Разговарала: Анђела Јеринић
Циљ пројекта DivSci је укључивање грађана у истраживање са академском заједницом и кључним привредним и друштвеним актерима како би грађани добили нова еколошка сазнања која би им омогућила да ефикасно утичу на побољшање комуналних услуга и регулативе у области заштите вода од загађења и заштите животне средине.
Идеја за пројекат настала је у Холандији приликом студијске посете српских стручњака из области пречишћавања отпадних вода, а циљ посете било је упознавање холандског система управљања водама и отпадним водама, као и напредним технологијама пречишћавања отпадних вода развијеним на Техничком универзитету у Делфту, и управљања нуспродуктима из процеса пречишћавања. О самој идеји, циљевима, као и еколошким решењима која пружа DivSci говориле су координаторка пројекта и професорка Грађевинског факултета у Београду Бранислава Лекић и представница Удружења грађана „Одрживе Дивчибаре“ Светлана Јанковић.
Пројекат је један од оних одабраних за финансирање у оквиру првог Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања, који је 2023. расписао Центар за промоцију науке. Координатор пројекта је Грађевински факултет Универзитета у Београду, а кључни партнери Удружење грађана „Одрживе Дивчибаре“, које засад окупља више од 500 присталица, као и истраживачи с Машинског факултета у Београду, четири стручњака из области микробиологије, технологије, машинства и архитектуре и урбанизма, три наставника из основне и средње школе у Београду и Ваљеву и један представник локалне самоуправе из ЈКП-а.
Зашто сте одлучили да се у пројекту ослањате баш на холандске принципе пречишћавања вода?
Бранислава Лекић: Холандија, као земља на води, има напредан систем везан за проблеме одбране и заштите од вода и свакодневно се суочава с потешкоћама које се тичу воде. По узору на холандски систем, настала је идеја да кроз пројекат промовишемо нове регулативе ЕУ које се тичу пречишћавања отпадних вода, које сада, за разлику од претходних година и деценија, подразумевају не само квалитет пречишћене воде већ и енергетску неутралност целокупног система за пречишћавања отпадних вода и примену напредних технологија које доприносе томе да пречишћавање воде буде енергетски неутрално. Постројења за пречишћавање вода су врло велики потрошачи електричне енергије, због чега је битно пружити ресурсно ефикасна решења, односно током прераде отпадних вода искористити што више материјала који се могу вратити у циклус производње или се могу директно искористити. Циљ нових директива је не само да се смање оперативни трошкови пречишћавања отпадних вода већ и да се смањи еколошки отисак.
Зашто сте за студију случаја на овом пројекту одабрали Дивчибаре?
Светлана Јанковић: Дивчибаре имају велики проблем због непостојања функционалног канализационог система, а додатни проблем је и што постоји само неколико километара канализационе мреже на коју су прикључени велики хотели и апартмански објекти. Темпо градње нових објеката на Дивчибарама је веома интензиван, а за то не постоји одговарајућа инфраструктура као предуслов сваке градње. Ми, грађани из Удружења „Одрживе Дивчибаре“, ујединили смо се 2021. године како бисмо на нивоу локалне заједнице што пре дошли до решења за пречишћавање отпадних вода. Испуштање отпадне воде без додатног третмана је велики еколошки проблем на Дивчибарама, нарочито у заштићеним подручјима. Вођени идејом да будућим генерацијама оставимо чисту природу и спречимо даљу еколошку катастрофу, повезали смо се с другим еколошким удружењима и успоставили везу са стручњацима. Постоји воља грађана за побољшањем еколошких услова на Дивчибарама, али нам је потребна подршка експерата, а њу добијамо кроз овај пројекат. Сматрам да је решавање проблема на Дивчибарама професионални изазов за академску заједницу, због чега је добро што је направљен пројекат који би повезао грађане са стручњацима јер активисти који су на терену могу да пруже научној заједници информације о реалном стању на овој територији, док експерти могу да пруже активистима адекватну стручну подршку и знање.
