Коликo је реална опасност од удара астероида 2012 DA14, пречника од око 50 метара, о Земљу? Он ће се вечерас наћи на око 27.700 километара удаљености од Земљине површине

Tекст: Љиљана Илић

Након појаве метеора на небу изнад Централне Русије, предвиђа се да ће астероид 2012 DA14 бити најближе Земљи 15. фебруара у 20 часова и 25 минута по нашем времену, толико близу да ће бити унутар прстена у коме се налазе метеоролошки и комуникациони сателити. Сусрет са објектом ове величине у просеку се дешава на око 1000 година.

У том тренутку, астероид 2012 DA14 наћи ће се на око 27.700 километара удаљености од Земљине површине. Мада је потврђено да не постоји ни најмања могућност да овај астероид свој пут оконча сударом са нашом планетом, ово је јединствена прилика за истраживаче да осмотре неки астероид са изузетно мале удаљености.

О каквом је астероиду реч? Научници прате овај астероид од фебруара 2012. године. Процењује се да је његов пречник 50 метара: до ове процене је дошло мерењем сјаја астероида, а пошто се не зна колика је рефлективност површине, пречник може да буде до два пута мањи или већи од наведеног. Што се састава и облика тиче, ово је највероватније стеновити астероид неправилног облика.

Истражите више о астероидима на наукографици Александра Савића

Колика је уопште могућност да планета буде уништена у судару са астероидом? Иако овај пролазак изазива велику пажњу јавности, до сада су детектовани и ближи сусрети астероида са Земљом, али ниједан од објеката није био већи од десет метара. На приближно истом растојању као 2012 DA14 у будућности ће пролетети и астероид Апофис, 13. априла 2029. године, и моћи ће да се види голим оком.

НАСА је саставила листу најопаснијих објеката који пролазе близу Земље (NEO: Near Earth Objects), а за најозбиљнијег „кандидата“ за уништење света у последњих десетак година сматра се Апофис, астероид чије име долази из античких легенди и значи управо то – уништитељ.

„Апофис је блиски астероид из породице тзв. NЕО астероида (Near Earth Objects) који сваких седам година пролази близу наше планете“, oбјашњава проф. др Милан Ћирковић, научни консултант ЦПН-а и научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду. Последњи пролазак из јануара 2013. године у потпуности је отклонио сваку могућност да 2029. године Апофис удари у Земљу. Вероватноћа да се то деси приликом наредног блиског проласка, 2036. године, сада је мања од 1:1.000.000, сматра Ћирковић.

„Из тога следи да је вероватноћа погибије било ког појединачног људског бића од судара са Апофисом далеко мања од вероватноће смрти у саобраћајној несрећи или у купатилу“, каже Милан Ћирковић. „Апофис је величине око 300 метара по дужој оси, и, мада би потенцијално могао да изазове локална разарања упоредива са највећим цунамијима или земљотресима, он једноставно није довољно велики да изазове истинску глобалну катастрофу, чак и када би – што није случај – у предвидивој будућности ударио о Земљу“, сматра Ћирковић.

Удари астероида

О томе да астероиди ипак нису увек тако безопасни, говори и прича око које се још ломе научна копља, а сеже далеко у прошлост: процењује се да је пре 65 милиона година астероид ударио у Земљу снагом која је била милијарду пута јача од атомске бомбе бачене на Хирошиму. Огромни астероид, који је ударио у Земљу на подручју данашњег Мексика и изазвао такозвану нуклеарну зиму, најприхватљивије је објашњење за истребљење диносаура.

Астероид који ће 15. фебруара проћи поред Земље, баш на Дан државности у Републици Србији, неће изазвати овакву катастрофу. Међутим, да ли ће пролазак астероида 2012 DA14 ипак имати веће последице на нашу планету од метеорског пљуска?

Пролазак ће више утицати на сам астероид, јер је његова маса сувише мала да би изазвао било какве последице на Земљи. Међутим, Земља ће значајно променити орбиту астероида, те ће период времена орбиталног кретања астероида са 366 дана бити смањен на 317 дана, а могуће је и да због плимског дејства Земље дође до промене у ротацији астероида.

Након проласка 2012 DA14, ове године нас очекују још два важна блиска сусрета са малим телима у Сунчевом систему. Десетог марта биће могуће посматрати комету која ће проћи на врло малој удаљености од Земље, а потом 29. новембра и пролаз најсјајније комете виђене на земљи у последњих сто година.

О овим астрономским догађајима дискутоваће се на следећој Трибини средом.

Истражите више о Метеорском удару

Истражите више о томе Шта се заиста догађа на небу.

Истражите више на наукографици о Ударима астероида

Истражите више о Камењу из свемира.

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви