У центру Атине, не тако далеко од Акропоља, налази се правоугаона зграда необичне прозрачнобеле фасаде, којој занимљив изглед дају хоризонталне траке од белог мермера. Јединствена конфигурација ове фасаде служи као сценска поставка која зграду обавија велом мистерије током дана, када мермерне траке рефлектују јаку светлост атичког сунца и издалека стварају утисак благе заталасаности, али и током ноћи, када, захваљујући вештачком осветљењу, дозвољава топлој унутрашњости грађевине да се пројави кроз мермерне траке. На једној од страна великим црвеним словима на енглеском језику исписано је: СВЕ ШТО ИМАМО СУ РЕЧИ, СВЕ ШТО ИМАМО СУ СВЕТОВИ (ALL WE HAVE IS WORDS, ALL WE HAVE IS WORLDS).
На предњој страни овог велелепног здања грчким словима исписан је назив ове институције – Стеги, илити Оназис Стеги. Реч је о културном центру који је пре десетак година основала Оназис фондација, а и даље га веома успешно води. У простору од око 18.000 квадратних метара, како изнад тако и испод земље, налазе се два амфитеатра, две велике сале, галерије, бројне просторије за предавања, радионице, семинаре и друге облике културног програма. Због таквих капацитета – не само просторних, већ и финансијских и људских – овај културни центар својим посетиоцима током целе године пружа обиље уметничких садржаја, а Фондација уметницима нуди могућност да међусобно сарађују, аплицирају за стипендије и пројекте, као и да добију прилику да наступе у Стегију.
„Стеги је посебно место јер културну продукцију посматра као политички чин. Ми верујемо да треба да промовишемо вредности које су саставни део, рекао бих, чак и класичне грчке културе. Ово се односи и на друге периоде грчке културе, али када се вратимо демократији, када се вратимо људским правима, када се вратимо разумевању и уважавању различитих култура, онда долазимо до нечег што је фундаментална карактеристика грчког духа“, каже др Продромос Цијавос један је од челних људи ове институције, где руководи Сектором за дигитални развој и иновације. Он је уједно виши научни сарадник Медијског института Лондонског универзитетског колеџа (UCL), а предавао је, између осталог, и на универзитетима у Оксфорду и Ослу, као и на Лондонској школи за економију и политичке науке (LSE). Једно време обављао је и функцију саветника у грчком Министарству инфраструктуре, транспорта и телекомуникација, а радио је и при Европској комисији.
Са др Цијавосом разговарали смо о томе како је настао Стеги и која је његова мисија, шта све има да понуди од културно-уметничких садржаја и какво место заузима наука у њима, како је настала Оназис фондација, које све врсте програма она нуди заинтерeсованим уметницима и могу ли и српски уметници да аплицирају за њене програме.
Ко је основао Оназис фондацију и чиме се она бави?
Оназис фондацију основао је Аристотел Оназис 1975. године, у сећање на свог сина који је трагично настрадао две године раније. Он је Фондацији наменио велики део свог богатства и она је, у извесном смислу, његово дете. Дакле, то је фондација која брине о јавном добру, али врло јединственог карактера.
Шта је оно што ми радимо? Ми имамо групу компанија које се баве транспортом, финансијама и другим делатностима и зарађују новац, а 40% тог новца мора да се уложи у јавне сврхе – а то су здравство, образовање и култура.
И наука, сама по себи, није нешто што је испражњено од политичког садржаја, тако да смо, у том смислу, покушали да нашим представама заправо истакнемо ову интринсичну везу између те две области
Један од стубова Оназис фондације је образовање и постоји читав спектар образовних пројеката и активности које она финансира. Посебно ми је пажњу привукао један програм – Музика воли аутизам. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
Овај програм води Кристина Панагиотаку, која је уједно и руководитељка едукативних програма у Стегију. Она је права херојка овог подухвата. Програм истражује како деца са аутизмом могу да користе музику у различитим активностима, како могу да се повежу са музиком. Програм Музика воли аутизам омогућава и овој деци, али и њиховим родитељима и породици, да се ангажују у заједничким активностима, да покушају да се међусобно повежу, али у исто време и да схвате јединственост деце из спектра аутизма и квалитете које она поседују.
Темељи Стегија постављени су 2004. године, а његова изградња почела је пре 12 година. Зашто је ваша фондација одлучила да га направи?