Бранислава Лекић: Дивчибаре су узете као студија случаја како бисмо скренули пажњу јавности на велике еколошке проблеме с којима се суочава ово подручје, као и да бисмо приказали како ће на Дивчибарама, али и у читавој Србији, изгледати пречишћавање отпадних вода наредних двадесетак година. Постројења за пречишћавање отпадних вода тренутно се граде према захтевима домаће законске регулативе која је, између осталих, усклађена с Директивом о пречишћавању градских отпадних вода из 1991. године. Желимо да информишемо ширу јавност о најновијим смерницама ЕУ које се односе на енергетску неутралност како би мотивисали јавност и државне институције да почну да их примењују, као и да решавају актуелне еколошке проблеме на Дивчибарама.
Значај енергетске неутралности и ресурсне ефикасности за прераду отпадних вода
Постројења за пречишћавање отпадних вода троше велике количине електричне енергије, због чега је потребно постићи енергетску неутралност. То значи да енергија утрошена приликом прераде отпадних вода треба да се надомести из обновљивих извора енергије, односно да систем пречишћавања производи онолико енергије колико потроши. Најчешће се као обновљиви извори користе енергија ветра и топлотна енергија јер је просечна годишња температура отпадне воде око 12 °С. За заштиту животне средине приликом прераде отпадне воде значајну улогу има и ресурсна ефикасност. Она подразумева искоришћавање вредних ресурса који настају у процесу пречишћавања и који могу да се поново искористе на различите начине. Ресурсна ефикасност у пречишћавању отпадних вода односи се на оптимизацију ресурса попут енергије, воде, употребе хемијских средстава како би се постигао ефикасан третман уз минималне трошкове и минималан еколошки отисак. Циљ ресурсне ефикасности у пречишћавању отпадних вода је смањење стварања нуспроизвода и потрошња чисте воде, уз максимално искоришћење вредних компонената које се налазе у отпадној води као што су нутријенти. Овако пречишћена вода из постројења може се користити за наводњавање, испирање тоалета и прихрањивање подземних вода.
Како у Србији изгледа пречишћавање отпадних вода?
Бранислава Лекић: Пречишћавање отпадних вода у Србији у складу с домаћом законском регулативом функционише у неколико градова који су имали финансијска средства и могућности да израде системе за пречишћавање отпадних вода. Прерада отпадне воде на овим постројењима је слична као у Европи, с тим што су европски градови, сукцесивно, почели да пречишћавају отпадне воде пре неколико деценија. Процес прераде отпадних вода почео је у Југославији средином осамдесетих година прошлог века, постојали су чак и погони за производњу машинске опреме која се користила у постројењима за пречишћавање отпадних вода. Из тог доба датирају, између осталих, и постројења у Сомбору и Крагујевцу. Велики градови су због бројног становништва, преоптерећености, огромне количине отпадних вода и недостатка финансијских средстава остали ускраћени за систем пречишћавања отпадних вода. Након двехиљадитих година и усклађивања домаће законске регулативе са европском почело је постепено решавање овог проблема у Србији. За сада постоји неколико новоизграђених градских постројења: у Суботици, Шапцу, Крушевцу, Лесковцу итд. План је да се постројења у наредном периоду изграде у Нишу, Београду, Новом Саду и другим градовима, као и да се реконструише постојеће крагујевачко постројење.
На који начин су грађани укључени у пројекат?
Бранислава Лекић: Улога грађана у пројекту је да учествују у креирању пројектних задатака, сакупљају податке на терену, анализирају и истражују их и на крају да промовишу пројекат, као и нове ЕУ смернице из области пречишћавања отпадних вода.
Основна идеја је да се грађанима-активистима кроз те активности унапреди знање у области заштите вода од загађења и подигне капацитет за учешће у креирању политика развоја, управљања ресурсима и заштите природе. С друге стране, остали учесници пројекта од грађана-активиста добијају релеватне и правовремене информације о стању на терену, не само о стању животне средине већ и о активностима других релевантних привредних и друштвених актера који делују на предметном подручју на проблемима заштите природе од загађења. Крајњи резултат је формирање заједничке DivSci платформе коју чине истраживачи, инжењери, грађански активисти, шира популација, представници локалне самоуправе и просветни радници – сви актери заинтересовани за побољшање услова живљења и стања животне средине на предметном подручју. Циљ DivSci платформе је равноправан дијалог међу свим актерима директно или индиректно укљученим у пројекат, без политичких и финансијских утицаја. План је да се међу широким скупом људи размењују идеје и информације које имају, или ће имати, утицаја на решавање проблема заштите вода од загађења, на конкретном примеру Дивчибара.
