Разговарао: Ђорђе Петровић
Електротехнички факултет (ЕТФ) Универзитета у Београду ове године обележава 75. годину свог постојања. Игром случаја или не, јубилеј ове престижне високошколске установе поклопио се са другим јубилејем – 75. година од открића биполарног транзистора. Стога је Електротехнички факултет одлучио да организује научностручни скуп „75 година од патентирања биполарног транзистора: на хоризонту догађаја и иза њега“. Овај научни скуп одржан је у петак, 3. новембра, у Свечаној сали на првом спрату ЕТФ-а, а присутни су имали прилике да чују занимљива предавања о открићу које је неповратно променило свет.
Поводом ова два јубилеја, о значају открића биполарног транзистора, историјату ЕТФ-а, перспективама које нуди студентима, престижу и тајнама вишедеценијског успеха ове институције, разговарали смо са проф. др Јелицом Протић, редовном професорком и шефицом Катедре за рачунарску технику и информатику Електротехничког факултета у Београду.
Због чега сте одлучили да 75. годишњицу факултета обележите научностручним скупом посвећеном биполарном транзистору? У чему се крије значај овог открића?
Обележавајући средином децембра Дан факултета, односно годишњицу оснивања Електротехничког факултета и велике јубилеје као што је овај 75. рођендан, везујемо се за историју развоја наше струке и велике догађаје који су представљали прекретницу у технолошком развоју наше цивилизације. Међународна организација IEEE Electron Devices Society, која окупља инжењере електронике, већ је прогласила 2022/2023. годину 75. годишњицом транзистора, дакле реч је о великом јубилеју који на планетарном нивоу обележава наша струка.
Пре 75 година, 26. јуна 1948. године, Вилијем Шокли из Белових лабораторија патентирао је први биполарни транзистор. Том догађају је претходило истраживање Џона Бардина и Валтера Бретејна, који су током новембра и децембра 1947. у Беловим лабораторијама реализовали прву контактну варијанту биполарног транзистора и свој изум демонстрирали 16. децембра 1947. Он је управи Белових лабораторија приказан недељу дана касније као „чаробан Божићни поклон“. Након тога, Вилијем Шокли се посветио интензивном једномесечном раду и дошао до открића другачије варијанте транзистора базиране на p-n споју. Тиме су ова тројица врхунских истраживача свету приказала изум за који су 1956. године заједно добили Нобелову награду за физику.
Развој и примена транзистора поставили су темеље за нови и динамичан напредак свих области електротехнике и рачунарства, које се данас изучавају на Електротехничком факултету. Дигитална трансформација кроз коју пролази данашње друштво не би била могућа без овог проналаска. Изум и употреба транзистора значајно су померили границе технолошког развоја и превазишли техничке аспекте једне полупроводничке направе. Појавом транзистора омогућени су поузданији рад, уштеда енергије и минијатуризација електронских компонената, чиме је створен потенцијал за даљи развој интегрисаних кола и модерних микропроцесора. У наредним деценијама дошло је до неслућеног повећања процесорске снаге. То је представљало неопходан предуслов за даља фундаментална истраживања, али и за појаву напредних информационих технологија, које доприносе развоју будућег сајбер-физичког друштва ослоњеног на вештачку интелигенцију, интернет ствари (IoT) и савремене комуникационе технологије.
Можете ли нам рећи нешто о историјату Електротехничког факултета. Када је основан, како је текао развој институције, који су све смерови постојали некад и које смерове студенти могу да упишу данас?
Електротехнички факултет је недавно обележио сто година од издавања прве дипломе из области електротехнике, односно тадашње дипломе електро-машинског инжењера на Универзитету у Београду. Издавању ових диплома претходило је готово три деценије наставе из области електротехнике код нас, која је започела још 1894. године, када је др Стеван Марковић, који је претходно студирао у Бечу и Лијежу, одржао прво предавање из ове области на Великој школи у Београду. Ту је и основао трећу катедру у Европи која се бавила електротехником, а био је савременик и велики пријатељ нашег чувеног математичара Михаила Петровића Аласа.