Стеги на грчком значи кров или уточиште, тако да смо се при његовој изградњи водили идејом да уметност и уметници добију уточиште, да се креира место у којем ће, и физички и концептуално, уметност моћи да цвета. Као фондација, ми заузимамо јасан став, тако да смо организација која верује у различитост, у мноштво начина изражавања и субјективности, у слободу говора, у слободу кретања и, рекао бих, вредности либералне демократије. Дакле, то су основне вредности за нас, а наш програм је усмерен према њима и врти се око њих. Сваких пет година спроводимо велику ревизију онога што смо урадили и пратимо како напредују наше стратегије. У циклусу који сада водимо, наше кључно питање је како да грчку културу концептуализујемо као ону која се враћа својим коренима, која је заиста космополитска, која је у вези са људским правима и која може да подржи креативност и иновације.
Какве све врсте изложби, представа и наступа могу да се виде у Стегију?
Стеги вам заиста нуди богат програм. У њему можете свакако погледати неку позоришну представу савременог театра, како грчког тако и међународног. Ове године могли сте да гледате, рецимо, Џона Малковича, или неке од позоришних комада које су режирали најбољи грчки редитељи. Публици такође омогућавамо да ужива у савременом плесу, тако да сте могли ове године да гледате Папајоануа или Ласкаридиса, али и друге фантастичне грчке плесне и играчке групе. У Стегију можете такође уживати и у музичком програму, врло разноликом. На пример, ове године публика је могла да послуша савремену електронску интерпретацију композиције Море, коју је компоновао чувени грчки композитор Јанис Маркопулос. Али такође можете чути и различите врсте експерименталне музике, електронску музику итд. У нашем културном центру можете видети и бројне уметничке изложбе, али и присуствовати различитим врстама јавних догађаја које организујемо.
Заиста бисмо волели да следеће године видимо више српских уметника, како у нашим продукцијама тако и у нашем богатом резиденцијалном програму и у различитим програмима стипендија
Оназис Стеги је, да цитирам ваш веб-сајт, место где се савремена култура укршта са естетиком и науком. Која је улога или место науке и научних тема у Стегијевим програмима? Можете ли да издвојите неке наступе који истражују теме из области уметности и науке?
Уметност и наука, уколико бих хтео да се послужим грчким речима, били би tehni и tehniki. И наука, сама по себи, није нешто што је испражњено од политичког садржаја, тако да смо, у том смислу, покушали да нашим представама заправо истакнемо ову интринсичну везу између те две области. То можете видети у различитим представама и наступима где се изнова враћамо науци као својеврсном подстицају за стварање уметности. На пример, ове године организовали смо изложбу о подацима и људским заједницама од шездесетих година на овамо, под називом Информациони модернизам Константина Доксиадиса: Машина у срцу човека. Ова изложба говори о пореклу послератне кибернетике као начину креирања и интерпретације јавног простора, она истражује настанак градова у Европи након рата, али такође и на Блиском истоку и у Америкама, а затим се бави механизмима надзирања у 21. веку. За припрему и израду ове изложбе коришћена је савремена технологија, попут 3Д штампача, CNC машина итд., а у исто време тема изложбе је порекло технологије. И ранијих година смо имали сличне програме, попут изложбе Хибриди: На граници између уметности и технологије, који истражују питања дигиталности, али и користе традиционалне материјале како би поставили питања о пореклу технологије, њеном настанку, али и о континуитету између аналогног и дигиталног.
У фебруару ове године, у Стегију је изведена представа У самоћи памучних поља, коју је режирао познати руски редитељ Томофеј Куљабин, а у којој играју велика филмска звезда Џон Малкович и награђивана литванска глумица Ингеборга Дапкунаите. Можете ли да ми кажете нешто више о овој представи?
Куљабин је заиста одрадио фантастичан посао. Тема представе су унутрашњи конфликти и шта заправо значи бити продавац или купац. Заиста је запањујућ начин на који ова представа креира једну врсту дијалектике тела и душе. Међутим, она то не чини својом специфичном наративном нити, детаљима, већ амбијентом који креира и питањима које поставља. То је, у суштини, драма о људској егзистенцији и њеним границама. Врло насилна на веома суптилан начин, а насиље је тема коју, нажалост, доста срећемо у данашњем друштву. Што се формата тиче, представа је заиста сјајна, будући да комбинује уживо снимање филма и емитовање током самог трајања представе. И заиста је невероватно како су ово двоје изванредних глумаца били у стању да осцилују између позоришног и филмског наступа, а да се тај прелаз не примети. Чак је и публика била „ухваћена у раскораку“ између живог наступа и дигиталног преноса у позадини.
Како Стеги успева да привуче тако велика имена из света уметности?
