне породице пореклом из Вирџиније, која је расла на плантажама дувана, дијагностификован је канцер цервикса почетком 1951. Лечила се у „Џонс Хопкинсу“ пошто је то била најближа болница која је примала пацијенте Афроамериканце. Лекар Хауард Џонс је приликом прегледа узео узорак израслине са Хенријетиног цервикса и послао га у патолошку лабораторију где је убрзо утврђено да је реч о ћелијама рака, малигном епидермоиду. Упућена је на зрачење, а током третмана узета су јој још два узорка ћелија и предата др Џорџу Геју. Он је почео да „узгаја“ ћелије канцера из Хенријетиног цервикса.
За разлику од претходних покушаја узгоја ћелија које је успевао да одржи у животу само неколико дана, Геј је открио да поједине Хенријетине ћелије непрекидно бујају и не умиру након неколико деоба, па је њиховим размножавањем успео да створи линију ћелија. У октобру 1951. године Хенријета Лакс је умрла од рака који је метастазирао по читавом организму, али се њене ћелије настале из узорка ткива и данас непрекидно размножавају, живе и умиру у лабораторији. Ланац ових ћелија постао је бесмртан – одржава се деценијама и познат је као ХеЛа линија ћелија.
Тако је име Хенријете Лакс, сиромашне црнкиње из Вирџиније, уписано у медицинске уџбенике, а њене ћелије су деценијама коришћене у изузетно важне медицинске сврхе.
Наиме, осим што је сам податак о узгоју бесмртних ћелија фасцинантан, суштина њиховог узгајања је да се користе за бројна медицинска тестирања. Оне су, на пример, у наредним годинама послужиле да се направи вакцина за дечју парализу, која је на њима тестирана. Затим, ХеЛа ћелије су биле прве људске ћелије које су успешно клониране 1955. године, а у то време већ су биле у масовној производњи и истраживачи су их све чешће потраживали. Коришћене су за испитивање сиде, ефеката разних лекова и хемијских супстанци, затим рака и низа других болести.
Захваљујући њима, научна заједница је дошла до око 11.000 патената и узгојено је до данас, процењује се, око 20 тона ХеЛа ћелија. Иако чак није познато ни где је тачно гробно место где је Хенријета Лакс сахрањена, на накнадно постављеном надгробном споменику записано је да ће њене бесмртне ћелије заувек наставити да помажу човечанству.
Џорџ Ото Геј је такође умро од рака. Према подацима из књиге Ребеке Склут „Бесмртан живот Хенријете Лакс“, када су лекари покушали да га оперишу, захтевао је од њих да сачувају делић ткива јетре захваћен канцером како би га узгајао и сачувао за истраживања као нову линију ћелија. Међутим, лекари га нису послушали, а током операције закључили су да је рак толико метастазирао да пацијента није било могуће оперисати.