Након трансформације Велике школе у Универзитет у Београду 1905. године, настава из области електротехнике одвијала се на Техничком факултету, у простору данашњег Ректората смештеног у Капетан Мишином здању, где су се налазиле лабораторије Завода за електротехнику. Измене и допуне Уредбе о Техничком факултету, која први пут прави разлику између дипломаца машинства и електротехнике, донете су 1922. године. Број електро-машинских инжењера који су дипломирали у годинама пре Другог светског рата био је релативно мали и кретао се од 17 дипломираних 1923. године до 86 дипломираних 1937. године. Први инжењери који су понели ове дипломе 1923. године били су Цветко Тонић, Александар Јакшевац и Самуило Самујиловић, а прва жена која је стекла диплому 1931. године била је Десанка Перишић.
Изум и употреба транзистора значајно су померили границе технолошког развоја и превазишли техничке аспекте једне полупроводничке направе. Појавом транзистора омогућени су поузданији рад, уштеда енергије и минијатуризација електронских компонената, чиме је створен потенцијал за даљи развој интегрисаних кола и модерних микропроцесора
Почетак Другог светског рата предухитрио је захтев шесторице професора електротехнике за формирање посебног Електротехничког факултета, до чега је дошло тек 21. јуна 1948. године, када је Електротехнички факултет формиран одлуком Владе НР Србије, као један од шест факултета у саставу Техничке велике школе. Тада је факултет имао два одсека – Одсек за електричну снагу и Одсек за телекомуникације, док је Одсек за техничку физику и нуклеарну технику основан 1955. године. Организовани развој рачунарства на Електротехничком факултету отпочео је 1971. године, доласком професора Тихомира Алексића, који је оснивач Катедре за обраду података, а 1973. године се на сва три постојећа одсека уводи Смер за обраду података, претеча данашњих рачунарских одсека.
У складу са Болоњском декларацијом, петогодишње студије се 2003. године замењују четворогодишњим, које се првом акредитацијом из 2008. године трансформишу у данашњи студијски програм основних академских студија Електротехника и рачунарство. Одсеци, односно модули овог студијског програма, који сваке године уписује 540 студената, jeсу: Одсек за електронику и дигиталне системе, Одсек за енергетику, Одсек за рачунарску технику и информатику, Одсек за сигнале и системе, Одсек за телекомуникације и информационе технологије и Одсек за физичку електронику. Упис и прва година студија су заједнички, а настава на одсецима почиње од друге године. На таласу великих потреба привреде, 2004. године је основан Одсек за софтверско инжењерство, који данас представља посебан студијски програм на који се уписује 180 студената годишње. Можемо се похвалити да на наш Факултет долазе најбољи средњошколци из читаве Србије и региона, а традиционално их је највише из Математичке гимназије, Електротехничке школе „Никола Тесла“ и Девете београдске гимназије „Михаило Петровић Алас“.
Успех се свакако темељи и на вишедеценијском доприносу професора ЕТФ-а развоју рачунарства на нашим просторима, почев од чињенице да је професор Тихомир Алексић заједно са академиком Рајком Томовићем пројектовао први рачунар у бившој Југославији, ЦЕР-10, који се користио шездесетих година прошлог века, када је наша земље била једна од шест европских земаља које су самостално развиле дигитални рачунар
Ко је све од великих имена из области електротехнике и рачунарства студирао на Електротехничком факултету у Београду?
Поводом прошлогодишњег Дана факултета, ЕТФ је издао „Именик инжењера електротехнике“ који су дипломирали на Универзитету у Београду са 25.090 имена оних који су завршили студије закључно са 1. октобром 2022. године. Током школске 2022/23. године дипломирало је 558 студената. Иако званични подаци не постоје, процењује се да је у различитим периодима чак 20-30% ових инжењера настављало успешну каријеру у иностранству, а они који су остајали у земљи постајали су мотор њеног напретка и технолошког развоја, али и академске изврсности. У том смислу, за нас су сва ова имена велика и значајна, па нећу овде наводити конкретне личности, јер је сасвим извесно да бих нека важна имена ненамерно испустила. Довољно је рећи да ЕТФ у свом алумнију има читав низ академика САНУ, лидера на значајним државним и друштвеним функцијама, оснивача и руководилаца успешних компанија у земљи и свету, професора на водећим светским универзитетима, власника значајних патената, као и врхунских стручњака који су се истакли својим радом у науци и привреди.