Стеги је у стању да привуче овакве међународне актере управо зато што смо доследни у ономе што радимо и што уметници знају да овде имају публику која је заинтересована за њихов рад, која ће ценити оно што раде и зато што им ми, према мом мишљењу, омогућујемо – барем кад је у питању овај део света – прозор ка другим местима. Дакле, Стеги је, на известан начин, портал кроз који можете видети културе различитих народа, било да су са овог или других континената. И то је нешто чему веома тежимо и мислим да смо то у великој мери и остварили.
У градићу Јоанина на северу Грчке, од 16. јуна до 9. јула, организујете изложбу Plasmata II. Можете ли нам рећи нешто више о њој?
Ово је трећа година да организујемо такву изложбу. Назвали смо је Plasmata, што на грчком значи створења, али само значење односи се на нешто тактилно. Plasmata значи „Ја обликујем ствари“, „Ја радим нешто са својим рукама“, „Ја стварам ствари“, и овом изложбом ми истражујемо питања како се невидљиво може учинити видљивим и нечујно чујним, користећи не само једну врсту материјалности, већ такође и паралелну реалност. Изложба се одржава од 16. јуна до 9. јула у граду Јоанина на северозападу Грчке, једном од најсиромашнијих региона у земљи, али уједно, кад је у питању историја, једном од најбогатијих. То је место у којем урбани живот постоји већ хиљадама година, са једном од најстаријих јеврејских заједница у Европи, место са три религије, вишеструким слојевима културе и изванредном локацијом, али и место које данас има врло вибрантну заједницу стартапова и технолошких компанија.
Стеги је посебно место јер културну производњу посматра као политички чин. Ми верујемо да треба да промовишемо вредности које су саставни део, рекао бих, чак и класичне грчке културе. Ово се односи и на друге периоде грчке културе, али када се вратимо демократији, када се вратимо људским правима, када се вратимо разумевању и уважавању различитих култура, онда долазимо до нечег што је фундаментална карактеристика грчког духа
Кад је реч о самој изложби, она се састоји из три дела: први испитује начин на који видимо ствари помоћу вештачке интелигенције и аналогних средстава; други део говори о заједницама и екологији, о њиховом међусобном односу, нарочито из угла нељудске субјективности, али и о крају антропоцена; а завршни део говори о традицији, метафизици и будућности. И сви ови елементи представљају начин како гледамо на ствари, како се конструишу екологије и нељудске субјективности. И како друга прошлост иде са другом будућношћу. Они чине стубове ове манифестације. Публику очекују још и концерти, радионице, предавања и организовани обилазак града.
Постоји ли можда могућност и да српски уметници аплицирају за Стегијеве програме?
Да, постоји. Требало би ускоро да отворимо јавни позив за уметнике на који могу да аплицирају и надамо се да ће бити још више пријава из Србије. Ми знамо за неке плесаче из Србије за које мислимо да су сјајни, а неке од њих смо заправо имали прилике да упознамо у Њујорку. Заиста бисмо волели да следеће године видимо више српских уметника, како у нашим продукцијама тако и у нашем богатом резиденцијалном програму и у различитим програмима стипендија. То је нешто, чини ми се, што би требало више да негујемо у будућности.
Onasis AiR је међународни уметничко-истраживачки програм који се одржава недалеко од Стегија. Можете ли да ми кажете нешто више о њему?
Да, то је суперузбудљив програм. Ово је и уметнички и резиденцијални програм, за који расписујемо отворен позив. Овом приликом позивам и људе из Србије да аплицирају за њега. Идеја је да постанете члан заједнице овде, останете известан временски период чија дужина зависи од пројекта, може бити у распону од две недеље до неколико месеци. Имате приступ простору, локацији, добијете стипендију и смештај, у зависности, наравно, од пропозиција позива и онда имате прилику да током трајања Onasis Air open days представите свој рад. Onasis Air вам омогућава да се сусретнете са другим уметницима, да се дружите и дискутујете о својим идејама и вашем делу. И тада постајете део заједнице и добијате информације о томе шта ми радимо. Још једном позивам све заинтересоване уметнике из Србије да прате наше позиве и аплицирају на њих.
Интервју је реализован током првог радног састанка међународног пројекта EUropean Digital Deal, који је почетком марта одржан у Атини. Оназис фондација, која је била домаћин састанка, један је од партнера Центра за промоцију науке на овом пројекту, подржаном кроз ЕУ Програм Креативна Европа. Пројекат EUropean Digital Deal истражује ефекте убрзане дигиталне трансформације и нових технологија, попут алата и разноврсних модела примене вештачке интелигенције, на демократске вредности и системе. Овај подухват окупља уметнике, истраживаче, експерте, научне институције и представнике јавног сектора у покушају да одговоре на изазове технолошке трансформације и истакну значај уметности као могућег катализатора за одрживу иновацију која у свом средишту има човека и хуманистичке вредности.