Uz sasvim malo truda mogu da razdvajam vodu i to – pomoću dve grafitne olovke i jedne baterije.
Piše: Slobodan Bubnjević
Kako da napravim aparat za razdvajanje vode? Sva voda se sastoji od vodonika i kiseonika, pa uz sasvim malo truda mogu da napravim aparat za razdvajanje vode pomoću dve grafitne olovke i jedne baterije. I onda, kad god poželim, mogu da pravim mehuriće. Moj aparat će pritom svaki put razdvajati vodu na njene delove. Ako baš slučajno nešto zagusti, uvek mogu da pozovem moj neustrašivi instinkt naučnika istraživača.
ŠTA MI JE SVE POTREBNO?
- Čaša
- Kašika soli
- Topla voda
- Karton 7 cm x 7 cm
- Dve grafitne olovke
- Rezač
- Dve žice
- Baterija od 9 V
KAKO RAZDVAJAM VODU I PRAVIM MEHURIĆE?
KORAK 1
 |
U čašu sipam toplu vodu. Najzgodnije je da vodu sipam do tri četvrtine čaše. U čašu zatim uspem jednu kašiku soli i dobro promešam. Pošto je voda topla, so će se brzo rastopiti. |
KORAK 2
 |
Na komadu kartona vrhom olovke napravim dva mala otvora. Oni treba da budu na rastojanju od oko 1 do 2 cm. Zatim rezačem zarežem dve olovke sa obe strane. Pre zarezivanja sa tupog kraja olovke skinem gumicu i metalni držač ako ih ima. |
KORAK 3
 |
Provučem olovke kroz otvore na kartonu tako da stoje uspravno. Donji vrhovi olovaka treba da budu zaronjeni u slanu vodu. |
KORAK 4
 |
Bateriju od 9 V povežem sa olovkama. Ogoljeni deo jedne žice spojim sa jednim krakom baterije, a ogoljeni deo druge žice sa drugim krakom baterije. Žice sa druge strane vežem oko olovaka, a ogoljene delove spojim sa grafitnim vrhom ili srcem. Ništa ne znači ako samo vežem žicu za drveni deo olovke, drvo ne provodi struju, a srce olovke je od grafita i kroz njega struja prolazi – zato moram vezati ogoljene delove žice sa grafitom. |
ŠTA SE DOGAĐA?
 |
Onog trenutka kad spojim bateriju sa srcem olovke, počinje da se događa nešto čudnovato. U vodi oko onih vrhova olovki koji su u nju zaronjeni počinju da se stvaraju mehurići. Kako vreme prolazi mehurića je sve više i na kraju voda u čaši liči na sodu. Kad sklonim žicu sa baterije i prekinem dotok struje, mehurići odmah nestanu. Ako je uključim ponovo, oni se opet pojave. |
UPOZORENJE
U ovom ogledu se koriste dve stvari koje su nezgodne kad su zajedno, voda i struja, pa je poželjno prisustvo odrasih. Međutim, struja je jednosmerna, dolazi iz baterije i sasvim je bezopasna, bez obzira na to što prolazi kroz vodu. Sa druge strane, pri elektrolizi vode na vodonik i kiseonik neće doći ni do kakvih eksplozija. Voda je posoljena i kiseonik se odmah vezuje za jone hlora iz soli, pa nema ništa od praskavog gasa. Zato odrasli ne treba mnogo da se mešaju u ovaj ogled, ali nije loše da budu u blizini.
ZAŠTO NASTAJU MEHURIĆI?
Mehurići nastaju jer se voda u ovom ogledu razdvaja na svoje delove. Struja iz baterije prolazi kroz žice i kroz srca olovaka od grafita, a zatim prolazi kroz vodu. A kad se u vodu pusti struja, voda se razlaže na svoje delove. Ti delovi se u obliku mehurića penju ka površini čaše. Cela stvar ne bi bila uspešna da vodu nismo posolili. So u vodi je na neki način naelektriše, pa voda mnogo bolje provodi struju koja dolazi iz baterije i mnogo se bolje deli.
KAKO SE VODA RAZDVAJA?
Proces u kom se voda razdvaja na delove stručno se naziva elektroliza. Obična voda se sastoji od dva elementa – vodonika i kiseonika. Ti elementi su čvrsto vezani jedan za drugi i nikakav čekić ne može da ih razdvoji. Međutim, kad kroz vodu prolazi struja, vodonik i kiseonik odlučuju da im više nije dobro da budu zajedno pa se razdvajaju. Vodonik ide na jednu, a kiseonik na drugu stranu.
ŠTA JE H2O?
Povremeno čuješ da je oznaka za vodu H2O. To je nešto o čemu češ učiti u starijim razredima, ali nije loše da znaš već sada taj podatak. I kad te neko pita šta je H2O odmah ćeš znati da je to – samo voda. A za lošije đake, postoji i izreka „Piješ vodu kao vo, a ne znaš šta je H2O“. Inače, ta oznaka govori o dva elementa vode od kojih se ona sastoji – oznaka H je vodonik, a O kiseonik.
KISEONIK
Za kiseonik verovatno odavno znaš, to je gas koji postoji svuda oko nas u vazduhu i neprekidno ga udišemo. Bez kiseonika nema života. Mehurići koje vidimo potiču od kiseonika koji se udaljava i penje ka površini čaše. Verovatno se pitaš zašto ne možemo da dišemo ako kiseonika ima i vodi. Problem je u tome što je on u vodi čvrsto vezan za vodonik i naša pluća ne mogu da ga razdvoje. Ribe dišu na škrge i one to umeju. Međutim, jedini način da ga mi uzimamo iz vode bio bi da puštamo struju i odvajamo kiseonik od vodonika. Problem je samo u tome što nam ne bi baš prijalo da budemo u vodi kroz koju prolazi struja.
VODONIK
Vodonik je nešto drugačiji element, on je veoma koristan na drugi način i vrlo fino gori kad se zapali. Zato se upotrebljava kao gorivo za rakete. U poslednje vreme, vodonik se koristi i za pokretanje novih vrsta automobila. Umesto benzina, u njihov rezeorvar se sipa samo vodonik koji se lako dobija iz vode.
PRASKAVI GAS
Kiseonik i vodonik se teško razdvajaju (samo pomoću struje), ali se jednako teško i ponovo spajaju da bi ponovo zajedno bili voda. Kad se samo spoje, događa se nešto neprijatno – nastaje praskavi gas koji jako eksplodira. Na sreću, u našem ogledu se to ne događa, vodonik i kiseonik se vezuju za so, pa nema nikakve eksplozije.
UPOZORENJE BROJ 2
Vrlo je važno da posle ogleda sve isključim. Ako to ne učinim, odrasli treba da se postaraju za to. Ako bi baterija ostala predugo uključena i nekim čudom se ne bi potrošila ni posle nedelju dana, od hlora i kiseonika bi mogla nastati veća količina gasa hlorina, koji je otrovan. Njega mogu da prepoznam po tome što će, ako se to baš i desi, sadržaj čaše pozeleneti. Baterija će se, naravno, potrošiti maksimalno posle nekoliko sati rada, ali nikad se ne zna da li sam kupio neku bateriju rekorderku. Bolje je da sve isključim kad završim sa ogledom. H