Разговарала: Ивана Николић
Др Јасмина Никодиновић-Рунић је научна саветница и руководитељка Групе за еко-биотехнологију и развој лекова на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) у Београду. Никодиновић-Рунић је експерткиња за микробиологију, молекуларну генетику и биохемију, а она и њен тим се на Институту баве широким опсегом тема, од циркуларне економије пластике до усмерене еволуције ензима, као и проучавањем биотерапеутика нове генерације. За Елементаријум је говорила о зеленим технологијама, које ће ИМГГИ представити на Сајму, о свакодневном раду у лабораторији, као и о значају домаћих и међународних пројеката на којима је Институт ангажован.
Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, где радите, излаже на предстојећем сајму технике и техничких достигнућа. Можете ли да нам кажете нешто више о експонатима Вашег Института?
У оквиру Сајма ИМГГИ ће ове године представити зелене биотехнологије, то јест бактерије које у нашим истраживањима примењујемо за развој нових технологија и иновативних производа који треба да побољшају квалитет живота и здравља на нашој планети. Посетиоци Сајма ће имати прилику да се на 3Д моделу упознају са изгледом једне типичне „добре бактерије“ са којом свакодневно радимо у лабораторији, и да чују нешто о метаболичким процесима бактерија који се налазе у основи екоодрживих процеса које развијамо. Моћи ће да доживе мали део лабораторијске атмосфере и да виде „лабораторијско станиште“ бактерија, тј. посуде са хранљивим подлогама у којима гајимо бактерије. С обзиром на то да бактерије које ћемо представити посетиоцима примењујемо за разградњу и рециклажу пластичног отпада и производњу вредних молекула као што су биопигмент ии биоматеријали (бактеријска наноцелулоза и полихидроксиалканоати), посетиоци ће имати прилику да виде и те иновативне биомолекуле и биоматеријале.
Да ли је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и раније учествовао на овој или сличним манифестацијама? Колико је излагање на Сајму технике и техничких достигнућа важно за вас и зашто?
ИМГГИ је имао прилику и ранијих година да учествује на Сајму технике и техничких достигнућа, и увек се радо одазивамо позивима на догађаје где имамо прилику да наша истраживања – конкретно иновативне процесе и производе који настају као резултат наших истраживања – представимо потенцијалним партнерима и широј јавности. Иако наука више није баук, популација је и даље недовољно информисана о потенцијалу бактерија да се примене на пољу биотехнологије и биомедицине. Излагање на Сајму је веома значајно за нашу институцију, јер нам пружа могућност да се повежемо са потенцијалним партнерима, али и да подигнемо свест о значају науке и научних достигнућа у модерном свету.
Ви сте експерткиња за микробиологију, молекуларну генетику и биохемију. На Институту се бавите еко-биотехнологијом, конкретно питањем пластичног отпада, који користите за производњу нових биоматеријала. Да ли можете ближе да објасните овај процес нашим читаоцима?
У основи процеса лежи потенцијал бактерија које су се већ адаптирале на свеприсутност пластике и пластичног отпада у нашој заједничкој животној средини. Осим тога што смо идентификовали одређени број бактерија које могу да разлажу петрохемијску пластику на мање, мономерне јединице, један број њих те мономерне јединице може ефикасно да користи за раст и производњу биопластике. Наша улога као биотехнолога је да помогнемо бактеријама и тај њихов природан процес оптимизујемо и убрзамо користећи методе молекуларне биологије, али и да, у сарадњи са научницима који се баве материјалима и полимерима, дођемо како до оптималног процеса којим се решава проблем пластичног отпада тако и до примењивих нових производа од биоматеријала.
Тренутно сте ангажовани на неколико пројеката (EcoPlastiC, BioICEP, BioECOLogics, BioPolyCycle, BioTon). Шта можете да нам кажете о њима?
У основи свих наших пројеката је концепт „од отпада до вредности, уз помоћ микроорганизама“, као што сам већ поменула, уз помоћ добрих бактерија, јер оне су много мање познате од оних лоших, које често узрокују болести.
Бактерије са којима ми радимо имају различите метаболичке способности које ми прилагођавамо нашим потребама употребом микробиолошких и биотехнолошких метода, као и метода синтетске биологије, те тако кроз пројекат BioECOLogics имамо прилику да од отпада од хране производимо антибиотике и антитуморска једињења бактеријским ферментацијама, а онда молекуларним приступима да им оптимизујемо структуру и приближимо их фармацеутској употреби.
BioICEP, EcoPlastiC и BioPolyCycle су велики међународни пројекти који се баве регенеративном разградњом пластичног отпада, која подразумева третман под благим условима и добијање мономерних јединца од којих можемо поново да направимо полазни материјал или нове напредне биоматеријале. Ови процеси би требало да смање нашу зависност од фосилних ресурса и да озелене амбалажу и производе које свакодневно употребљавамо.
Да ли су пројекти на којима сте ангажовани већ дали неке конкретне резултате, и ако јесу, када можемо да очекујемо њихову ширу примену, односно комерцијализацију?
Конкретних резултата већ има, у погледу добијања бактеријске наноцелулозе од разграђених ПЕТ боца, као и дефинисања микроорганизама и ензима који могу да помогну убрзању процеса компостирања пластичног отпада. Сам пројекат EcoPlastiC је pathfinder, тј. пројекат где се тестирају смеле и визионарске идеје за радикално нове технологије које превазилазе оно што нам је већ познато, а које имају потенцијал да се комерцијализују. Са друге стране, искорак из лабораторије у реални свет није нимало лак, и додатна партнерства и познавање бизнис стране су неопходни. Међутим, све је више научника који су заинтересовани да се иновативна решења из лабораторије комерцијализују, а све више је и људи из индустрије који су заинтересовани за иновативна решења до којих ми долазимо.