Разговарала: Ивана Николић
Др Оскар Марко је помоћник директора за иновације и развој пословања на Институту БиоСенс. Његово истраживање усмерено је ка примени напредних метода машинског учења и еволутивних алгоритама у пољопривреди. У сусрет Сајму технике и техничких достигнућа, читаоцима Елементаријума представио је роботе Сосу, Лалу и Гарија и објаснио на чему све тренутно ради његов Институт – у мору пројеката на којима учествују, каже да је најзвучнији онај који раде са америчком Насом.
На предстојећем Сајму технике и техничких достигнућа, Институт БиоСенс изложиће АгРобота Сосу, који је опремљен најсавременијим сензорима за анализу земљишта и биљака и који у складу са прикупљеним информацијама оптимизује доношење одлука на њиви. Како бисте још описали Лалу? Колико је времена било потребно да га развијете?
АгРоботи Лала и Соса су опремљени најсавременијом опремом за анализу биљака и земљишта, а нашој флоти робота се придружио и најновији робот – Гари. Данас у свету постоји све већа потреба за храном, а цене инпута су многоструко скочиле као последица прекида ланаца снабдевања током пандемије Ковида-19 и рата у Украјини. Циљ ових робота је повећање ефикасности пољопривредне производње и аутоматизација активности на њиви. Ови роботи замењују људе у тешким пословима на њиви, прикупљају податке о биљкама, таргетирано прскају коров и дају детаљне анализе земљиште за свега 15-ак минута, што пољопривредницима даје прилику да реше проблеме на њиви и оптимизују своје одлуке.
Саме роботске платформе су готов производ, али све оно што се на њима налази – сензори, роботске руке, навигациони алгоритми, алгоритми за обраду слике и сл., јесу производ научних истраживања на Институту БиоСенс. Роботе бих описао као мултифункционалне помоћнике на њиви без којих врло ускоро нећемо моћи да замислимо производњу хране. За њихов развој су биле потребне године, а кључна је била и подршка Европске уније кроз Хоризонт пројекте FlexiGroBots и agROBOfood.
Да ли сте, приликом развијања и тестирања робота, били у контакту са пољопривредницима, који би требало да буду крајњи корисници овог робота? Како они реагују на роботе и да ли мислите да су спремни за доба сајбер-пољопривреде у Србији?
Мислим да је кључ успешног развоја модерних решења за пољопривреду сарадња са будућим корисницима. У развоју Гарија смо имали велику подршку фарме Џодан Бери и Зеленог хита, који су инжењерима и стручњацима за вештачку интелигенцију БиоСенса пренели своја искуства, обезбедили парцеле за тестирање и валидацију система, и дефинисали захтеве које је потребно испунити како би се осигурало шире прихватање технологије од стране корисника. Пољопривредници су углавном веома прагматични људи. Ако им одређена технологија помаже у операцијама на терену, користиће је. Примера ради, нашу платформу АгроСенс за дигитално вођење газдинства користи више од 20 хиљада људи, а површина којом управљају једнака је четвртини укупне обрадиве површине у Србији.
Да ли је Институт БиоСенс и раније учествовао на Сајму технике или сличним манифестацијама? Колико је излагање на Сајму технике и техничких достигнућа важно за Вас и зашто?
Учествовали смо на Сајму технике и претходних година, а присутни смо и на Пољопривредном сајму у Новом Саду, као и на многим европским догађајима који се тичу пољопривреде, роботике, вештачке интелигенције и осталих сродних тема. Присуство на оваквим манифестацијама је кључно за промоцију технологија које развијамо, јер нам је циљ да научна достигнућа не остану видљива само уској академској заједници, већ да пронађу пут до тржишта и крајњих корисника.
Осим робота, на чему још тренутно ради Институт БиоСенс?
Можемо да се похвалимо да смо недавно отворили нову зграду Института опремљену најсавременијим лабораторијама за фабрикацију сензора, фенотипизацију, ћелијску пољопривреду и big data аналитику. Нове лабораторије су покренуле читав низ нових пројеката, те је тешко издвојити један. Можда најзвучнији у последње време јесте пројекат са Насом у оквиру којег тестирамо утицај климатских промена на пољопривреду у дунавском региону. Овај пројекат ће нам дати одговор на питање како ће се променити услови производње у наредних неколико деценија и како ће се то одразити на сетвену структуру, цене, праксе наводњавања и агротехничке мере.
Активни сте на неколико домаћих и међународних пројеката на којима је ангажован Институт БиоСенс. Да ли можете да нам кажете нешто више о њима? Да ли су они већ дали неке конкретне резултате, и ако јесу, када можемо да очекујемо њихову ширу примену/комерцијализацију?
БиоСенс заузима убедљиво прво место у Србији по питању учешћа у европским пројектима. У оквиру њих развијамо технологије за мониторинг пољопривредне производње, процену доступности нутријената, процену статуса биљака и друго. Наш патентирани сензор за влажност земљишта се комерцијализује у сарадњи са највећом америчком компанијом за производњу пољопривредних сензора, сензор Плант-О-Метар ће се у сарадњи са компанијом БитГеар из Београда ускоро наћи на тржишту, а кроз пројекат са Министарством пољопривреде и еАграр платформу уводимо револуцију у администрацији пољопривредних газдинстава, додели субвенција, банкарству и свим осталим активностима везаним за пољопривредну производњу.
БиоСенс је истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема, основан је 2015. године и пионир је дигиталне трансформације пољопривреде у Србији. Истражујући научне и технолошке границе иновативне примене IT-а у пољопривреди, Институт тежи да српском, али и светском пољопривредном сектору пружи врхунска дигитална решења како би се уз мање инвестиција остварили већи приноси.