Теодора Вићентић и Стефан Илић су докторанди на Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) у Београду, а уједно и једини истраживачи из Србије који су недавно учествовали у кампањи параболичног лета Европске свемирске агенције (ЕСА). Они су прошле године боравили у Центру за свемирско инжењерство и технологију Универзитета у Бриселу, где су били део лабораторијске припреме експеримената за параболични лет, а сада су имали прилику и да буду на том лету и да врше експерименте у бестежинском стању. Полазна тачка овог лета била је Novespace база у близини Бордоа, у Француској, а летели су изнад Атлантског океана. 

У кратком интервјуу за Центар за промоцију науке, Теодора и Стефан објашњавају шта су параболични летови и који је њихов значај за науку, како је изгледао сам лет и да ли је било страха, као и како изгледа изводити експерименте у бестежинском стању.

Можете ли најпре да објасните нашим читаоцима шта је параболични лет, како изгледа и шта је његов циљ? 

Параболични летови репродукују услове бестежинског стања у авиону, чија путања одговара облику параболе. По томе је ова врста летова и добила назив. Параболични летови пружају могућност научницима да тестирају своје експерименте у условима микрогравитације без одласка у свемир.

Европска свемирска агенција у сарадњи са Novespace агенцијом спроводи параболичне летове у авиону Ербус А310, чија је унутрашњост прилагођена захтевима експеримената који се изводе током лета. Током четири часа трајања лета, учесници имају прилику да искусе тридесет једну параболу. Свака парабола се састоји од три фазе: pull up, microgravity и pull out. Током прве фазе, авион убрзава навише све до постизања угла од приближно 50 степени. Убрзање снажно притиска учеснике лета према поду авиона. Током ове фазе сила која делује на организам је 1,8 пута већа од оне коју осећамо на Земљи. Након тога авион закривљује своју путању прелазећи у горњи део параболе, у којој се одвија друга фаза – бестежинско стање. Ово је посебно значајан део параболичког лета, јер током сваке параболе истраживачке групе имају на располагању двадесет две секунде у оквиру којих могу да тестирају своје експерименте у условима микрогравитације. Учесници лета и сва опрема која није фиксирана лебде у авиону током ове фазе. Трећи и последњи део параболе представља спуштање авиона на иницијалну висину, при чему на организам поново делује скоро двоструко већа сила од оне на Земљи. Прелазак из једног екстремног стања у друго може бити напорно за организам. Због тога се између сваког сета од пет парабола прави пауза од пет минута. Након завршене шеснаесте параболе научници имају на располагању осам минута за одмор и контролу својих експеримената.

Где је изведен параболични лет и како сте се осећали приликом лета? Да ли сте се плашили и како је изгледала сама психофизичка припрема?

Теодора Вићентић и Стефан Илић. Фотографија: Кристоф Минети

Полазна тачка лета је Novespace база у близини Бордоа, а летели смо изнад океана. Што се другог питања тиче: били смо у обавези да прикупимо и пошаљемо одговарајућу медицинску документацију неколико месеци пре реализације параболичног лета. Такође, неколико сати пре лета сваки учесник је добио лек против мучнине. Како то обично бива код нових и непознатих ствари, одређена доза знатижеље и позитивне треме је постојала све до уласка у авион. Како би се истраживачи упознали са специјалним условима којим ће бити изложени током параболичног лета, прва парабола (позната као „нулта парабола“) изводи се искључиво у циљу адаптације. Током ове параболе не врше се експерименти. Након што смо без оптерећења искусили прву параболу, са огромним узбуђењем смо приступили контроли експеримента и свакој наредној фази микрогравитације.

Ви сте прошле године у Бриселу учествовали у припреми експеримената за параболични лет, а сада сте имали прилику и да вршите експерименте у бестежинском стању. О каквим експериментима је реч и како уопште изгледа функционисање и рад у једном таквом простору/окружењу?

Имали смо част да септембар прошле године проведемо у Центру за свемирско инжењерство и технологију, Универзитета у Бриселу. Том приликом смо помагали око припреме њиховог експеримента за параболични лет. 

Циљ експеримента је испитивање биокомпатибилности и механичких својстава хидрогелова, умрежених хидрофилних полимера, за потенцијалну примену у виду облога које помажу у процесу зарастања рана. Током параболичног лета, узорци хидрогелова са утиснутим фибробластима, ћелијама које играју кључну улогу у зарастању рана, били су подвргнути затезном напрезању у условима бестежинског стања и испитивао се одговор ћелија на примењену силу истезања. Резултати би требало да помогну у развоју нове класе композитних материјала са побољшаним својствима за превијање рана у свемиру. Експериментална поставка је била смештена у металну комору која је фиксирана за под авиона. Осим тога, експеримент је био спрегнут са рачунарима, а како би управљање експериментом било олакшано у условима бестежинског стања, користили смо џојстике.

Можете ли да кажете нешто више о томе како сте постали део екипе која је најпре учествовала у припреми експеримената за параболични лет, а потом била и на самом лету?

Центар за свемирско инжењерство и технологију Универзитета у Бриселу има дугу традицију припреме и реализовања експеримената у параболичним летовима. Неки од чланова њиховог тима учествују на летовима преко 30 година. Ми смо имали неизмерну срећу да се упознамо са њима 2021, преко међународног пројекта на ком заједничким снагама радимо. Након нашег боравка у Бриселу, добили смо позив да им се придружимо на 83. кампањи Европске свемирске агенције. 

Ко је све, осим вас, учествовао у овом експерименту и шта су следећи кораци?

Може се рећи да је у овом експерименту учествовала права међународна екипа. Међу запосленима на Центру за свемирско инжењерство и технологију учествовали су: Карло Саверио Јорио, Кристоф Минети, Жан Шарл Дупин и Имаколата Греко. Тим је имао појачање у виду две колегинице из Фиренце, Кјаре Рисалити и Алегре Бандини, као и колегинице Лауре Фуско и колеге Бенџамина Чејкона са америчког Универзитета Дрексел. Наредни корак представља детаљна лабораторијска анализа узорака тестираних на параболичном лету, као и осмишљавање нових, иновативних решења за проблем који обрађује овај експеримент. 

 

подели