Едукација основаца и средњошколаца о заштити воде од загађења
У пројекту учествују и ђаци Основне школе „Јован Миодраговић“ из Београда и ученици Средње медицинске школе из Ваљева. Улога средњошколаца је важна за пројекат јер ће они излазити на терен, узимати узорке воде и земљишта у оквиру својих школских активности, а све у циљу промовисања идеје заштите воде од загађења. Основци ће о преради отпадних вода учити на примеру прераде градских отпадних вода, чији процес је нарочито занимљив будући да пречишћавање отпадних вода имитира природне процесе пречишћавања. Ђаци ће под микроскопом, набављеном из средстава овог пројекта, посматрати узорке, гледати направљене снимке микробиолошке активности и видети преко четрдесет различитих врста микроорганизама који раде на пречишћавању градских отпадних вода. Технике пречишћавања градских отпадних вода које се данас примењују у Србији и другим државама базиране су на природним процесима микробиолошке разградње. Процес разградње и декомпозиције материја који се дешава када баците кору банане у природу сличан је и приликом пречишћавања отпадне воде, само што природни процеси пречишћавања трају годинама, док је прерада воде у инжењерским системима прилагођена тако да се микробиолошко пречишћавање отпадних вода обави за мање од 24 часа.
Који су наредни кораци на пројекту?
Бранислава Лекић: Претходних недеља прикупљали смо податке о постојећем стању на терену, а следећи корак је да се на веб платформи CitSci поделе прикупљене информације. Потом следи организовање додатних обука с нашим колегама из Холандије које се тичу конкретних директива ЕУ о енергетској неутралности и ресурсној ефикасности. Након тога, заједно с грађанима- активистима идентификујемо конкретне проблеме за студију случаја Дивчибаре, а који се тичу имплементације поменутих смерница ЕУ на Дивчибарама. Идеја је и да на основу података с терена студенти Грађевинског и Машинског факултета у Београду уз координацију ментора-учесника пројекта разраде неколико сценарија у оквиру мастер-теза за енергетски неутрално пречишћавање отпадних вода, уз додатну примену метода за поврат вредних ресурса из воде и отпадног муља.
Која решења може да понуди пројекат?
Светлана Јанковић: Једна од идеја је када на Дивчибарама буде изграђено постројење за прераду отпадних вода, да се прерађена вода користи, на пример, за грејање објеката у окружењу и за противпожарну заштиту. Локација постројења била би у близини ски-стазе на Дивчибарама, па би зато било добро да се прерађена вода, након одговарајућег третмана, користи и за оснежавање. Дивчибаре су интересантне за овај пројекат јер нису богате водом. Изворишта водоснабдевања имају веома мале капацитете, тако да би прерада отпадних вода била добро решење јер би се тако делимично растеретила градска водоводна мрежа.
Бранислава Лекић: Пројекат нуди погодности као што су познавање напредних стратегија за контролу загађења вода, повећање свести о доступним технологијама за прераду отпадних вода у ЕУ, формирање посебне друштвене платформе DivSci с циљем да она настави да заговара боље праксе управљања отпадним водама након завршетка пројекта.
Грађанска научна истраживања (енг. citizen science) представљају научноистраживачки, партиципативни метод, којим се јавност укључује у процес научних истраживања и омогућава грађанима који нису научници у датој области да науци активно доприносе кроз своје интелектуалне напоре, опште знање или сопствене алате и ресурсе. Оваква научна истраживања покривају различите дисциплине и теме, и укључују учеснике различитих нивоа стручности. Грађани истраживачи обезбеђују експерименталне податке и пружају додатну вредност науци, постављају нова питања и доприносе развоју научне културе, истовремено стичући разноврсна знања и вештине. Грађанска научна истраживања пружају могућност за прикупљање обимних података са широких географских простора, истраживање сложених тема и демократизацију научног истраживања. Учешћем грађана промовишу се различите перспективе, негује се осећај заједништва и оснажују се мреже сарадње, што доприноси остваривању заједничких циљева.