Уз сасвим мало труда могу да раздвајам воду и то – помоћу две графитне оловке и једне батерије.
Пише: Слободан Бубњевић
Како да направим апарат за раздвајање воде? Сва вода се састоји од водоника и кисеоника, па уз сасвим мало труда могу да направим апарат за раздвајање воде помоћу две графитне оловке и једне батерије. И онда, кад год пожелим, могу да правим мехуриће. Мој апарат ће притом сваки пут раздвајати воду на њене делове. Ако баш случајно нешто загусти, увек могу да позовем мој неустрашиви инстинкт научника истраживача.
ШТА МИ ЈЕ СВЕ ПОТРЕБНО?
- Чаша
- Кашика соли
- Топла вода
- Картон 7 cm x 7 cm
- Две графитне оловке
- Резач
- Две жице
- Батерија од 9 V
КАКО РАЗДВАЈАМ ВОДУ И ПРАВИМ МЕХУРИЋЕ?
КОРАК 1
 |
У чашу сипам топлу воду. Наjзгодније је да воду сипам до три четвртине чаше. У чашу затим успем једну кашику соли и добро промешам. Пошто је вода топла, со ће се брзо растопити. |
КОРАК 2
 |
На комаду картона врхом оловке направим два мала отвора. Они треба да буду на растојању од око 1 до 2 cm. Затим резачем зарежем две оловке са обе стране. Пре зарезивања са тупог краја оловке скинем гумицу и метални држач ако их има. |
КОРАК 3
 |
Провучем оловке кроз отворе на картону тако да стоје усправно. Доњи врхови оловака треба да буду зароњени у слану воду. |
КОРАК 4
 |
Батерију од 9 V повежем са оловкама. Огољени део једне жице спојим са једним краком батерије, а огољени део друге жице са другим краком батерије. Жице са друге стране вежем око оловака, а огољене делове спојим са графитним врхом или срцем. Ништа не значи ако само вежем жицу за дрвени део оловке, дрво не проводи струју, а срце оловке је од графита и кроз њега струја пролази – зато морам везати огољене делове жице са графитом. |
ШТА СЕ ДОГАЂА?
 |
Оног тренутка кад спојим батерију са срцем оловке, почиње да се догађа нешто чудновато. У води око оних врхова оловки који су у њу зароњени почињу да се стварају мехурићи. Како време пролази мехурића је све више и на крају вода у чаши личи на соду. Кад склоним жицу са батерије и прекинем доток струје, мехурићи одмах нестану. Ако је укључим поново, они се опет појавe. |
УПОЗОРЕЊЕ
У овом огледу се користе две ствари које су незгодне кад су заједно, вода и струја, па је пожељно присуство одрасих. Међутим, струја је једносмерна, долази из батерије и сасвим је безопасна, без обзира на то што пролази кроз воду. Са друге стране, при електролизи воде на водоник и кисеоник неће доћи ни до каквих експлозија. Вода је посољена и кисеоник се одмах везује за јоне хлора из соли, па нема ништа од праскавог гаса. Зато одрасли не треба много да се мешају у овај оглед, али није лоше да буду у близини.
ЗАШТО НАСТАЈУ МЕХУРИЋИ?
Мехурићи настају јер се вода у овом огледу раздваја на своје делове. Струја из батерије пролази кроз жице и кроз срца оловака од графита, а затим пролази кроз воду. А кад се у воду пусти струја, вода се разлаже на своје делове. Ти делови се у облику мехурића пењу ка површини чаше. Цела ствар не би била успешна да воду нисмо посолили. Со у води је на неки начин наелектрише, па вода много боље проводи струју која долази из батерије и много се боље дели.
КАКО СЕ ВОДА РАЗДВАЈА?
Процес у ком се вода раздваја на делове стручно се назива електролиза. Обична вода се састоји од два елемента – водоника и кисеоника. Ти елементи су чврсто везани један за други и никакав чекић не може да их раздвоји. Међутим, кад кроз воду пролази струја, водоник и кисеоник одлучују да им више није добро да буду заједно па се раздвајају. Водоник иде на једну, а кисеоник на другу страну.
ШТА ЈЕ H2O?
Повремено чујеш да је ознака за воду H2O. То је нешто о чему чеш учити у старијим разредима, али није лоше да знаш већ сада тај податак. И кад те неко пита шта је H2O одмах ћеш знати да је то – само вода. А за лошије ђаке, постоји и изрека „Пијеш воду као во, а не знаш шта је H2O“. Иначе, та ознака говори о два елемента воде од којих се она састоји – ознака H је водоник, а O кисеоник.
КИСЕОНИК
За кисеоник вероватно одавно знаш, то је гас који постоји свуда око нас у ваздуху и непрекидно га удишемо. Без кисеоника нема живота. Мехурићи које видимо потичу од кисеоника који се удаљава и пење ка површини чаше. Вероватно се питаш зашто не можемо да дишемо ако кисеоника има и води. Проблем је у томе што је он у води чврсто везан за водоник и наша плућа не могу да га раздвоје. Рибе дишу на шкрге и оне то умеју. Међутим, једини начин да га ми узимамо из воде био би да пуштамо струју и одвајамо кисеоник од водоника. Проблем је само у томе што нам не би баш пријало да будемо у води кроз коју пролази струја.
ВОДОНИК
Водоник је нешто другачији елемент, он је веома користан на други начин и врло фино гори кад се запали. Зато се употребљава као гориво за ракете. У последње време, водоник се користи и за покретање нових врста аутомобила. Уместо бензина, у њихов резеорвар се сипа само водоник који се лако добија из воде.
ПРАСКАВИ ГАС
Кисеоник и водоник се тешко раздвајају (само помоћу струје), али се једнако тешко и поново спајају да би поново заједно били вода. Кад се само споје, догађа се нешто непријатно – настаје праскави гас који јако експлодира. На срећу, у нашем огледу се то не догађа, водоник и кисеоник се везују за со, па нема никакве експлозије.
УПОЗОРЕЊЕ БРОЈ 2
Врло је важно да после огледа све искључим. Ако то не учиним, одрасли треба да се постарају за то. Ако би батерија остала предуго укључена и неким чудом се не би потрошила ни после недељу дана, од хлора и кисеоника би могла настати већа количина гаса хлорина, који је отрован. Њега могу да препознам по томе што ће, ако се то баш и деси, садржај чаше позеленети. Батерија ће се, наравно, потрошити максимално после неколико сати рада, али никад се не зна да ли сам купио неку батерију рекордерку. Боље је да све искључим кад завршим са огледом. Х