Разговарао: Ђорђе Петровић
У среду, 25. септембра, отворено је девето издање art+science фестивала, који у Ботаничкој башти „Јевремовац“ организује Центар за промоцију науке. Централни догађај овогодишњег фестивала свакако је изложба Преплитања, која вас позива да, од 25. септембра до 31. октобра, кроз различита интерактивна искуства истражите лепоту и сложеност природних мрежа, осетите међузависност живих система и промислите о нашој улози у стварању хармоничнијег суживота између природе и технологије. Један од најупечатљивијих и технолошки најкомплекснијих радова на овој изложби је инсталација Природна резонанца, једна врста „чудесног портала“ који вам, комбинујући науку и уметност, омогућава да зароните у тајни живот биљака.
Ауторка ове инсталације је српско-канадска визуална уметница и научница Сања Шикопарија. Сања је рођена у Београду, али је одрасла у Ванкуверу, у Канади, где је студирала дијететику, интердисциплинарну област у којој се укрштају исхрана и медицина, на Универзитету Британска Колумбија. Затим је завршила дупли мастер из области одрживог развоја и политике хране у Европи, на Универзитету у Копенхагену и на Универзитету у Корку. У оквиру датих студија, Сања је имала прилику да борави у Индији и Боливији у склопу научног истраживања из области исхране. Време је проводила у селима без струје и воде, истражујући живот локалне заједнице и покушавајући да се дубље повеже са природом. Након тога, осетила је потребу да, први пут, и формално студира уметност, тако да је уписала докторске студије на Факултету ликовних уметности у Београду.
Поводом изложбе Преплитања, у предивном амбијенту Ботаничке баште, са Сањом смо разговарали о њеној инсталацији и неопходности поновног успостављања везе са биљним светом, али и о уметничком пројекту Living Data, који је овог пролећа излагала у Барселони.
Ваша инсталација Природна резонанца врло је технолошки захтевна. Састоји се од гомиле сензора који региструју интеракцију биљака са околином, компјутера и три огромна ЛЕД панела. Можете ли да нам кажете како она функционише?
Ја користим повратне биолошке информације из природе, тзв. bio-feedback, да стварам имерзивне уметничке инсталације. Природна резонанца користи податке прикупљене помоћу модуларних сензора као инпут, на основу којег се креира визуални приказ. Ови сензори региструју електромагнетне сигнале које биљке константно одашиљу у комуникацији са окружењем, односно са другим биљкама, животињама, инсектима и људима. Пошто су ови сигнали врло слаби, појачивачи сигнала су инсталирани како би сензори могли да региструју и најмање промене. Иако на ове сигнале утиче много других фактора, када се ми или нека друга животиња приближимо биљкама, оне реагују на то и сензори ту реакцију могу да „осете“. Наравно, не тврдим овим радом да биљка размишља или нешто свесно ради. Ја само помоћу научних метода снимам ове сигнале, затим се они, уз помоћ вештачке интелигенције, обрађују на мом рачунару и претварају у визуалну репрезентацију коју видите на екранима, односно ЛЕД панелима. Ако посматрате довољно дуго панеле, приметићете да се визуали на њима гибају, мењају, да на неки начин „дишу“, а ако направите неки покрет који биљка, а потом и сензори, региструју, на екрану можете да видите промене, понекад чак врло интензивне, налик експлозијама. То је све, заправо, уметничка представа сигнала који емитују биљке док комуницирају са својим окружењем. Ја сам се само потрудила да тај невидљиви, скривени живот биљака учиним видљивијим и приступачнијим кроз једну интерактивну инсталацију.
Због чега ваша инсталација истражује однос између биљака и њиховог окружења, на крају, и однос између биљака и људи, тј. посматрача? Шта сте желели тиме да постигнете?