Електротехнички факултет је већ деценијама једна од најпрестижнијих високошколских установа у нашој земљи, чија се диплома веома цени како у Србији тако и у иностранству. Тај статус ЕТФ-а није пореметило ни то што, данас тако тражена, знања из информатике и рачунарства могу да се стекну и на бројним другим високошколским установама. У чему је тајна успеха ваше институције?
Рекла бих да нема неке велике тајне. Успех се крије у озбиљности, одговорности и веровању да је добар спој теорије и праксе кључ за квалитетне студије и њихов одрживи развој. Ако конкретно говоримо о настави рачунарства, Електротехнички факултет имао је ту срећу да темеље те наставе претежно постављају људи који су се претходно доказали у реалном развоју хардвера и софтвера, а неки од њих су искуство у научном раду доносили из најразвијенијих земаља света.
Иако је носилац наставе рачунарства у најужем смислу на ЕТФ-у Катедра за рачунарску технику и информатику, сарадња са наставницима са других катедри Електротехничког факултета представља велику предност за развој рачунарства на нашем факултету, јер се многи од њих баве развојем хардвера и специјализованих уређаја, примењеном математиком, аутоматским управљањем, обрадом сигнала, рачунарством у физици, вештачком интелигенцијом и машинским учењем, анализом података, рачунарским комуникацијама и интернетом, оптимизационим проблемима и другим темама које су постале интегрални део данашњег рачунарства. Богатство различитих области, мултидисциплинарна истраживања, међународна сарадња и пре свега велики људски потенцијал представљају несумњиву компаративну предност ЕТФ-а у домаћем високошколском образовном простору оријентисаном на рачунарство и информатику.
Успех се свакако темељи и на вишедеценијском доприносу професора ЕТФ-а развоју рачунарства на нашим просторима, почев од чињенице да је професор Тихомир Алексић заједно са академиком Рајком Томовићем пројектовао први рачунар у бившој Југославији, ЦЕР-10, који се користио шездесетих година прошлог века, када је наша земље била једна од шест европских земаља које су самостално развиле дигитални рачунар. На тим темељима грађена је и препознатљива школа архитектуре рачунара. Паралелно је конципирана и настава софтверских дисциплина базирана на могућности практичног рада студената у факултетском Рачунском центру. Наш факултет и данас има највећи рачунски центар у академском окружењу, у коме је био постављен и први веб сајт. Не треба заборавити ни улогу професора ЕТФ-а у довођењу Интернета у Србију и развоју академске мреже.
Уз пажљиву и објективну селекцију нових сарадника и висок квалитет студената који се опредељују за рачунарство на ЕТФ-у, једино што нам преостаје јесте да се трудимо да их не покваримо
На добро постављеним темељима наставу рачунарства данас унапређује и усклађује са савременим токовима 35 наставника и сарадника изабраних за ужу научну област Рачунарска техника и информатика. Велики број студената на два одсека уско оријентисана ка рачунарским дисциплинама и информатици ставља озбиљне задатке и изазове пред наставно особље.
Неколико је кључних фактора који су омогућили да настава буде квалитетна и да се несметано одвија. Први фактор је релативно једноставна и униформна структура курикулума, у којој сваки предмет даје теоријске основе компатибилне са оним што се учи на водећим светским универзитетима и што препоручују међународне организације IEEE и ACM. Подразумева се и самостални или групни пројекат или лабораторијски рад у оквиру сваког предмета. Други важан фактор је релативно млад наставни кадар, где су сарадници у већини, а велику помоћ пружа и значајан број најбољих студената – демонстратора, те је могуће да сваки студент добије валидне и подстицајне повратне информације о свом пројекту или домаћем задатку. Најзад, период ковид-19 пандемије додатно је подстакао и раније успешан рад на развоју посебних софтверских алата за помоћ у даљинском учењу, формирању тестова и аутоматизацији оцењивања програмског кода, уз контролу оригиналности, а битно су унапређене и електронске презентације и видео-материјали за све предмете.
Уз пажљиву и објективну селекцију нових сарадника и висок квалитет студената који се опредељују за рачунарство на ЕТФ-у, једино што нам преостаје јесте да се трудимо да их не покваримо… Успешност наших студената одражава се кроз задовољство бројних ИТ компанија које их радо примају на стручну праксу, запошљавају и пре завршетка студија и склапају партнерске уговоре са Електротехничким факултетом.