Идеја ми је била да покушам да нас поново повежем са биљкама и природом. Верујем да смо раније, кад нисмо били изложени овако константној дигиталној стимулацији од стране разноразних уређаја, били много осетљивији на природно окружење и имали бољу повезаност са биљним светом. Данас смо се поприлично отуђили од њега. Мој рад је једна врста интерфејса који нам омогућава да увидимо колико је живот биљака комплексан и колико и ми сами својим присуством утичемо на њега. Идеја је да помоћу Природне резонанце, за то кратко време које проведемо испред ње, пробамо да освестимо нешто што смо некада знали, што свако дете зна и осећа, а што смо изгубили – или губимо све више. Биљке су, у ствари, оригинални сензори. Оне су првобитни IoT (Internet of Things), јер све време примају и размењују податке. Много тога што нам пружа технологија – за чију производњу и одржање се троши много ресурса, енергије и загађује животна средина – можда би могла да нам обезбеди биљка, ако бисмо успели да је „саслушамо“. Мој рад зато представља једну врсту компромиса: он користи савремену технологију како би представио нешто што не може да се види голим оком и помаже нам да разумемо тајни свет биљака и његове невероватне способности. Он је израз наде да ће нас у будућности технологија спајати са природом, а не раздвајати од ње.
Колико је амбијент Ботаничке баште „Јевремовац“ важан за доживљај ваше инсталације?
Природну резонанцу сам излагала и раније, али ово је први пут да смо је инсталирали на отвореном. Наравно, потпуно је другачији доживљај кад је видите у једном природном окружењу. Инсталацију смо дизајнирали тако да када је сунчано и када се јасно виде сенке, сам рад изгледа полупрозирно и природно се уклапа у амбијент. Али не потпуно. Желела сам да се виде металне и праве ивице панела, нисам хтела да их камуфлирам качењем биљака или на неки други начин. Циљ је, дакле, био да се, са једне стране, инсталација утопи у пејзаж, али да, с друге стране, све време имамо свест о томе да је то технологија и да немамо начин да све ово изведемо без ње. Желела сам да наведем људе на преиспитивање: да ли могу да добију исти овакав ефекат уколико само седну испред неког дрвета и почну да медитирају, ослоњени на корење и траву испод њихових прстију.
Идеја ми је била да овај рад буде естетски привлачан, али уједно и провокативан. Међутим, његово инсталирање ван галеријског простора било је веома изазовно, будући да рад треба да стоји напољу више од месеца дана, и то усред октобра, који је обично најкишовитији месец у години. Зато бих искористила ову прилику и да се захвалим компанији ПолетЛЕД Србија, са којом већ дуже време сарађујем у процесу креирања уметничких радова, и без чије подршке ова инсталација на отвореном не би могла да се реализује.
Природну резонанцу развијали сте паралелно са пројектом Living Data, који сте ове године излагали у Барселони. Можете ли да нам кажете нешто више о њему?
Као и Природна резонанца, пројекат Living Data такође користи податке прикупљене помоћу сензора као инпут на основу којег компјутер креира имерзивне визуализације. Али за разлику од Природне резонанце, где се подаци добијају на основу сигнала који емитују биљке, инпут у пројекту Living Data долази од људског мозга. Ја сам, наиме, са компанијом Starlab дизајнирала специјалне EEG капе од биоразградивог материјала које, када се ставе на главу, снимају рад мозга док, рецимо, конзумирамо храну која нам се допада. Ти регистровани биосигнали мозга се затим, уз помоћ вештачке интелигенције и неуралних мрежа, интерпретирају као одређене емоције и, на крају, претварају у визуални приказ на екрану. Другим речима, посетилац који стави ову EEG капу на главу, може у реалном времену да посматра визуализације његових емоција док, на пример, једе. Living Data, на неки начин, позива посетиоце да истраже и изнова промисле везу између могућности савремене технологије, хране и наших емотивних одговора на њу, да би, на крају крајева, боље разумели саме себе и свет који нас окружује.